Izvor: Blic, 19.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodali silom i na brzinu
Prodali silom i na brzinu
NOVI SAD - Učestali komentari izazvani izjavama ministara i činovnika Vlade Srbije o tobožnjem obaranju cene koja je postignuta na tenderima prilikom prodaje preduzeća, traži odgovor i detaljnije objašnjenje o čemu se zapravo radi. Običan čovek, suočen sa činjenicom da je nekom nesmotrenom izjavom, bila ona tačna ili ne, oborila cena našeg preduzeća i time naneta šteta državi,odnosno svima, teško može da ostane ravnodušan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ako se ne kaže da li je ta izjava tačna ili ne, onda čitalac i ne razmišlja da li smo, na primer, kao država hteli da dovedemo u zabludu (čitaj: prevarimo) kupca prodajući mu kradenu robu - izjavio je sinoć Nenad Čanak, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, povodom teksta 'Čanak oborio cenu Beočina' u jučerašnjem broju 'Blica'.
- Da li je trebalo zataškati da je roba kradena da bi se postigla veća cena. Da li neko misli da je dobro da tako radimo i da će onaj ko je pokraden ostati nezainteresovan, pa da se neće ni buniti?
Ako roba nije kradena, odnosno ako je izjava netačna, onda onaj ko je tu izjavu dao treba da odgovara. Važno je istaći da je roba kradena bar dva puta: prvi put nacionalizacijom posle II svetskog rata i drugi put (ovde se radi o otimačini) posle republičkog Ustava iz 1990, a što se Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine pokušava, na još gori način, 'legalizovati'. To ne može. Ne zato što ja kažem, već ne može zbog prirode svojine. Ne može neko primiti protivvrednost za robu čiji nije vlasnik. Ako to uradi silom i na brzinu, kad-tad će za to odgovarati. To je pokazala i nacionalizacija posle II svetskog rata, a to će pokazati i etatizacija posle Ustava iz 1990. godine, odnosno Zakona o privatizaciji u korist Vlade Srbije.U ovom vremenu tranzicije, svedoci smo da činovnici u hijerarhiji vlasti mogu javno da ocenjuju svoje starešine i da komentarišu i slobodno interpretiraju njihova zalaganja (pa čak i parlamenta) ne govoreći, pri tom, kao građani, već kao, na primer ministri ili drugi zvaničnici.
To može biti i dobro ako se sve razjasni. U konkretnom slučaju možda je zbog pomenutih izjava postignuta niža cena, ali možda je niža cena ostvarena zato što su uslovima tendera sužene mogućnosti učešća najavljenih učesnika. Možda su krivi oni koji su govorili o prezaduženosti fabrike, a možda je interes onoga ko prodaje tuđe da to učini brzo, po što nižoj ceni, da bi ostvario bilo kakvu korist, odnosno poziciju.
Naravno, to će se sve rasplesti. Pojaviće se i bivši i sadašnji vlasnici, videćemo kako će kod nadležnog suda kupac i prodavac overiti i registrovati svoje ugovore, kako će se upisati u zemljišne knjige, itd - zaključio je predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Nenad Čanak.
