Izvor: B92, 03.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi rođendan Koštuničine vlade
Beograd -- Pre godinu dana Vojislav Koštunica je formirao novi saziv Vlade Srbije.
Koštunica se prethodno o skupštinskoj većini dogovorio s G17 plus, Srpskim pokretom obnove, Novom Srbijom i Socijalističkom partijom Srbije.
U prethodnih 365 dana, Koštuničin kabinet je imao i iskušenja. Pored unutrašnjih nesuglasica oko saradnje s Haškim tribunalom, u Skupštini Srbije, u kojoj uz pomoć SPS-a ima tesnu većinu, bez većih problema je usvojen budžet za 2005, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a kabinet je i rekonstruisan.
U oktobru je Predrag Bubalo prešao na mesto ministra privrede koje je do tada vodio Dragan Maršićanin, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom postao je Milan Parivodić, dok je Slobodan Vuksanović na mestu ministra prosvete zamenio Ljiljanu Čolić, poznatu, između ostalog, i po "slučaju Darvin", slučaju engleski jezik za prvake" i "slučaju kompjuteri štetno zračenje".
A opozicija?
Tome što kabinet Vojislava Koštunice već sada traje mnogo duže nego što su mnogi predviđali doprinosi i opozicija, koja već 365 dana govori o lošoj vladi, ali ne preduzima druge korake.
Ni na današnjoj, jubilarnoj sednici Vlade Srbije nije se desilo ništa posebno. Nije raspravljano o Studiji o izvodljivosti niti rešavanju problema sa Haškim tribunalom, već je samo nekoliko prosleđeno skupštini, a na konferenciji za novinare govorio je uobičajen broj ministara - dvojica. Ministar nauke i životne sredine Aleksandar Popović otvorio je konferenciju za novinare rečima: "Dobar dan. Danas je održana 61. sednica Vlade Srbije i usvojen je nacrt Zakona o srpskoj enciklopediji, koji će biti prosleđen skupštini."
Prema rečima ministara Aleksandra Popovića i Tomice Milosavljevića, prethodnih 365 dana za izvršnu vlast u Srbiji je bilo veoma plodno. Potpuno očekivano, njihovo mišljenje ne dele političari sa suprotne strane, odnosno opozicija.
Prethodni premijer, a sada predsednik nevladine organizacije "Milenijum" Zoran Živković smatra da je ovo bila "izgubljena godina za Srbiju". "Vlada nema želju, demokratski ni intelektualni kapacitet da reformiše Srbiju", kaže Živković, "a rezultati predsedničkih pokrajinskih i lokalnih izbora govore da vlada nema legitimitet i treba što pre da ode".
Njegov partijski kolega Nenad Bogdanović kao primer lošeg vođenja politike navodi način na koji je posao podeljen u Vladi: "Jednostavno, vi ne možete poveriti stranačkim predstavnicima pojedine resore. Mi smo duboko ubeđeni, na kraju krajeva, mi na drugim mestima tako radimo - međusobna kontrola je jako važna. Ovako, vi imate bukvalno delove institucija koji pripadaju samo jednoj političkoj stranci i to se naravno pretvara u nešto drugo. Onda imamo da se na taj način biraju direktori, pa se biraju bukvalno do portira ljudi iz iste stranke."
I zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić kaže da je učinak Vlade loš: "Možda će ona da radi još neki mesec, to sad zavisi od Vojislava Koštunice, je l' ima morala ili nema. Pročitajte njegov današnji intervju, on nema čime da se pohvali, on nema šta da kaže o radu Vlade. A šta da kaže kada ne zna kako rade ministarstva. On ima najbesmisleniji koalicioni sporazum na svetu - sedam stranaka valjda učestvuju u Vladi, niko nema prava onom drugom da se meša u ministarstva koje je ovaj dobio."
Nikolić je rekao i da kada bi rad Vlade ocenio sa dvojkom, kao prelaznom ocenom, to bi bilo previše. Bogdanović, međutim, smatra da se kao pozitivno može navesti usvajanje zakona, ali da je loše to što se ne primenjuju.
Kosovo
Vlada formirana kao manjinska, bez obećanja i velike pompe, prema ocenama nekih analitičara, uspela je unapred da umanji nezadovoljstvo građana u slučaju eventualnog neuspeha.
U svom ekspozeu, srpski premijer Vojislav Koštunica u prioritete u budućem radu vlade, između ostalog, stavio je i Kosovo. Kako je u ekspozeu naglašeno, pod bavljenjem pitanjem Kosova podrazumeva se povratak srpskog stanovništva i poštovanje Rezolucije 1244. Posebno je naglasio, kada je reč o konačnom statusu Kosova, "da ono može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnosti".
Upravo Kosovo je pitanje koje će, između ostalog, mučiti srpsku vladu: 17. mart i neredi, kosovski izbori, koji su još više produbili jaz između dve demokratske opcije u Srbiji, izbor Haradinija za kosovskog premijera i najava rešavanja konačnog statusa Kosova.
U ovom trenutku, za analitičare Dragana Bujiševića i Slobodana Antonića, kada je reč o Kosovu, pred vladom su dve enigme - kako vratiti struju u srpska sela, kada nemaju nikakvu ingerenciju na Kosovu i kakav je u ovom trenutku stav Vlade o konačnom statusu.
Analitičar Slobodan Antonić smatra da Kosovo nije pitanje koje može da uzdrma Vladu Srbije jer je to pitanje cele države: "Radi se o tome da je Kosovo toliko pitanje koje je postalo izvan moći srpske vlade, ali i srpske države, da je to nešto gde teško da vlada može postići neki veliki uspeh, ali teško da može da postigne i neki veliki neuspeh. Dakle, to nije pitanje na kome će se Vlada Srbije lomiti."
"Tu imamo dva stava. Prvi je da Kosovo bude deo Srbije, ali je to nerelan zahtev i drugi da damo Kosovo, što opet vlada ne može javno da kaže. Plus što, ako nam ostane Kosovo, šta sa 2 miliona nelojalnih građana. Međutim, vladi odgovara to što u celoj javnosti, mislim na političku, ne postoji jasan stav šta sa Kosovom i da Vlada Srbije uspešno pliva između tih talasa i tako će biti do daljeg", kaže Antonić.
"Nije posao vlada da kaže: 'Ovi Srbi na Kosovu nemaju struju', nego je posao vlade da im da struju. Dajte im struju i kažite posle: 'Ovi su im isekli, ova đubrad, majku im njihovu' itd. Dajte prvo tim ljudima struju, nemojte da oni budu žrtve vaše politike, jer oni jesu, u stvari, suštinski iskorišćeni kao taoci. Oni su dole, oni nemaju šta da rade. Dole je očajno. Ja sam bio dole i znam kako to izgleda. To je katastrofa. Dakle, ti ljudi su bespomoćni. Pa, nemojte da od tih bespomoćnih ljudi pravite politički kapital", kaže Bujošević.
Ustav
Pored Kosova, vladajuća koalicija obećala je i usvajanje novog ustava. Najviši državni akt, koji je, ujedno bio i predizborno obećanje premijerove stranke, prvo je najavljen za Vidovdan 2004, da bi taj rok, ubrzo zatim, bio pomeren na neodređeno vreme. U ovom trenutku, pored postojećih predloga Vlade i Demokratske stranke, najviši državni akt, više niko i ne spominje.
"Ustav se ne može doneti po sadašnjem principu, ali ni preko ustavotvorene skupštine, čak se i pravnici spore oko donošenja ustava. Međutim, bez obzira što vlada i po tom pitanju pliva između tih stvari, ona je krivac zbog njegovog nedonošenja, jer je sama obećala prilikom dolaska na vlast da će ustav biti donesen", kaže Antonić.
Antonić ocenjuje to kao njen neuspeh, koji se neće skoro rešiti jer je, prema njegovoj oceni, procedura za donošenje novog ustava blokirana: "Blokiranost te stvari, mislim na činjenicu da se ne može ni tamo ni ovamo, ne može se doneti po sadašnjoj proceduri jer tu očigledno postoje ozbiljni otpori, a i promena procedure donosi takođe velike otpore ne samo među političarima nego i među pravnicima. Tu je vlada pre pred neuspehom nego pred uspehom jer je previše vezala sebe obećanjima da će ustav biti njen prioritet i da će u dogledno vreme biti donesen".
''Nećete dobiti Ustav iz prosto razloga - ako dobijete Ustav, vi morate da idete na izbore. Kome sad odgovaraju izbori, uključujući i radikale, uključujući i DS? Nisam siguran da ikome u Srbiji u ovom trenutku odgovaraju izbori. Niko se neće truditi da donese Ustav, ali naravno, pošto je vlada obećala, nju treba da držimo za obećanje", kaže Bujošević.
Stabilnost
To što sada izbori ne odgovaraju nikome za Antonića je jedna od presudnih činjenica koja utiče da ova vlada bude daleko stabilnija od vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića.
Ipak, za godinu dana od pojedinih članova vlade mogle su se čuti najave napuštanja Vlade Srbije. Najviše takvih izjava dolazilo je iz stranke G17 plus i njenog potpredsednika, Miroljuba Labusa, koji je ukupno sedam puta najavljivao njihov odlazak iz Nemanjine 11. Dobrovoljna predaja generala Vladimira Lazarevića i pojedinih generala Vojske RS bila je i više nego dovoljan razlog da Labusova stranka odustane od svojih namera.
Pored ovakvih najava, u toku proteklih godinu dana bilo je i dosta neslaganja na relaciji Velimir Ilić - Mlađan Dinkić, skandala sa bivšom ministarkom prosvete, Ljiljanom Čolić, afera "Knjaz Miloš", ali i pored svega toga, Koštuničina vlada, za razliku od prethodnih, nikada do sada nije imala problema oko usvajanja predloženih zakona, uključujući i budžet, u srpskom parlamentu.
''Ja mislim da Koštunica ima fascinantnu veštinu vladanja. Koliko Zoran Đinđić nije umeo da vlada, toliko Koštunica ume da vlada. Ja upravo zbog toga mislim da on strašno dugo vremena može da opstaje. Ja jednostavno ne vidim kako njega možete tako lako da srušite ako on ima tu veštinu, koju je pokazao i 2000. godine, koju je pokazao i 2001. i 2002, i sada je pokazuje. Mene fascinira način na koji on uspeva da se održi u vlasti, način na koji on uspe da pomiri te ljude", smatra Bujošević.
"Tajna je u tome što je on podmirio zahteve članica koalicije i njihove finansijere, jer im je dao ministarstva koja su hteli, napravio je sporazum po kojem svako odgovara za svoj sektor i tako da ona ne može biti uništena iznutra i zbog toga ostaju mirni", ocenjuje Antonić.
"Pošto je reč o centrističkoj vladi, ona je mogla da pravi aranžmane i s leva i s desna, što nije mogla Đinđićeva vlada, koja je bila vlada jednog krila poltičke scene. Pošto su napravili aranžmane koji podrazumevaju i aktiviranje interesa onih koji tu vladu podržavaju, oni mogu biti na neki način relativno mirni", smatra Antonić.
I pored neuspeha predsedničkog kandidata vladajuće garniture Dragana Maršićanina na junskim izborima i loših rezultata na lokalnim, Antonić smatra da Vlada ipak ima legitimitet i dovoljno uporište u biračkom telu. "Ako se saberu svi glasovi vladajućih stranaka sa septembarskih izbora, taj broj jednak je ili veći od broja glasova radikala ili demokrata", kaže Antonić.
Posle nedavnog sukoba u SPO-u u javnosti su se pojavile nove spekulacije da bi to moglo da utiče na gubitak većine u parlamentu, ali za sada nema ozbiljnijih signala da bi to moglo i da se dogodi.
Opasna obećanja
Govoreći o ekonomskom učinku Vlade, novinar "Dnevnika" Milan Ćulibrk rekao je za B92 da je opasno kad obećate nešto bez konkretnih dokaza i činjenica. "Pojedini analitičari tvrde da je ova vlada svojevrsni holding, svaki ministar je premijer u svom resoru. Ne zna se, međutim, da li je to dobro", kaže Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, jedan od resora gde je urađena velika negativna stvar je privatizacija: "Najava masovne revizije privatizacije, poništavanja kupoprodajnih ugovora... Ukoliko je postojala namera da se to uradi, to se ne priča, to se radi. Naravno da je to bilo politički, u kampanji. Kampanja je bila namenjena domaćim potrošačima. Šta ljudi u Vladi misle, da to nisu slušali strani investitori?!" Kao svetle tačke u ovom mandatu Vlade Ćulibrk navodi akcije Ministarstva finansija, poput uvođenja Poreza na dodatu vrednost i fiskalnih kasa.
A na pitanje koliko bi Vlada još mogla da traje, Ćulibrk odgovara da je sve moguće: "Ova vlada može da izgura i četiri godine. Činjenica je da po nekim anketama i istraživanjima nikad Vlada u Srbiji nije imala manju podršku, ali mi se takođe čini da nikad nije bila stabilnija, evo za godinu dana nijedna incijativa za smenu Vlade nije pokrenuta. Ne zvuči li to malo apsurdno? Ono što mislim da će njoj najveći problem biti, i ona će tu da položi ili da padne na ispitu, da li će zaista uraditi ono što je najavila u restrukturiranju javnih preduzeća."
