Izvor: B92, 29.Maj.2009, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisci na medije u Srbiji
Beograd -- Ekonomski pritisci, pritisci iz političke sfere, kao i fizički napadi i pretnje - najčešća su narušavanja slobode medija u Srbiji, pokazuje istraživanje OEBS-a.
Na tribini pod nazivom "Izazovi za slobodu medija", urednici i novinari iz medija koji prepoznatljivi i priznati po slobodi govora i posebnom odnosu prema istraživačkom novinarstvu, govorili su o sve češćim i sve žešćim pritiscima.
"Svi mediji su danas jako ranjivi, marketinški budžeti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su drastično opali, i kada u takvoj situaciji jedan deo industrije počne da bojkotuje neki medij iz političkih ili ličnih razloga može se desiti da taj medij tiho nestane i da se to predstavi kao rezultat lošeg poslovanja, a ne kao rezultat ekonomskog pritiska na medije", ocenio je glavni urednik B92 Veran Matić.
Dodatni problem predstavlja i nedostatak solidarnosti među samim novinarima naročito kada se radi na temama od opšteg interesa kao što je slučaj Luke Beograd.
"I kada smo mi sa ovim poslednjim serijalom fokusirali celu pažnju na sistem, na problem koji sistem porizvodi, koji omogućava tu vrstu uspostavljanja monopola bogaćanja zaobilaženjem zakona ili prilagođavanjem zakona potrebama tajkuna, sistem nije reagovao”, podsetio je Matić.
"Apsolutno nijedna reakcija nije došla od sistema, već je došla od onih koji su tako postavljen sistem iskoristili i obezbedili veliku imovinu na taj način. To je dosta zanimljivo zato što mislim da većina medija nije prepoznala ili nije htela da porepozna šta je to što smo mi želeli da pokrenemo i da se i oni uključe”, ocenio je on,
"Ono što mi želimo je da u ovoj zemlji vlada pravna država, da se uspostave pravila igre koja će omogućiti ravnopravan tretman i u ekonomskom životu zemlje svim učesnicima”, objasnio je Matić.
Tradicionalnim neprijateljima slobodne reči, organizovanom kriminalu, vlastoljubivim političarima i grabljivim korporacijama sada se priključila i ekonomske krize, smatra novinar nedeljnika "Vreme”, Dejan Anastasijević, koji ocenjuje da je velika verovatnoća da će u narednih godinu dana doći do gašenja mnogih medija.
"Ako se do toga dođe biće sigurno mnogo ljudi, uključujući i one o kojima je Veran govorio, kojima uopšte neće biti žao i neće prolivati suze”, smatra Anastasijević.
"Ali bih hteo da podsetim da nije bilo B92 ne bismo znali šta se dešava oko Luke Beograd, da nije bilo 'Vremena’ ne bismo znali šta se dešava u Crnoj Reci. Postojanje slobodnih medija je jedan od ključnih preduslova za demokratiju”, podsetio je on.
Vukašin Obradović, direktor nedeljnika "Vranjske”, kaže da je situacija u lokalnim medijima još gora.
"Ekonomska kriza, ali pre svega stav političke elite da lokalnim sredinama nisu potrebni nezavisni mediji dovešće do toga da Srbija neće imati lokalne medije, osim onih koji su pod kontrolom tajkiuna ili drugih centara moći”, upozorio je on.
Na tribini je učetvovao i Vitali Jaroševski, urednik ruske "Nezavisnaje gazete”, redakcije koja je u poslednjih osam godina izgubila pet novinara, među njima i Anu Politkovsku.
Pritisci na "Nezavisnaju gazetu” su takvi da čak 10 novinara svakodnevno prima pretnje, a 1jedan ima lično policijsko obezbeđenje koje im je dodelila država.
Istraživanja i tekstovi koje su pisali, su o korupciji, kriminalu, aferama, ratovima, ilegalnim fašističkim organizacijama u Rusiji i tajkunima.
"Postavlja se pitanje zašto se to dešava? Objašnjenje je vrlo jednostavno i slažem se sa onim što su rekle moje kolege ovde - zato što se naši novinari mešaju u interese veoma uticajnih i veoma opasnih ljudi”, rekao je Jaroševski.
"Kao posledica toga imamo takvu mračnu statistiku. Procenat rešenih ubistava u Rusiji je 80 odsto, a procenat rešenih ubistava novinara iznosi svega dva posto”, preneo je on.
U toku proteklih deset godina u Rusiji je ubijeno 250 novinara. Inače, na tribini je, pored diskusije o stanju medijskih prava i sloboda u Srbiji, nerazjašnjenim slučajevima ubistava i napada na novinare, promovisana je i publikacija: "Sloboda medija u Srbiji" u kojoj je dokumentovano 138 napada na medije i medijske radnike tokom prošle godine.
NUNS podseća na solidarnost
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je danas da je ekonomska kriza duboko zahvatila medijski sektor i pozvalo nadležne državne organe da hitno preduzmu mere, kako bi pomogli medijima i novinarima da rade i opstanu.
"Podsećamo sve kolege na neophodnu solidarnost i jedinstvo u pritisku na vlasnike medija i državu", navodi se u saopštenju NUNS povodom Dana podsećanja, uvedenog svakog poslednjeg petka u mesecu zbog učestalih napada na izveštače i niza nerešenih incidenata.
U saopštenju se kaže da je posle gotovo 15 godina ubistvo novinara Radislave Dade Vujasinović nazvano pravim imenom, kao i da još nije okončana istraga ubistva vlasnika listova Evropljanin i Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije.
Nije istražena smrt novinara Milana Pantića, iako je, za razliku od dvoje kolega koji su stradali u vreme režima Slobodana Miloševića, on ubijen posle demokratskih promena u Srbiji, navodi se u saopštenju.
"Podsećamo da još nije istražen pokušaj ubistva novinara Vremena Dejana Anastasijevića i njegove porodice, još se ne zna ko preti vlasniku Vranjskih novina Vukašinu Obradoviću i njegovoj porodici, a Ministarstvo unutrašnjih poslova nije saopštilo ime policajca koji je na mitingu podrške Radovanu Karadžiću napao novinara Miloša Đorelijevskog", dodaje se u saopštenju NUNS.
Nije počelo suđenje za napad na snimatelja Televizije B92 Boška Brankovića, a posle 10 godina nisu pronađeni i kažnjeni krivci za bombardovanje Radio televizije Srbije (RTS), u kome je ubijeno 16 radnika, kaže se u saopštenju.
"Pozivamo državne organe Srbije i NATO da utvrde ko je odgovoran za granatiranje civilnog cilja i ko je odlučio da žrtvuje 16 radnika RTS, da obeštete žrtve i njihove porodice i tako zatvore jednu od najsramnijih stranica u istoriji Srbije, Evrope i celog sveta", navodi NUNS.
