Izvor: Blic, 14.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene u vojsci nisu dovoljne
Promene u vojsci nisu dovoljne
Promene u Vojsci SCG nisu dovoljno brze i duboke. U reformi vojske treba graditi trajni model, a ne prelazna rešenja koja isisavaju energiju, sredstva i političku podršku. Dok izbijaju afere o pojedinačnim odlascima generala, da li se iko u ovoj zajednici uzbuđuje zato što stotine mladih oficira nezadovoljnih materijalnim statusom napušta vojsku, kaže za 'Blic' general Blagoje Grahovac, savetnik za odbranu i bezbednost Svetozara Marovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednika SCG. Grahovac je nedavno izneo svoj predlog o značajnom smanjenju broja vojnika i promeni uloge vojske koji je uzburkao javnost u Srbiji.
Na kojim pretpostavkama zasnivate svoj predlog o smanjenju broja vojnika?
Bezbednosni rizici za naši državu su terorizam, oružane pobune, rizici u ekonomskoj i tehnološkoj oblasti koji se prvenstveno manifestuju kroz organizovani kriminal i rizici izazvani prirodnim i veštački izazvanim katastrofama. Bitno je da to nije klasičan rat, već, kako ih ja zovem, recidivi rata. Na našim prostorima, čak i među predstavnicima vlasti, postoji drugačiji pristup prema kome je moguća spoljna agresija. Smatram da spoljna agresija na našu zemlju nije moguća. Na nedavno održanom okruglom stolu o bezbednosnim rizicima, general Branko Krga, načelnik GŠ Vojske SCG naveo je da je spoljna agresija moguća. Ukoliko državni organi prihvate tu mogućnost, onda se mora navesti od koga mi to možemo biti napadnuti.
Zašto smatrate da mora biti ukinuta obaveza služenja vojnog roka?
Pojedinac koji izvodi bezbednosne pretnje je vrhunski profesionalac zla i funkcioniše u izrazito usavršenom sistemu. Za razliku od ratova, recidivi rata se pojavljuju iznenada, zahvataju ograničen prostor, ne odvijaju se pravnim normama i usmereni su ka civilima. Pojedinac u našem odbrambenom sistemu koji će se suprotstavljati ovim izazovima mora biti vrhunski profesionalac u odbrani dobra, vojska mora reagovati trenutno. Regrut u svemu tome može da uradi veoma malo. Ukidanjem regrutne obaveze izvlačimo se iz problema militarizovanja našeg društva. Služenje vojnog roka je sistemsko rešenje koje proizvodi visok stepen militantnosti duha ljudi.
Kako ste zaključili da nam je potrebno 15.000 vojnika?
- Za neku operaciju koja nam bi se nametnula u vezi navedenih bezbednosnih rizika bilo bi nam sasvim dovoljno 5.000 profesionalnih vojnika. Ukoliko gradimo sistem sa koeficijentom sigurnosti tri, proizilazi da je sasvim dovoljno 15.000 vojnika. U projektu koji sam napravio predložio sam cifru od 25.000 ljudi. To sam učinio jer na našim prostorima ima dosta predrasuda po pitanjima rata i mira i računao sam na nedovoljnu političku zrelost. Imao sam u vidu visok stepen vojničke zalutalosti, odnosno to što vojnici još imaju previše uticaja na odlučivanje o ratu i miru.
Kakva je, u tom projektu, sudbina ratne mornarice i avijacije?
Za odbranu od recidiva rata potrebni su policija i obalska straža koja bi osmatrala, presretala, privodila i spasavala na moru. Za obalsku stražu je dovoljno manje od 400 profesionalaca. Po istoj metodologiji, u avijaciji su potrebne drugačije snage sa manje od 1.300 profesionalnih pripadnika.
Predložili ste izgradnju zajedničkog odbrambenog sistem država zapadnog Balkana.
- Saradnja bi obuhvatila Hrvatsku, BiH, SCG, Makedoniju i Albaniju. U početku bi se formirao zajednički bataljon na proporcionalnom principu u zavisnosti od broja stanovnika. Taj bataljon bi trebalo da bude potčinjen snagama Kfora na Kosovu, a na dva gornja komandna nivoa bili bi oficiri NATO. Posle bataljona, formirala bi se, po istom modelu, brigada i zajednički korpus od 15.000 ljudi koji bi bio jači od nacionalnih armija. Koordinator projetka treba da bude NATO, a subkoordinatori Pakt stabilnosti i države Slovenija i Grčka. Slovenija je primer demokratskog i ekonomskog razvoja, na pragu je ulaska u NATO, zainteresovana je za prostor bivše Jugoslavije i pokazala je da najbrže prihvata zapadne standarde. Isto važi i za Grčku. Z. Dojić Pažljivo sa odlascima u misije
Kakav je vaš stav o slanju naših vojnika u misije u svetu?
Zalažem se za integraciju u međunarnodne mirovne i humanitarne misije, ali o tome treba odlučivati u redovnoj državnoj proceduri. Ne smemo dozvoliti da iz takvih misija imamo političku i ekonomsku štetu. Ne sme se ulaziti u misije iz kojih bi se vraćalo sa velikim brojem mrtvih i asocijalnim ponašanjem povratnika. Do ulaska u NATO, naše misije treba da budu mirovne i humanitarne, a posle uključenja to će biti misije koje prihvati ova koalicija.
