Izvor: Politika, 12.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi korak povlačenje ambasadora
Savet za nacionalnu bezbednost juče je razmatrao spoljno-političke mere koje bi Srbija mogla da preduzme prema državama koje bi priznale nezavisnost Kosova
Članovi Saveta za nacionalnu bezbednost na jučerašnjoj sednici su, kako saznaje „Politika”, razmatrali mere iz sfere spoljnepolitike koje bi Srbija mogla da primeni u slučaju da neke zemlje priznajujednostrano proglašenu nezavisnostKosova.
Prema saznanjima „Politike”, Srbija bi u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaju odmah zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i vanrednu sednicu Stalnog saveta OEBS-a i obratila bi se Stalnom komitetu Saveta Evrope. Među prvim potezima naše vlade bilo bi povlačenje na konsultacije naših ambasadora iz zemalja koje bi eventualno priznale nezavisnost pokrajine, ali se ne očekuje prekid diplomatskih odnosa.
Podsetimo, pre jučerašnjeg sastankaje najavljeno da će Savet razmotriti akcione planove koje su ministarstvaVlade Srbije pripremila kao odgovorna eventualnu odluku Prištine da jednostrano proglasi nezavisnost Kosovai Metohije.
Prema oceni Bogoljuba Milosavljevića, profesora Pravnog fakultetauniverziteta „Union”, nema ničeg neobičnog u tome da Savet za nacionalnubezbednost raspravlja o nečemu što jeprethodno usaglašeno na sednici Vlade Srbije, jer je, kako kaže, Savet osnovan kao savetodavno i koordinativnotelo za oblast bezbednosti.
– To, dakle, znači da Savet koordinira rad, ne samo obaveštajnih službi,već i vojske i policije. Pretpostavljamda se uglavnom raspravljalo o tome koliko su akcioni planovi, i mere kojeoni predviđaju, na nivoima ministarstava, čiji se elementi verovatno nalaze u nekakvom planu vlade, međusobnousaglašeni i koordinisani – kaže Milosavljević za „Politiku”.
Mere o kojima je raspravljao Savettrebalo bi, kako saznaje „Politika”, dase nađu i na dnevnom redu sutrašnjesednice vlade.
Ipak, osim šturih saznanja o razmatranju spoljnopolitičkih mera, bilo jenemoguće saznati više detalja o drugimtemama razgovora u sedištu Bezbednosno-informativne agencije u Institutu za bezbednost na beogradskoj Banjici, gde se Savet, kako je nezvanično potvrđeno „Politici”, sastao u podne.
Tako su građani ostali uskraćeni iza informaciju kakvo je bezbednosnostanje u zemlji, iako je predsednik Boris Tadić, najavljujući sednicu Savetaprošle nedelje, kao jedan od razloga zanjeno zakazivanje naveo i potrebu da građane obavesti da je situacija u državi„sasvim stabilna”.
Međutim, zvanično saopštenje sa jučerašnje sednice Saveta, iz koga bi semakar dalo naslutiti kakva je bezbednosna situacija u zemlji izostalo je.Podsetimo, jedna od nadležnosti Saveta, prema Zakonu o osnovama uređenjaslužbi bezbednosti Republike Srbije,koji je donet u decembru 2007, jeste i da„razmatra međusobnu saradnju organanadležnih za odbranu, organa nadležnih za unutrašnje poslove i službibezbednosti i njihovu saradnju s drugimnadležnim državnim organima, kao isaradnju sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnihorganizacija”.
Savet za nacionalnu bezbednost formiran je 31. maja 2007. godine uredbomVlade Srbije sa zadatkom da koordinira rad svih ministarstava iz sektorabezbednosti i svih bezbednosnih i obaveštajnih službi. I mada ne postojijavna evidencija o tome koliko se puta dosad sastao, prema informacijama„Politike” u poslednjih osam meseciSavet je zasedao četiri ili pet puta.
Prema dostupnim informacijama, poslednji put sastao se 11. oktobra 2007.kada je odlučeno da će država Srbijaisplatiti nagradu od milion evra zainformaciju koja će pomoći da se locira i uhapsi bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, dok će za informaciju o kretanju haških begunaca Stojana Župljanina i Gorana Hadžića iz budžeta biti izdvojeno po 250.000evra.
Savet je, inače, prvi put bio formiran 12. januara 2006, ali nijednom nije zasedao. Razlog nije zvanično objašnjen, ali se u javnosti tumačilo da jeto zbog toga što predsednik i premijer nisu bili zadovoljni svojim nadležnostima u tom telu, tačnije nisu mogli da se dogovore u čijoj je nadležnosti bilo sazivanje sednice Saveta.
--------------------------------------------------
Orašanin umesto Jočića
Konstitutivna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost održana je 5. juna 2007. godine, predsedavao je predsednik Srbije Boris Tadić, koji trajno predsedava tom telu, a dnevni red usaglašava sa predsednikom vlade.
Prisustvovali su joj i članovi Saveta premijer Vojislav Koštunica, ministar pravde Dušan Petrović, ministar policije Dragan Jočić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, i direktori BIA, VBA i VOA, Rade Bulatović, Svetko Kovač i Zdravko Jelisavčić.
Pretpostavlja se da su se isti ljudi sastali i juče u Institutu za bezbednost, sa izuzetkom Dragana Jočića, koji se i dalje oporavlja od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći. Mada nije saopšteno, njega je, najverovatnije zamenjivala Mirjana Orašanin, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Državni sekretar, inače, po zakonu zamenjuje ministra u svemu, ukoliko je ovaj sprečen, osim prilikom glasanja u vladi.
M. R. Petrović
[objavljeno: 13/02/2008]
