Izvor: B92, 05.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pročitana Karadžićeva izjava
Hag -- Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić sveodčio je na suđenju svom nekadašnjem bliskom saradniku Momčilo Krajišniku u Haškom tribunalu.
Karadžićevim svedočenjem, odbrana je pokušala da predstavi Krajišnika kao civilnog službenika, koji nije imao nikakvog udela u donošenju ključnih odluka vrha RS tokom rata u BiH. Krajišnik je 2006. godine proglašen krivim za ubistva, istrebljenje, progone, deportacije i prisilno premeštanje bosanskih Muslimana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Hrvata 1992. godine i osuđen na 27 godina zatvora.
Krajišniku je odobreno da Karadžića pozove kao dopunskog svedoka u žalbenom postupku, jer u vreme suđenja nije bio dostupan.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić tvrdi da Momčilo Krajišnik nikada nije imao bilo kakav uticaj na Vladu Republike Srpske i njene ministre, da nije učestvovao ni u formiranju MUP-a BiH, kao i Vojske RS i jedinica Teritorijalne odbrane, niti da je bio član predsedništva RS.
Karadžić navodi da je Krajišnikova dužnost bila da vodi sednice skupštine Republike Srpske, kao njen predsednik, kao i da informiše članove predsedništva o aktivnostima parlamenta.
Prema Karadžiću, iako su sve teme razmatrali zajedno, odluke su donosili on i druga dva člana predsedništva - Biljana Plavšić i Nikola Koljević.
"Poslanici su nas pitali da li ima potrebe za proširenim predsedništvom, a ona se javlja ako skupština ne može da se sastaje zbog ratnog stanja. Mi smo to poslaničko pitajne dobili da odgovorimo i zaključili smo da nema potrebe ni uslova da se formira prošireno predsedništvo jer se nisu stekli uslovi po zakonu i Ustavu”, navodi se u izjavi Karadžića.
"To je bilo 17 dana pre ukidanja predsedništva i izbora predsednika i dva potpredsednika. To je dokaz da predsedništvo nije postojalo. Skupština se sastajala, a to nije postojalo”, tvrdi Karadžić.
Karadžić je govorio i o šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. podržala Skupština RS, tvrdeći da su izražavali samo "politički stav", a ne vojnu taktiku i da ih parlament nikada zvanično nije usvojio.
Karadžić je još naveo da jedan od tih ciljeva nikada nije bilo, kako navodi tužilac, da izbriše granicu na Drini.
"Pogeldajte šta sam rekao 12. maja 1992, da ne bude granica između svetova i ja sam protiv toga. 1993. u intervjuu sam rekao da to treba da bude meka granica. Naveo kao primer EU, kako će one biti omekšavane. Ja sam predvideo da će to biti u Evropi i da hoćemo tako”, kaže bivši lider bosanskih Srba.
"Tražio sam da Bosna bude balkanska Švajcarska i da živimo u kantonima u miru. Ako se pogelda van konteksta može imati drugačiji značaj”, smatra Karadžić.
On je tvrdio i da dokument u Hagu, poznat kao Varijanta A ili B, koji je podrazumevo aktivnosti koje je trebalo preduzeti u opštinama sa srpskim većinskim stanovništvom u slučaju rata, nikada nije bio zvaničan dokument njegove Srpske demokratske stranke, već da je to dokument koji su dostavili, kako je rekao, ”zabrinuti stariji oficiri koji se sećaju zločina iz 1941. godine i strahuju da bi se mogli ponoviti".
SDS je distribuirala taj dokument i u nekim opštinama je možda korišćen za organizaciju u lokalu i formiranje lokalnih povereništava, kaže Karadžić ali dodaje da nikada nije predstavljao zvaničan stav bosanskih Srba.
Inače, taktika odbrane da Karadžić ne daje odgovore na pitanja kojima može ugroziti svoj proces pred Hapkim sudom urodila je plodom. Veliki broj pitanja zastupnika Haškog tužilaštva zbog toga je bio odbačen.
Zbog toga nije Karadžić odgovarao na pitanja koja se tiču zločina Srba nad Muslimanima i Hrvatima, organizaciji paralelne vlasti u Bosni i Hercegovini i druga pitanja.
