Izvor: 011vodič.com, 23.Jun.2015, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prkosni ikonostas srpskih vojnika!
Kako je među žicama zloglasnog nacističkog logora „Buhenvald“ nastao jedinstveni spomenik. U beogradskoj Crkvi rođenja Svetog Jovana Krstitelja čuva se remek-delo Grigorija Samojlova, našeg oficira ruskog porekla
HRISTOS-logoraš s pokidanim ropskim vezama oko ruku i Sveti velikomučenik Stefan u srpskom vojničkom koporanu stigli su pre tačno šezdeset godina u Beograd iz nacističkog konclogora „Buhenvald“. Reč je o ikonama sa prkosnog ikonostasa koji je uz pomoć sapatnika >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << napravio srpski oficir, arhitekta i univerzitetski profesor Grigorije Samojlov. On je rođen kao kozak, Rus, a odabrao je da bude Srbin.
– Samojlov je mogao da izbegne zarobljavanje kod Srebrenice 1941, gde mu je kao rođenom Rusu nuđeno da ne provodi zarobljeničke dane sa Srbima koji su uvredili Treći rajh i sa njime zaratili. On nije pristao da napusti ratne drugove, čak ni da ode u oficirski logor.
Iz solidarnosti s običnim srpskim vojnicima skinuo je oficirske epolete i opredelio se za njihovu sumornu i neizvesnu budućnost – kaže protojerej stavrofor Dragan Pavlović, starešina beogradske Crkve rođenja Svetog Jovana Krstitelja, gde se nalazi ikonostas koji je Samojlov napravio u delu Stalag 9-C, zloglasnog koncentracionog logora „Buhenvald“.
Sagovornik „Novosti“ naglašava da u godini u kojoj svet obeležava završetak Drugog svetskog rata što više ljudi treba da dođe i vidi jedinstveni spomenik srpskog duha i kulture nastao među bodljikavim žicama.
– Ikonostas za zarobljeničku kapelu nastao je u najtežim uslovima iz nesalomivog duha Samojlova koji je želeo da pokaže kakvu kulturu imaju Srbi – ističe protojerej Pavlović.
– Srpski vojnici su istrajno i nepokolebljivo kao ranohrišćanski mučenici u nacističkom logoru golim rukama vadili stare železničke pragove i nosili ih profesoru Samojlovu da pravi ikonostas. Oni su svoja sledovanja trampili za boje, a rezbarski alat su pravili od starih konjskih potkovica i metalnih otpadaka.
Profesor Grigorije Samojlov rođen je 1904. u Taganrogu na Azovskom moru, a krajem ruskog građanskog rata s ocem je poslednjim brodom sa Krima 1921. krenuo ka Srbiji. Kao pripadnik Kadetskog puka maturirao je u vojnoj gimnaziji u Bileći, a zatim je upisao studije arhitekture na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Raskošan talenat učinio je da brzo postane tražen arhitekta i docent profesora Aleksandra Deroka. Čim je proglašena mobilizacija obukao je uniformu, a sa jedinicom je ostao odsečen kod Srebrenice, u neprijateljakom okruženju lokalnog stanovništva. Srpske vojnike su ubijali i naselja pustošili muslimani u ustaškim jedinicama. Samojlov je uspeo je da održi jedinicu do dolaska Nemaca, koji su posle predaje naglasili da u zarobljeništvo idu samo Srbi i da su svi ostali slobodni.
– Samojlov je sa svojim vojnicima otišao u logor „Bad Sulci“, gde su obavljali najteže poslove – kaže dr Milan Prosen, istoričar umetnosti, zahvaljujući čijim istraživanjima je sačuvana uspomena na Samojlova. – Doživeo je nesreću, šina mu je pala na nogu i slomila je. Posle toga je upućen u logor „Stalag 9-C“ gde je napravio ikonostas.
Dr Prosen je otkrio Samojlovljeve zabeleške iz 1943. kad je logor posetio SS general Graf.
– On je prethodno obišao francuski i belgijski deo logora, gde je video njihove kapele, primitivno rađene od kartona i različitih jeftinih materijala, zakucanih na nerendisane čamove letve. Ne našavši kod nas kapelu, on je upitao logorskog oficira: „A gde je srpska kapela?“ Kapetan Leman, koji je imao loše iskustvo sa srpskom vojskom na Solunskom frontu, prezrivo je odgovorio da smo mi Srbi Cigani i da nemamo svoju kulturu. Stajao sam blizu njih, dobro sam čuo, i to me je strašno uvredilo. Rešio sam da im dokažem suprotno i da izradim najlepšu kapelu, sa pravim ikonostasom u srpskovizantijskom stilu – zabeležio je Samojlov.
SVETINjA NI IZ ČEGA
POŠTO posle rata komunističke vlasti nisu dozvoljavale da se gradi hram u kraju oko Centralnog groblja, koji se intenzivno urbanizovao, patrijarh German naložio je sveštenstvu da kao u ranohrišćanskim vremenima bogomolju zasnuje među grobovima.
– Arhitektonska istorija Crkve Svetog Jovana u kojoj se nalazi ikonostas profesora Samojlova, jedinstven u svetu, počela je iz mrtvačnice. Baš zbog toga na primeru ovog parohijskog hrama oseća se životvornost reči našeg Gospoda da će sazidati crkvu svoju i da je ni vrata pakla neće nadvladati. Od prostorijice iz 1948. namenjene pravoslavnima za ispraćanje na onaj svet do danas je čitava zgrada, iako nije bila prvobitno sazidana s kultnom namenom, postala prava i dostojna bogomolja – ispričao nam je prota Pavlović.
The post Prkosni ikonostas srpskih vojnika! appeared first on Politika.
