Izvor: Politika, 27.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promenili zakon, a „kandiduju” se za gradonačelnike
DS i DSS će isticati „kandidate” za predsednike gradskih i opštinskih veća tamo gde procene da će to imati efekta, a SRS će svuda imati „timski” nastup
Opredeljujući se za izborne liste koalicija DS–G17 plus i DSS–NS, Srpske radikalne stranke, Liberalnodemokratske partije, ili neke druge stranke ili koalicije, Beograđani će istovremeno birati i da li će im novi gradonačelnik biti Dragan Đilas, Aleksandar Popović, Aleksandar Vučić, Biljana Srbljanović... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A možda će ih upravo ova imena (ili ona koja će se još pojaviti) motivisati da 11. maja zaokruže broj ispred imena izborne liste koju ti ljudi zastupaju.
Neposredan izbor gradonačelnika i predsednika opština je ukinut, ali je jedan izborni ciklus u kome su građani direktno birali čelnike svojih lokalnih sredina ipak ostavio traga – političke partije su osetile potrebu da i sada istaknu „kandidaturu” određene ličnosti za najvišu izvršnu funkciju na „lokalu”. Tako je u Beogradu, biće tako i u nekim drugim gradovima i opštinama – ali svakako ne u svim. Naši sagovornici iz Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije ističu da će imena kandidata za predsednike opštinskih i gradskih veća (koji će po novom zakonu obavljati funkcije slične onima koje su imali neposredno birani predsednici opština i gradonačelnici) unapred objavljivati u onim sredinama za koje procene da će to imati efekta.
Prema načelnom konceptu i jedne i druge stranke, oni koji budu predviđeni za funkcije gradonačelnika ili predsednika opštinskog veća biće prvi na listi. Ali, nema direktiva iz centrale stranke, odnosno lokalni odbori su slobodni da sami odluče na koji način će nastupiti na izborima.
I radikali će u nekim lokalnim sredinama na prvo mesto svojih izbornih lista stavljati svoje favorite za gradonačelnike, ali Srpska radikalna stranka, generalno, ima drugačiju strategiju i za lokalne i za parlamentarne izbore. „Insistiramo na timu, grupi ljudi koja treba da vodi lokalne samouprave i republiku, bez obzira što imamo istaknute pojedince čiji je kvalitet nesumnjiv”, ističe Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a.
To što generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić slovi za kandidata te stranke za gradonačelnika Beograda, Todorović objašnjava – inercijom. Građani, a još više novinari, kako kaže, vode se činjenicom da se Vučić uspešno borio na neposrednim izborima za tu funkciju i da je bio spreman na to i u vreme kada su radikali od predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića tražili da raspiše izbore posle smrti gradonačelnika Nenada Bogdanovića.
Sada ga stranka, ipak, nije direktno promovisala u „kandidata” za gradonačelnika, niti je on sam to uradio juče prilikom predaje izborne liste za grad Beograd, na kojoj je na prvom mestu njegovo ime. Vučić je, naime, govorio o „najboljem timu”, kao što će SRS „timski” nastupati i u svim drugim sredinama.
– Nema dileme da će SRS pobediti u Beogradu i da će Aleksandar Vučić sigurno biti gradonačelnik. Ali, nama je važan tim i to je naša dugoročna strategija – ističe Dragan Todorović dodajući da se o tome vodi računa i prilikom reklamiranja, odnosno da se ukazuje da se prave plakati sa slikama timova, a ne pojedinaca. Sve u cilju, kako naglašava, da se kolektivni duh stranke prenese na građane.
Objašnjavajući zašto je DS istakao svog kandidata za gradonačelnika Beograda, Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije, kaže da je to urađeno na osnovu pokazatelja da građani prestonice žele unapred da znaju ko će (potencijalno) biti na čelu grada.
Podsećanja radi, upravo su DS i DSS (uz G17 plus i NS) poslednjih dana prošle godine promenili zakone o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi ukinuvši neposredan izbor gradonačelnika. Iako sada ističu svoje „kandidate” za gradonačelnike, ni u DS-u, ni u DSS-u ne smatraju da je promena zakona bila greška.
I Nada Kolundžija i Borko Ilić, potpredsednik DSS-a, objašnjavaju da je to bilo neophodno zbog stalnih problema u funkcionisanju lokalnih samouprava izazvanih najčešće sukobom nadležnosti predsednika gradova i opština na jednoj, i skupština gradova i opština na drugoj strani. I to, po pravilu, u slučaju kada gradonačelnik nije iz većine koja je formirana u lokalnim parlamentima. Prema njihovim rečima, pokazalo se da Srbija još nije spremna za takav izborni sistem.
– Prema novom zakonu, gradonačelnik se bira u lokalnoj skupštini, iz tačno određene većine, koja će ga podržavati. Pošto se odbornici biraju po proporcionalnom sistemu, politički subjekti su primorani na dogovore i postizborne koalicije, a u razgovorima i pregovorima mora da se postigne kompromis. Stoga sam ubeđen da će posle 11. maja u većini gradova i opština moći da se formira stabilna većina – kaže Ilić.
Dragan Todorović, pak, podseća da su radikali, koji su takođe insistirali na promeni ovih zakona, bili dosledni. Oni su u startu bili protiv starog Zakona o lokalnim izborima, jer su, kako ističe Todorović, bili svesni problema koji su kasnije nastajali između gradonačelnika i lokalnih skupština, najčešće se ponašajući kao „rogovi u vreći”.
B. Baković
[objavljeno: 28/03/2008]
