Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem "funkcionalnih apstinenata"
Izlazak četiri miliona birača znači sasvim dobru izlaznost u Srbiji, kaže Đorđe Vuković
Verovatno je za sigurnu procenu izlaznosti na predstojećim parlamentarnim izborima 21. januara još rano, ali, prema ocenama pojedinih analitičara, ona će biti između 40 i 60 odsto od ukupnog biračkog tela. Ono je, da podsetimo, na ustavnom referendumu 28. i 29. oktobra brojalo 6.639.385 građana s pravom glasa.
Međutim, ova cifra se menja kada političke partije ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedini analitičari žele da ukažu na veliku ili realnu izlaznost. Tada se ističe da je u Srbiji stvarno prisutno oko 5,5 miliona birača, te da je i broj onih koji su u prilici da izađu na birališta za desetak procenata veći od zvanično proglašene izlaznosti.
Razliku od oko milion građana s pravom glasa čine uglavnom "funkcionalni apstinenti", odnosno osobe koje ne mogu da dođu na svoja biračka mesta, jer žive u drugom mestu u Srbiji ili u inostranstvu, a nisu odjavili prethodno mesto prebivališta.
Pomenuta brojka "funkcionalnih apstinenata" je ipak, samo procena, jer nikada niko nije radio istraživanje o ovome, ističe Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, dodajući da će Cesid do Nove godine dobiti rezultate istraživanja na 10.000 ispitanika, koje bi trebalo da pokaže tačan nivo ovog odstupanja i da precizira koje su to grupe birača koje spadaju u ovu grupu apstinenata. Prema njegovim rečima, jedan manji broj, svega nekoliko hiljada, čine umrle osobe i one koje su promenile adrese u Srbiji, a to nije evidentirano u biračkim spiskovima (i to, po Vukovićevim rečima, nije drastičan problem ako se uzme u obzir ukupan broj birača).
Vuković ističe da je birački spisak sada relativno dobar i zapravo je i nešto bolji od proseka srpske administracije. Zbog toga, kako ističe, on ne vidi zašto se toliko potencira podatak o "funkcionalnoj apstinenciji". Ako je već reč o izlaznosti, Vuković ističe da je to predstavljalo problem samo dok je zakonom bio propisan cenzus za predsedničke izbore, ili za promenu ustava. Sada, sa kontrolom izbora koju imamo, ova neažurnost biračkog spiska ništa bitno ne menja. Kako objašnjava, i posle njegovog sređivanja, ovi ljudi će biti na njemu, imaće pravo glasa (dakle, ona brojka od oko 6,6 miliona ostaje), samo što će u tom slučaju njihova biračka mesta biti u nekim ambasadama i diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a možda će promenom izbornih zakona biti dozvoljeno da glasaju na drugi način (pismima, na primer).
Vesna Ilić-Prelić, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (koje je nadležno za nadzor nad vođenjem biračkih spiskova preko svoje upravne inspekcije), kaže da je sadašnje stanje biračkih spiskova bolje nego što je bilo pre nekoliko godina, zahvaljujući stalnoj kontroli njihovog ažuriranja. Kako je navela za "Politiku", biračke spiskove, po važećim propisima, vode opštinske uprave i oni se tokom cele godine redovno ažuriraju po službenoj dužnosti, bez obzira na to da li je izborna godina ili nije. Međutim, istakla je ona, uoči izbora se obavlja i posebna kontrola ažuriranja biračkih spiskova.
Kada se govori o izlaznosti birača u Srbiji, Đorđe Vuković smatra da ona nije mala. "Jeste malo veća apstinencija, ali to nije ništa tragično. Izlaznost u demokratskim zemljama ponekad bude i samo 30 procenata, pa nikom ništa. Razlika je samo u motivima za apstinenciju – ovde građani nemaju poverenja u politiku i političare, pa ne izlaze na izbore, a tamo imaju, odnosno smatraju da je sve u redu, pa zato ne izlaze", ističe Vuković.
On objašnjava da je u svakoj zemlji oko 20-30 procenata onih koji retko izlaze na izbore. Zapravo, računa se da ima 15 odsto onih koji nikada ne učestvuju u političkim procesima (iz raznih razloga nisu zainteresovani za politiku), a u našem slučaju, računajući i 10-15 procenata "funkcionalnih apstinenata", može se reći da je izlaznost od 70 procenata veoma dobra. Ili, da je izlazak oko četiri miliona birača u Srbiji – sasvim dobar.
Da podsetimo, na parlamentarne izbore u decembru 2003. godine izašlo je oko 3,8 miliona građana, što je oko 60 procenata birača u odnosu na tadašnji birački spisak od 6.511.450 građana s pravom glasa. Na decembarskim izborima 2000. godine, prema rezultatima Cesida, bila je 58 odsto, a najveća je bila za one prelomne predsedničke i izbore za Skupštinu SRJ 2000. godine – oko 74 procenta.
"Izlaznost zavisi od vrste izbora. Najveća je za parlamentarne izbore, onda za predsedničke, pa za lokalne. Građani osećaju gde su centri moći i zbog toga su najviše zainteresovani za parlamentarne izbore", kaže Đorđe Vuković.
B. Baković
[objavljeno: 28.11.2006.]
.jpg)
