Izvor: Politika, 03.Avg.2015, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proslava „Oluje” – rat u nastavcima
U vreme kada je u Srpskom narodnom vijeću, daleko od očiju javnosti, čitana, osmu godinu zaredom, „Izjava sećanja”, dečaci u majicama sa šahovnicom razdragano su se verali po tenkovima spremljenim za paradu
Zagreb – I dvadeset godina posle „Oluje” svaki dan u Hrvatskoj počinje i završava se ratnim pričama, kaže Igor Miodrag, tridesetogodišnjak zaposlen u Srpskom narodnom vijeću. To je, kako priča, podjednako aktuelna tema, kako među onima starijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su bili učesnici rata devedesetih godina, tako i među sasvim mladim ljudima koji su se rodili posle „Oluje” . Upravo zbog takve atmosfere Igor nikada nije uspeo da nađe hrvatske prijatelje u Zagrebu.
„Srbi su u nekoj vrsti geta. Družimo se isključivo međusobno” , kaže rezigniramo Igor i dodaje da za njega, suprugu i trogodišnje dete nema budućnosti u ovoj zemlji.
Da je tako potvrđuje nam i dvadesetosmogodišnji Zvonko, rođen u mešovitom braku.
„Svaki pokušaj da svojim prijateljima kažem da možda nije sve onako kako se priča završi se prepirkom, jer oni veruju da ne može biti drugačije od zvanične verzije ’Oluje’” , priča Zvonko.
Čudno bi bilo da nije tako jer, kako kažu ovde, svaka nova generacija hrvatske dece odrasta na priči o „Oluji” . Tako su se u ponedeljak u Novom Zagrebu mogli videti dečaci koji se u majicama sa šahovnicom razdragano veru po tenkovima spremljenim za paradu.
Deca su i u pravom smislu reči uključena u današnju proslavu. „Jutarnji list” donosi priču o dvanaestogodišnjoj devojčici Miji Negovetić iz Rijeke kojoj je poverena čast da na otvaranju parade otpeva hrvatsku himnu „Lijepa naša” . Mia će, kako se najavljuje, nositi „plavo-belu haljinu s vukovarskom golubicom mira” i patike koje je fabrika „Borovo” napravila specijalno za nju.
Zbog takvog raspoloženja, Zagreb u gotovo euforičnoj atmosferi dočekuje današnji dan. Smutnju u veselu zagrebačku atmosferu donekle su unele aktivistkinje Centra za žrtve rata (nešto poput srpskih Žena u crnom) koje su na Trgu bana Jelačića, nešto pre podneva, razvile transparente na kojima je bilo ispisano „667 ubijenih, 220.000 prognanih” . Tek malobrojne novinarske ekipe i poneki znatiželjnik ili strani turista obratili su pažnju na njihovu akciju. Jedan gnevni stariji Zagrepčanin komentarisao je sa prijateljem da „takvo nešto ne bi mogli raditi u Izraelu” te da one „verovatno jedva čekaju da ih neko bije pa da dignu galamu” .
Samo stotinak metara dalje, u Srpskom narodnom vijeću, koje vodi Milorad Pupovac, daleko od očiju javnosti, pročitana je, osmu godinu zaredom, „Izjava sećanja” . Ovoga puta, kako kažu, nešto drugačija nego ranije. Naime, sada se u njoj kaže da „SNV saoseća sa svima, i Hrvatima i Srbima, koji su u tom razdoblju ratnih strahota u Republici Hrvatskoj patili zbog gubitaka svojih najbližih, koji su ostajali bez zdravlja, bez svojih domova, zavičaja i svega što su generacijama i vekovima sticali” . Takođe se „izražava potresenost činjenicom da u hrvatskoj javnosti, u istupima predstavnika države i društva, ni nakon 20 godina nema spomena na istorijsko stradanje hrvatskih državljana srpske nacionalnosti kao ni iskazivanja moralne i istinske pravne odgovornosti za zločine počinje tokom i nakon ove akcije” .
Milorad Pupovac u Srpskom narodnom vijeću u Zagrebu
U obraćanju prisutnima Pupovac je rekao i da su predstavnici SNV-a prvi put ove godine u Vrginmostu održali komemoraciju kako srpskim tako i hrvatskim žrtvama koje su ubili pripadnici krajiških formacija. To je, kako je rekao, jedan narod koji je stradao, srpski i hrvatski, bez obzira kako se o tome priča u zvaničnoj istoriografiji. Zato, kako je pojasnio, SNV obeležava ratne događaje i stradanje Srba „bez manifestacija gorčine i mržnje koje bi podsticale na slepilo i nasilje” .
Pupovac je ispričao i da je ove godine, po drugi put, otišao u Vukovar na Dan sećanja Vukovaraca, jer je smatrao da je to njegova moralna obaveza kao čoveka koji je pripadao onima koji su bili protiv rata.
Nasuprot ovim tonovima, jučerašnje hrvatske dnevne novine se utrkuju koje će svojim čitaocima ponuditi atraktivniji sadržaj uoči tog dana i na sam dan. „Večernji list” donosi ekskluzivna dokumenta koja „dokazuju da za početak i detalje operacije ’Oluja’ nisu znale ni američke tajne službe” , te da je „na dan kada je Tuđman doneo odluku CIA mislila da ’Oluja’ neće početi pre jeseni” , što je, kako se navodi, krunski dokaz da SAD nisu učestvovale u planiranju „Oluje” .
U specijalnom prilogu na nekoliko strana pod naslovom „Oluja – 20 godišnjica operacije kojom je slomljena srpska pobuna u Republici Hrvatskoj” stoji i da „Srbija 5. avgusta ne oplakuje Srbe u Hrvatskoj, već tuguje što je Milošević izgubio rat” .
„Jutarnji list” , pak, najavljuje da će u današnjem broju imati specijalni prilog na 32 strane i veliki dvobroj, a čitaoci će dobiti na poklon i „poster heroja koji su vratili hrvatski barjak na kninsku tvrđavu” .
Vukovarska ulica, u kojoj je ispred dvorane „Lisinski” postavljena tribina za državni vrh i strane goste, juče je bila neuobičajeno pusta. Grupica vojnika obezbeđivala je prilaz tribini, dok su tonci imali poslednje zvučne probe. Bezbednjaci u civilu nepoverljivo su osmatrali malobrojne prolaznike. U utorak uveče bi tu trebalo, kako se najavljuje, da sve tutnji od plotuna (simboličnih 20 će biti ispaljeno iz šest topova), dok će za vizuelni efekat biti zaduženi „Osvetnik Vukovara” i „Osvetnik Dubrovnika” , odnosno dva „miga 21” .
„Okosnica naše politike trebalo bi da bude suočavanje sa prošlošću i izgradnja mira, a ne ponovno izvlačenje vojske na ulice” , kategorična je Julija Kranjec iz Centra za mirovne studije dok sedimo u više nego skromnim prostorijama ove nevladine organizacije na Trešnjevci.
Njena organizacija javno se usprotivila održavanju vojne parade i propagiranju militarističke retorike.
„To je apsolutno neprihvatljivo u jednom društvu koje je pre dvadeset godina imalo ratno iskustvo. Dok god se ne utvrde činjenice, ne samo u Hrvatskoj nego i u drugim zemljama, ostaje prostor za manipulaciju, reinterpretaciju i podgrevanje strasti oko tumačenja šta se dogodilo” , uverena je Julija koja je skeptična da bi uskoro nešto moglo da se promeni, čemu u prilog govori i podatak da su, po njihovom istraživanju, Srbi uz Rome i migrante najjnepoželjnija manjinska grupa u Hrvatskoj.
