Izvor: Politika, 28.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena ustavnog zakona zbog izbora?
Ako neophodni zakoni ne budu usvojeni na vreme ili ako političarima to bude odgovaralo, rokovi iz Zakona o sprovođenju Ustava bi mogli da se promene
Pitanje statusa Kosova i Metohije moglo bi da bude od odlučujućeg uticaja na određivanje datuma održavanja predsedničkih, lokalnih i pokrajinskih izbora, kao što je bilo odlučujuće i za usvajanje Ustava Srbije krajem prošle godine, a potom i za održavanje parlamentarnih izbora januara ove godine. Branislav Ristivojević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << portparol Demokratske stranke Srbije, rekao je juče da ta stranka sva politička pitanja u državi, pa i izbore, po mestu prioriteta stavlja iza onog u ovom trenutku "osnovnog, glavnog, najbitnijeg" – pitanja statusa južne pokrajine.
Ristivojević nije mogao da kaže kada će biti raspisani i održani izbori, navodeći da su pregovori o tome između stranaka vladajuće koalicije u toku. Na pitanje da li je DSS spreman da prekrši rokove iz Ustavnog zakona, on je rekao da se i Ustav i Ustavni zakon moraju poštovati, ali da je Ustav na vrhu hijerarhije pravnih akata. "Ne dolazi u obzir da zbog bilo čega kršimo bilo koju njegovu odredbu, naročito onu koja se nalazi u preambuli i kaže da je KiM neodvojivi, nedeljivi deo Srbije... U hijerarhiji problema i pitanja za DSS je prvo i osnovno uvek KiM – sve ćemo tome podrediti", istakao je Ristivojević.
Za razliku od funkcionera Demokratske stranke, koji u poslednje vreme sve konkretnije govore o mogućim terminima za izbore, kao i o svom kandidatu za predsednika (aktuelnom predsedniku Srbije i lideru stranke Borisu Tadiću), Ristivojević o tome juče nije govorio, prepuštajući sve dogovoru stranaka vladajuće koalicije. On nije želeo ni da komentariše izjavu stranačkog kolege Dragana Šormaza o tome da DSS nije za izbore dok traju pregovori o KiM, a, podsetimo, pre Šormaza je o tome govorio i Velimir Ilić, lider Nove Srbije, koja je na januarske izbore izašla u koaliciji sa DSS-om.
Ilić je, naime, prošle nedelje ocenio da se o predsedničkim i lokalnim izborima može razgovarati tek posle rešavanja statusa Kosova i Metohije, jer je pitanje južne pokrajine prioritet Srbije.
U DS-u, međutim, smatraju da bi predsednički izbori trebalo da se održe u decembru, a lokalni na proleće. To je u više navrata za poslednjih sedam dana rekao i Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, funkcioner DS-a, a juče je isto Tanjugu rekla i Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Demokratske stranke.
Ona je podsetila i na to da predsednički kandidat predstavlja deo ukupnog koalicionog dogovora prilikom formiranja vlade (koji još nije potpisan), ali i da je pre postizanja stranačkog dogovora i raspisivanja izbora neophodno usvojiti propise predviđene Ustavnim zakonom.
Portparol DSS-a Branislav Ristivojević juče je rekao da "odgovarajuća ministarstva već pripremaju nacrte zakona" neophodnih za raspisivanje predsedničkih i lokalnih izbora.
Reklo bi se, iz ovoga što je rečeno, da predstavnici vladajuće koalicije DS–DSS–NS–G17 plus zaista računaju na to da moraju usvojiti sve potrebne zakone, i to pre 31. decembra, da bi mogli da raspišu izbore. Podsetimo, reč je o šest zakona za predsedničke izbore (o položaju i izboru predsednika Republike, o Vojsci i odbrani, o spoljnim poslovima i službama bezbednosti) i četiri za lokalne (o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, o položaju glavnog grada). Za pokrajinske izbore uslov je samo donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji. A sve to uz veliki broj drugih važnih propisa, pre svega onih koji se tiču prilagođavanja našeg zakonodavstva zakonodavstvu Evropske unije, i paralelno sa pregovorima o Kosovu i Metohiji.
Mogu li naši zakonodavci sve to da stignu da urade na vreme? Ili će, zbog mogućeg probijanja rokova, morati da menjaju Ustavni zakon? Upitan da li je bilo govora o promeni Ustavnog zakona, portparol DSS-a juče je odgovorio da zakoni mogu da se menjaju, ali da o promeni tog zakona "zaista nije bilo razgovora".
Međutim, nije nemoguće da se pribegne i tom rešenju, ukoliko politički dogovori budu išli sporije nego što zahtevaju rokovi iz Ustavnog zakona. Potvrđuju to i Slobodan Vučetić, dosadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, i Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Ističući da se Ustavni zakon mora menjati po proceduri po kojoj je donet (dvotrećinskom većinom u parlamentu), Vučetić ukazuje da nije uobičajeno da se on menja, ali se i to događalo. "Menjan je i prošli Ustavni zakon 7-8 puta. Pomerali su rokove za izvršavanje Ustava", kaže Vučetić.
Vesna Rakić-Vodinelić, pak, navodi da su ranije donošeni novi ustavni zakoni kojim su produžavani rokovi za sprovođenje Ustava. "U našoj praksi produžavani su rokovi iz ustavnih zakona donetih uz Ustav Srbije iz 1990. i uz Ustav SRJ 1992. godine. Novi ustavni zakoni koji su produžavali te rokove donošeni su nekoliko puta. To se, naravno, izbegava, jer je reč o zakonu koji se donosi po posebnoj proceduri i država koja drži do sebe neće tek tako to da radi. Ali, očigledno da naša država ne drži previše do sebe (i nije nikad ni držala)", ističe Rakić-Vodinelić, dodajući da se ni ti novi rokovi nisu poštovali, pa je i danas na snazi niz zakona iz vremena SFRJ.
S obzirom na naše iskustvo, ne bi trebalo u potpunosti zanemariti ni mogućnost drugačijeg "čitanja" Ustavnog zakona, u kome stoji da izbori treba da budu raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg iz seta predviđenih zakona.
Neki pravnici, naime, dopuštaju mogućnost da, ukoliko političarima to bude odgovaralo, ovu odredbu mogu tumačiti i na druge načine. Recimo, da se izbori moraju raspisati do kraja godine, čak i ako ne budu usvojeni svi potrebni zakoni (ovo bi moglo da važi za predsedničke i pokrajinske, ali ne i za lokalne izbore, jer je ustavom bitno promenjen položaj organa lokalne samouprave) ili da se ne moraju raspisati ove godine, nego tek onda kada se usvoje svi potrebni zakoni.
I predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić je jednom prilikom prošlog meseca rekao da će predsedničke izbore raspisati ili do kraja godine ili "60 dana od donošenja adekvatnih zakona".
Profesor Vesna Rakić-Vodinelić potvrđuje da se zbog "loše formulacije" ova odredba u Ustavnom zakonu zaista može čitati kao "ili-ili".
– Prvi rok iz ove formulacije ("do 31. decembra 2007. godine") takozvani je objektivni rok, koji počinje da teče određenog dana i završava se u danu koji je potpuno poznat. Drugi rok ("najkasnije 60 dana od donošenja zakona...") jeste takozvani subjektivni rok, jer on teče od jednog dana koji je u momentu kada je Ustavni zakon donesen nepredvidiv. Sada, obično subjektivni rokovi teku unutar objektivnog roka, ali ovde ta reč "odnosno" govori da taj rok može da teče i posle 31. decembra – objašnjava ona.
Rakić-Vodinelić dodaje da je reč o problemu našeg prava u celosti, ne samo ovog ustava. "Taj problem je u tim nejasnim redakcijama, u namerno prouzrokovanoj mogućnosti različitih tumačenja", ukazuje ona.
B. Baković
[objavljeno: 28.08.2007.]
