Izvor: Politika, 30.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prozivkama za izdaju teško do „patriotske koalicije”
Sudeći po onome što opozicioni stranački prvaci govore jedni o drugima, vlast ima malo razloga za zabrinutost
U stvarno ujedinjenje srpske opozicije u ovom trenutku, čini se, malo ko veruje, uprkos najavama koje poslednjih dana stižu pre svega iz Demokratske stranke Srbije. A sudeći po onome što su nakon toga jedni o drugima rekli opozicioni stranački prvaci, vlast u Srbiji ima malo razloga za zabrinutost.
Poziv DSS-a upućen nacionalno opredeljenim strankama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u startu je iz svih budućih pregovora isključio Liberalno-demokratsku partiju, ali je veliko pitanje da li će i ostatak opozicije uspeti da postigne bilo kakav dogovor ako, recimo, šef radikala u Srbiji Dragan Todorović kategorički odbije dogovor sa Nikolićevim SNS-om, jer ne može da sarađuje „sa strankama koje vode američki i engleski ambasador”. Ništa manje problematično za mogućnost dogovora nije ni retoričko pitanje Aleksandra Vučića „zašto bi Koštunica, koji je bio u koaliciji sa Tadićem osam godina, bio veća opozicija od SNS-a”.
Otvoreni rat između SNS-a i SRS-a, ali i latentni animozitet između DSS-a i SNS-a i to ne samo oko liderske pozicije u opoziciji, Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao” vidi kao glavne razloge zbog koji se može pretpostaviti da od dogovora opozicije, ni suštinskog, ni tehničkog neće biti ništa. Uprkos tome što, po njegovom mišljenju, ima smisla govoriti o okupljanju nacionalne opozicije.
Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, takođe, ne veruje da je moguće neko šire okupljanje po ideološkoj osnovi sem narodnjačke koalicije koja je već formirana ( u kojoj su DSS, NS i Narodna partija Maje Gojković). Kamen spoticanja i po njemu je sukob naprednjaka i radikala, ali i što Koštunica očigledno sam sebe kandiduje za lidera te koalicije.
Najava mogućeg formiranja nacionalne koalicije, otvorila je, međutim, ponovo i pitanje podele na ideološkoj osnovi, razdvajanje na patriotske i one druge stranke, a radikale ponovo podstakla na „prozivanje” političkih protivnika za saradnju sa stranim državama (ili izdaju), što sve međusobnu saradnju čini gotovo nemogućom. I to uprkos tome što istraživači javnog mnjenja gotovo jednoglasno tvrde da se birači teško i dalje mogu dobijati na toj vrsti priče.
Vinko Đurić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Ipres”, očekuje da će na sledećim vanrednim izborima (do kojih će po njemu sigurno doći) u centru pažnje će biti ekonomski problemi. On navodi da birače sve manje zanimaju „velike državne teme” u vreme kada je standard sve niži, kada ostaju bez posla i vrlo su zabrinuti za egzistenciju.
„Stranke koriste nacionalnu retoriku zato što se plaše da će izgubiti poene kod građana ako se zalažu za neka sa patriotskog aspekta problematična rešenja, a u stvari tu imaju više prostora nego što misle”, kaže Svetlana Logarova iz agencije „ Stratedžik marketing".
Radojević objašnjava da opozicija u stvari i nema drugu vrstu priče koju bi mogli da ponudi biračima, budući da je vladajuća koalicija praktično monopolisala priču o evrointegracijama. „Opozicija pokušava da birače pridobije kroz nacionalnu retoriku, a koliko će to biti korisno zavisi od toga šta će se dešavati u nekom širem geopolitičkom kontekstu – šta će biti sa priznanjem Kosova, odmrzavanjem SSP-a, od ekonomske budućnosti Srbije”. kaže Radojević i dodaje da je u ovom trenutku, zbog ekonomske krize, prirodno da građani budu okrenuti više socijalnim problemima nego nacionalnim.
S druge strane, Đorđe Vukadinović ne veruje mnogo u istraživanja o tome šta birače zanima ili ne zanima jer, kako kaže, oni u kontinuitetu od 2003. godine glasaju za nacionalno opredeljene stranke, iako se vlada kasnije formira po nekim drugim kriterijumima, često i uz izneveravanje volje građana. „Mislim da postoji svesna ili nesvesna manipulacija istraživanjima kad je reč o pitanjima koja su za građane najvažnija. Takođe, smatram da je nacionalna opredeljenost građana veća od rejtinga nacionalnih stranaka, što je pitanje kojim bi te stranke trebalo ozbiljno da se pozabave”, dodaje Vukadinović.
A da se nešto ipak menja u stavovima birača, koji su, kako kažu istraživači, do sada po pravilu svojom retorikom pratili retoriku stranačkih lidera, pokazuje slučaj podele u Srpskoj radikalnoj stranci, koja, prema istraživanjima nije dovela do tako oštre podele nekad jedinstvenog biračkog tela. Svetlana Logar kaže da birači SRS-a i dalje dosta visoko rangiraju Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, tako da se čini da ono što predstavnici SRS-a sada govore o njima nije dramatično promenilo stav njihovih glasača. Ocenu da su stranački lideri SRS-a i SNS-a mnogo više posvađani nego njihovi simpatizeri iznosi i Đorđe Vukadinović. On navodi i da je biračko telo i jednih i drugih i dalje dosta tvrdo nacionalno opredeljeno, s tim što se primećuje izvesno omekšavanje i pomeranje ka centru kod birača SNS-a, koje je za sada više na nivou tendencije, jer ta stranka ima bolji marketing i donekle umereniju priču.
Gordana Novaković
-----------------------------------------------------------
Logar: Građani umorni od patriotske retorike
Svetlana Logar iz agencije „Stratedžik marketing” takođe kaže da su građani, generalno, malo umorni od patriotske retorike, da ih mnogo više zanimaju životni standard i ekonomska pitanja, dok, po svim indikatorima, nacionalna pitanja nisu više top tema.
„Kada govorimo o tome šta građani misle ko bolje zastupa javne interese, njima je, recimo, mnogo važnija od podela stranaka po takozvanoj nacionalnoj liniji, podela po tome ko više zloupotrebljava poziciju i tako šteti Srbiji. Dakle, važnije im je ko je korumpiraniji, nego ko je izdajnik u nacionalnom domen”, dodaje Svetlana Logar.
[objavljeno: 30/05/2009]
