Izvor: Politika, 10.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prodaja" Kosmeta racionalna opcija
Ako smo stavljeni pred izbor da izgubimo Kosmet, onda je bolje da to bude sa nekom kompenzacijom
I pored signala koji dolaze, pre svega iz SAD, da bi mogao da se uspori proces rešavanja statusa Kosova i Metohije, na Zapadu preovladava stav da moramo da platimo krivicu za Miloševićevu politiku tako što će nam biti oduzet ovaj deo teritorije. To će biti dno koje će Srbija dotaći posle petnaest godina propadanja. Ali, ova sumorna prognoza Milana Nikolića, direktora Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za proučavanje alternativa za Srbiju, može biti i šansa za novi početak.
"Ako smo stavljeni pred izbor da izgubimo Kosmet, onda je bolje da to bude sa nekom kompenzacijom. Savetovali smo naše pregovarače da ne pregovaraju tako što će reći: ne damo, već šta možemo dobiti za uzvrat", kaže ovaj politički analitičar sa dobrim kontaktima u međunarodnim krugovima čija ekspertska organizacija CPA radi istraživačke projekte za strance, ali i vladine institucije.
Srbija bi, po Nikoliću, ukoliko joj se oduzme Kosmet morala da dobije ozbiljnu ekonomsku nadoknadu: ubrzani put u Evropsku uniju, pristup pretkandidatskim i kandidatskim fondovima uz dodatnu finansijsku pomoć SAD od četiri do pet milijardi dolara.
To izgleda kao prodaja Kosova i Metohije?
– Znam da zvuči strašno, ali naša jedina objektivna i racionalna opcija jeste da, tako kažem, "prodamo Kosmeto". Grobovi mojih predaka po majčinoj liniji su tamo. Mom ujaku je oficir UČK držao pištolj u ustima i naredio mu da napusti kuću koju su posle spalili. To su sve emocionalne činjenice. Ali, ekspertski gledano, ne bi valjalo da Srbija zadrži Kosmet na način na koji ga je ranije kontrolisala. To bi bilo kao da gajimo kancer u stomaku samo zato što je naš.
Takav rasplet onda lako dovodi na vlast radikale?
– Prema svim istraživanjima, ako bi do izbora došlo pre rešavanja statusa Kosmeta, pod uslovom da dođe do predizborne koalicije svih demokratskih snaga, pobedio bi demokratski blok. Posle rešavanja statusa pobeđuje blok SRS i socijalista sa manjim otpadničkim partijama koje bi izašle iz sadašnje vladajuće koalicije. To je takozvana "domaćinska Srbija" koja bi se približila radikalima, jer njih samo zanimaju vlast i novac.
Medija Galup je nedavno utvrdio da je podrška radikalima opala za pet odsto?
– Radikali imaju podršku između 15 i 18 odsto glasača u celom biračkom telu. Ali od onih koji su rekli da bi izašli na izbore taj procenat se kreće između 30 i 36 odsto. To su ljudi koji su bili verni Miloševiću i SRS, a tu je i jedan mali broj onih koji su se razočarali u demokrate. Većina bivših pristalica demokratskih stranaka odlazi u apstinente. Ali, oni koji bi glasali za SRS uradili bi to iz protesta jer su razočarani zbog neispunjenih obećanja demokrata.
Međutim, tu se pojavljuje jedan fenomen koji ćemo ispitati u sledećem istraživanju. Razočarani birači bi glasali da bi kaznili demokrate, ali ne da bi SRS doveli na vlast. Drugačije bi se opredelili kada bi videli da radikali mogu da osvoje vlast.
Zašto?
– Oni jesu nezadovoljni, ali znaju da bi im sa radikalima bilo još gore. Kako da kažnjavaju ove što nisu dobri kada će doći oni sa kojima će im biti još gore.
Koliko je to procenata?
– Procene su da je to od pet do deset odsto birača koji bi mogli ponovo da glasaju za demokratske stranke kada im se predoči da SRS može stvarno da pobedi. Zbog odnosa EU, MMF i Svetske banke pobeda radikala bi se odrazila na smanjenje priliva stranog kapitala, a to bi ostavilo posledice na socijalnu i ekonomsku situaciju većine stanovništva .
Radikali zaoštravaju retoriku i kao da ponovo oblače "Šešeljev kaput". Zar to ne odbija birače?
– To je svesna taktika SRS. Navlače jagnjeće krzno, civilizuju se kako bi ljudi bili skloniji njima. Tako su počeli da stižu, nažalost, i neki signali iz SAD i Evrope kako može da se komunicira sa radikalima. Sa uljuđenjem oni dobijaju glasove, sa povratkom na staru retoriku gube. U rukama imaju dva instrumenta kojima hlade i zagrevaju interes za stranku i vešto ih koriste.
Oni sada pokušavaju da hlade simpatije birača, očekujući izbore pre nego što se odluči konačan status Kosmeta. SRS neće vlast pre nego što se reši pitanje Kosova i Metohije. Neće da dobiju u ruke dva vruća krompira, od kojih jedan Kosmet, a drugi Mladić. Njih zapravo srpski nacionalni problem ne zanima. Oni su lažni nacionalisti i patriote, ali imaju realističan odnos prema vlasti.
Sada se govori kako da bi izbori mogli da budu u maju 2007. godine posle donošenja novog ustava?
– Mislim da je podjednako verovatno da budu i u decembru ove godine.
Ako i Mladić bude uhvaćen, a ima nekih nagoveštaja da bi to moglo da se desi još ove godine, onda SRS dobija čistu situaciju koju će ako dođe na vlast da upropasti. Oni nemaju koncept, ni kadrove. Imaće loš odnos sa EU i sa njima neće potpisati Sporazum o asocijaciji, kapital će sporije dolaziti i posle njihove vladavine popularnost SRS će spasti na prirodnih 10 do 12 odsto .
Šta će onda biti sa strankama iz demokratskog bloka?
– Tokom vladavine radikala stvoriće se nova koalicija demokrata i DSS-a, neki novi DOS, koji će izrasti na socijalno-ekonomskoj kritici i pobediti. Ali mi ćemo izgubiti nekoliko godina. Možda će SRS očistiti kriminal i korupciju iz zaostalih režima od 2000. godine. To će im poboljšati ugled, ali od toga se ne živi. Narod hoće posla, ekonomsku i socijalnu sigurnost koju oni ne mogu da pruže. Ali će to biti i kraj SRS kao jedne napumpane stranke.
Kao kritičar neoliberalnog koncepta, kako gledate na Nacionalni investicioni plan?
– Prošlo je pet godina i mi nemamo ozbiljan ekonomski rast, a još manji rast zapošljavanja. Pokazalo se da neoliberalni mit rado gaje lenji intelekti, jer po njima navodno tržište sve rešava. Mi smo morali na sopstvenoj koži da utvrdimo ono što je već isprobano u Latinskoj Americi, južnoj i centralnoj Aziji, centralnoj i istočnoj Evropi. Privredni rast imaju Kina, Južna Koreja, a to su državom asistirane i planirane tržišne ekonomije. Dinkić sada shvata da to ne funkcioniše i ide na nešto drugo. Ali sredstva namenjena za investicioni ciklus više se usmeravaju političkim kriterijumima za korist G17 plus. Oni se plaše da će pasti ispod parlamentarnog cenzusa. Nije to pravi način investiranja u Srbiji kao, na primer, u Irskoj i Finskoj gde se se finansirali obrazovanje i naučno-tehnički razvoj. To što popravljaju puteve škole i sređuju bolnice je potrebno, ali nije nešto što će proizvesti ekonomski rast i povećati zaposlenost. Da se gledalo šta bi ekonomski bilo najprofitabilnije, kriterijumi za deobu para bi bili drugačiji.
Zašto spominjete G17 plus, pa od realizacije NIP-a će imati koristi i ostale stranke u vladi?
– I oni će se ogrebati, ali sve ide preko infrastrukture G17 plus. Mi treba da proučavamo Irsku i na koji način je ona trošila sredstva iz fondova EU i način kako su to radile Portugalija, Španija i Grčka i i videli bismo razliku. Irci su kroz dizanje kvaliteta svoje visokoobrazovane radne snage privukli najpropulzivniji i najkvalitetniji strani kapital, IT tehnologije, bioinženjering, telekomunikacije. Zato Irsku nazivaju keltskim tigrom. Vredelo bi razmotriti to iskustvo i prilagoditi srpskim uslovima jedan takav model.
-----------------------------------------------------------
Bošnjaci za SAD više nisu žrtve
Povodom optužbe Sulejmana Tihića da se Srbija meša i vrši pritisak na pravosuđe u Bosni i Hercegovini, Milan Nikolić kaže: "To je zapaljiva retorika pred izbore u BiH. SAD i EU su shvatili da postoji ravnotežna klackalica. Ako tražite dase ukine Dejtonski sporazum ne možete Srbima oduzeti pravo da se na referendumu demokratski izjasne da li hoće da i ostanu u Bosni i Hercegovini. Zato moraju da lupaju po prstima sada i Bošnjake , a ne samo Srbe kao što je ranije bilo. Muslimani se sve više pokazuju kao faktor koji remeti postojeću ravnotežu, jer Amerikanci unutar njihovog etničkog prostora otkrivaju skrivene Al kaidine elemente. Mnogi od njih su su dobili pasoše Bosne i sada ih hvataju po svetu kao Al kaidine kurire. Zato za Amerikance Bošnjaci nisu više samo žrtve, već element remećenja ravnoteže i pravljenja novih problema u Bosni."
-----------------------------------------------------------
NVO ne smeju da bude partijske
– Mogu da se ne slažem sa Natašom Kandić i Biljanom Kovačević-Vučo, ali ću uvek braniti njihovo pravo da nešto javno kažu i objave. Ovde postoji tendencija da ako vam se ne dopada kada neko nešto priča da tražite njegovu zabranu. To rade i neke od nevladinih organizacija kada su tražile da se zabrani SRS.
Tako jedan deo nevladinog sektora ulazi u domen politike na način koji ih kompromituje, jer se partijski svrstavaju podržavajući određene partije kao LDP Čedomira Jovanovića. Kada se kaže da je jedna organizacija nevladina to je prvi deo definicije. Zaboravlja se da one moraju da budu i neprofitne i nepartijske. Hoćeš u politiku napravi stranku i izađi na izbore. Ako hoćeš da budeš u NVO sektoru onda moraš da prihvatiš određena pravila ponašanja koja su takva da ne možeš da uvek izbegneš politiku uvek. Čim govorimo o ljudskim pravima mi smo na terenu politike, ali ne smeš da podržavaš jedne, a napadaš druge stranke – kaže Nikolić.
Milenko Pešić
[objavljeno: 10.09.2006.]
