Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi izabrani predsednik samostalne Srbije
Jedna od najznačajnijih promena u ovlašćenjima predsednika Republike odnosi se na komandovanje Vojskom
Kandidat za koga se odluči većina građana na jovanjdanskim izborima biće prvi predsednik izabran u samostalnoj državi Srbiji. I već sama ta činjenica da će biti šef samostalne države govori (nezavisno od toga što je novim Ustavom Srbije dobio veća ovlašćenja) da mu je pozicija jača nego što je bila ranije, u zajedništvu sa Crnom Gorom. Poslovi odbrane i spoljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << politike, naime, sa saveznih organa prešli su na organe izvršne vlasti Srbije, čiju jednu granu predstavlja Vlada Srbije, a drugu (slabiju) predsednik.
Srpski predsednik će prvi put uporište za rad imati i u zakonu, jer do decembra 2007. godine Srbija nije imala zakon o predsedniku, pa su okvir njegovog delovanja određivale isključivo odredbe Ustava iz 1990. godine (do novembra 2006. kada je usvojen novi osnovni akt).
Jedna od najznačajnijih promena u ovlašćenjima predsednika Republike odnosi se na komandovanje Vojskom. Sada predsednik, naime, stvarno može da rukovodi Vojskom Srbije, dok su ranije oružane snage bile u nadležnosti Vrhovnog saveta odbrane zajedničke države (iako je u starom Ustavu Srbije formalno stajalo da predsednik Republike „rukovodi oružanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; naređuje opštu i delimičnu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom”). U novom Ustavu navodi se, međutim, da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije.
Novi Ustav, za razliku od prethodnog, propisuje da predsednik republike postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Novi Ustav izmenio je ovlašćenja predsednika u situacijama ratnog ili vanrednog stanja. Po novom Ustavu, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja donose zajedničkim potpisom predsednici republike, Narodne skupštine i vlade. U slučaju proglašenja vanrednog stanja, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati vlada, uredbom, uz supotpis predsednika republike, a u slučaju ratnog stanja, u istoj situaciji, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednici republike, Narodne skupštine i vlade.
Stari ustav je predviđao da, kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, po pribavljenom mišljenju predsednika vlade, predsednik republike „utvrđuje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglašava ratno stanje”. Šef države je mogao da „po svojoj inicijativi ili na predlog vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona bude u mogućnosti da se sastane”.
Po ranijem ustavu predsednik je proglašavao vanredno stanje i donosio akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, na predlog vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost države, slobode i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa.
Starim ustavom bilo je predviđeno da predsednik „obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom”, s tim što su i tu funkciju obavljali organi zajedničke države.
Novi Ustav kaže da predsednik „predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu”. Novo ustavno ovlašćenje predsednika je da postavlja i opoziva ukazom ambasadore Srbije, na osnovu predloga vlade.
Predsednik republike, po novom Ustavu, raspisuje izbore za narodne poslanike (90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana), a to je do sada bila funkcija predsednika Narodne skupštine.
Ako je pokrenuto pitanje poverenja vladi i ako ga Narodna skupština ne izglasa, vladi prestaje mandat, a predsednik republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Predsednikov položaj ojačan je u odnosu na Skupštinu i u slučaju proglašenja zakona. Predsednik je, naime, dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje. Ali, ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik republike vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika, dakle apsolutnom većinom.
Po starom ustavu Skupština je ponovo odlučivala o zakonu prostom poslaničkom većinom, a predsednik je imao rok od sedam dana od izglasavanja zakona da ga proglasi ili zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o njemu.
Predsednik ima značajniju ulogu i kod izbora sudija Ustavnog suda. On imenuje trećinu od 15 sudija sa spiska od 10 kandidata koje mu predloži Skupština, a sam predlaže Skupštini listu od 10 kandidata od kojih Skupština mora da izabere njih pet. Po starom ustavu predsednik je samo predlagao kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda, a Skupština ih je birala.
Po starom ustavu, predsednik može biti opozvan kad Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika oceni da je prekršio Ustav, a to na referendumu potvrdi većina od ukupnog broja birača. Novi ustav predviđa da se predsednik republike razrešava zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika, ako Ustavni sud Srbije utvrdi da je predsednik povredio Ustav. Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika. Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje, najkasnije u roku od 45 dana, odluči o postojanju povrede Ustava.
Kao i po starom ustavu, predsednik Srbije će i po novom imati ista ovlašćenja kada je reč o predlaganju kandidata za predsednika vlade ili raspuštanju Skupštine na obrazložen predlog vlade. Po Zakonu o predsedniku Republike, šef države je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog vlade raspušta Narodnu skupštinu ili da vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog vlade.
Predsednik Republike, kao i ranije, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja.
Pozicija predsednika Srbije i po novom Ustavu daleko je slabija od one koju imaju neki drugi izabrani predsednici u polupredsedničkom sistemu (Francuska, Rusija...). Međutim, praksa u Srbiji je pokazala da uloga predsednika ne zavisi samo od ustavnih ovlašćenja, nego i od ličnosti šefa države i snage i uticaja njegove političke partije.
B. B.
[objavljeno: 21/01/2008.]
