Izvor: Večernje novosti, 07.Okt.2016, 21:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protresanje SPS-a

Ako u Srbiji ima socijalista, a ima, zašto ih nema u Socijalističkoj partiji Srbije Socijalistička partija Srbije po mnogo čemu predstavlja jedinstvenu pojavu u srpskoj modernoj politici. Nastala u potresnim vremenima, po ideji Slobodana Miloševića, osmišljena u glavi akademika Mihajla Markovića kao moderna socijaldemokratska partija, ova politička organizacija evo već punih 25 godina vara sebe a posebno one koji su joj verovali i ove koji još veruju, došavši tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u situaciju da više nije ni socijalistička ni levičarska. U Srbiji, van svake sumnje, ima istinskih socijalista, ali ih nema u SPS-u, u Predsedništvu, Glavnom odboru. Da je drugačije, makar bi jedan, a nije nijedan, otpušteni livac, mehaničar, inženjer, monter... za sve ove grozne godine otpuštanja, katančenja fabrika, brutalne pljačke naroda, došao pred vrata SPS-a i požalio se, zatražio zaštitu, pomoć. Ali... Preuzevši partiju od Slobodana Miloševića, Ivica Dačić je, zahvaljujući velikom političkom iskustvu (prvo zaposlenje u životu dobio u toj partiji) ispravno procenio da uprkos svemu što se dogodilo, u Srbiji postoji značajan broj ljudi koji će i dalje da glasaju za SPS, samo ako im ta partija, makar s vremena na vreme, retorikom pomiluje sećanje na "ono ranije". Nikakve veze s tim nemaju male plate i penzije, neimaština, sirotinja čak (uvek se ovde živelo teško, s mukom) jer kad dođe predizborni slogan, na primer "Služimo narodu", otkinut od vojničkog pozdrava, sa jasnom asocijacijom opet na "ona vremena", tom jadnom a izmučenom čoveku, sa uvek prisutnim sećanjem na ono što je bilo - a u Srbiji se uvek misli da je ono ranije bilo bolje - ruka iznad glasačkog listića padne na SPS. Istina, ima u glasačkoj armiji SPS-a i onih (nisu malobrojni) koji to rade zbog Miloševića; ne interesuje ih ni Dačić ni ovi oko njega, njima je SPS zamena, drugo ime za Slobu. Čini se da ovih dana SPS ulazi u fazu kad gornja postavka počinje da se ruši. Iznutra. Nekima je proradio kontrolni nerv koji upozorava da se situacija može promeniti munjevito brzo, a u tom slučaju nije pitanje šta sa Dačićem, već šta će da bude sa njima. Okončano je nemo posmatranje višegodišnjeg hedonističkog trijumfalizma vođe, oslobođenog svake odgovornosti za poslovanje firme i budućnost "radnika" u njoj. Slučajevi Dijane Vukomanović i Nenada Borovčanina vrlo su indikativni. Da li će sledeći snažan udar na Dačića - ovi aktuelni, nedovoljno poznati javnosti, samo su ga iznervirali - doći od Ružića, Mrkonjića, Tončeva, sve trojice zajedno, ili nekog ko je još uvek u stanju mirovanja, nevažno je. Socijalistička partija Srbije neće u sledećih godinu dana ostati kakva je sada.

Nastavak na Večernje novosti...