Izvor: Blic, 08.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procedura za izručenje Hagu BEOGRAD
o saradnji s Tribunalom Procedura za izručenje Hagu
BEOGRAD - Ovdašnji zvaničnici su nagovestili da bi kreatori zakona o saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu mogli da koriste neka rešenja iz hrvatskog Ustavnog zakona koji reguliše tu materiju, pogotovo ako u Beogradu prevlada opcija koja se zalaže za izručenje jugoslovenskih državljana Tribunalu.
Svoj zakon Hrvatska je donela u proleće 1996. godine i u njemu su najinteresantnije odredbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o hapšenju, pritvoru i predaji optuženih Haškom tribunalu. U Zakonu nije precizirano koliko ovaj postupak može da traje, osim odredbe o pritvoru koji je limitiran na šest meseci. Nalog za hapšenje izdaje istražni sudija, a o pritvoru, prema slovu ovog zakona, pored istražnog sudije može da odlučuje i sudsko veće.
Zahtev za predaju optuženog Haški sud šalje na adresu Vlade Hrvatske, a uz zahtev je obavezan da priloži i podatke za utvrđivanje identiteta optuženog, kao i optužnicu koju je ovaj sud podigao. Preko Ministarstva pravde predmet se zatim prosleđuje nadležnom županijskom sudu na čijem području optuženi ima prebivalište. O zahtevu za izručenje okrivljenog odlučuje tročlano sudsko veće.
Na rešenje o izručenju, odnosno predaji, optuženi, njegov advokat i državni pravobranilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana. Optuženi ne može da bude predat Hagu dok se o žalbi ne izjasni petočlano veće hrvatskog Vrhovnog suda.
Kada rešenje o ekstradiciji postane pravosnažno, optuženi može Ustavnom sudu da podnese ustavnu tužbu. Pored toga, Zakon daje ministru pravde ovlašćenje da privremeno odloži izručenje zbog bolesti optuženog 'ili nekog drugog naročito opravdanog razloga'.
U Zakonu su sadržani i drugi modaliteti saradnje hrvatske države sa Tribunalom. U odeljku o pravnoj pomoći se, na primer, kaže da će hrvatska država na zahtev Tribunala obaviti neke istražne radnje, prikupiti određene podatke o optuženom i samom krivičnom delu, raspisati poternicu i obaviti i druge poslove koji su važni za ovaj postupak. Zakon dozvoljava predstavnicima ovog suda da prisustvuju poslovima koje za njih obavljaju hrvatski organi, da postavljaju pitanja, pa čak i da sve to optički i zvučno snimaju. Za sudije, tužioce i i sekretara Tribunala hrvatski propis predviđa povlastice i imunitet i tretira ih kao diplomatske predstavnike.
Hrvatska je u Zakon unela i odredbu po kojoj njeni državljani, pravosnažno osuđeni u Hagu, mogu da izdržavaju kaznu u hrvatskim zatvorima. Kazna bi se izdržavala po domaćim propisima, a Međunarodnom krivičnom sudu bio bi omogućen nadzor. M.I.
