Izvor: Blic, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prištini podrška Rajsove
Samo dva dana pred početak direktnih pregovora Beograda i Prištine, američki državni sekretar Kondoliza Rajs ocenila je da samo nezavisno Kosovo može da donese stabilnost Balkanu, a da bi Evropa trebalo da se pridruži administraciji u Vašingtonu u podršci davanja državnosti srpskoj pokrajini.
Rajsova je u intervjuu za Rojters izjavila da ima nekih izgleda za postizanje „miroljubivog ishoda", čak i da se dve strane ne dogovore o statusu Kosmeta. „No, Kosovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će biti nezavisno. Mi smo tome privrženi. To je jedino rešenje koje će potencijalno stabilizovati Balkan, a ne destabilizovati ga", izjavila je Rajsova. Ona je rekla da deli zabrinutost da nijedan od pregovarača neće biti ozbiljan u procesu, pošto smatra da će se predstavnici Srbije osećati sigurnim da će Rusija upotrebiti veto u SB UN, kao što su kosmetski Albanci uvereni da mogu da računaju na priznanje iz Vašingtona u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti. „Mi smo kazali Kosovcima da ne mislimo da je jednostrano proglašenje nezavisnosti veoma dobra ideja", rekla je Rajsova.
Rojters, međutim, primećuje da su njeni saradnici sugerisali da će Vašington priznati takvu odluku Prištine. Upitana šta misli kako će konačni status Kosmeta biti odlučen, Rajsova je kazala: „Mislim da će do toga dovesti zajedničko delovanje SAD i Evrope". „Evropljani... znaju da je Balkan, u krajnjoj liniji, mnogo bliži Evropi nego SAD, i ukoliko im je potreban stabilan Balkan, onda će morati da donesu neke teške odluke i da čine prave stvari", mišljenja je Rajsova.
Izjava Rajsove dodatno je ohrabrila Prištinu, a Veton Suroi, jedan od članova pregovaračkog tima, izjavio je da „prištinska delegacija ne odlazi u Njujork kako bi od srpske strane tražila dozvolu za nezavisnost", već da bi „ponudila dobrosusedske odnose dve nezavisne države". I premijer Kosova Agim Čeku izjavio je za dnevnik „Frankfurter rundšau" da mu je predstavnik EU Volfgang Išinger rekao da se kosovska nezavisnost uopšte više ne dovodi u pitanje. „Frankfurter rundšau" piše i da „diplomate iz najvažnijih zemalja EU ubrzano rade na pravljenju plana B" čiji je osnovni cilj da obezbedi „nezavisnost Kosova bez blagoslova SB".
Ministri inostranih poslova šest zemalja Kontakt grupe za Kosovo održaće sutra u Njujorku sastanak na kome će razmatriti situaciju u pregovorima.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je posle razgovora sa podsekretarom Svete stolice Pjetrom Parolinom da se Vatikan zalaže da rešenje statusa Kosova bude definisano u okviru SB UN, kao proizvod kompromisa prihvatljivog za obe strane.
Beogradska delegacija danas će biti kompletirana. U Njujork će, gde su već predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić, doputovati premijer Koštunica i ministar za KiM Slobodan Samardžić.
Pred put u Njujork Koštunica je juče još jednom ponovio da Beogradu ne može biti nametnuto rešenje i tu ideju dela međunarodne zajednice nazvao „opasnom zabludom". On je pozvao sve ključne aktere pregovora da se „jasno obavežu da će podržati samo sporazumno rešenje i da neće posegnuti za jednostranim rešenjima", što bi, ocenjuje premijer, „otvorilo vrata kompromisnom rešenju".
Ministar za KiM Slobodan Samardžić izjavio je da je pozicija Beograda u pregovaračkom procesu o statusu Kosova bolja nego ranije, ali je upozorio da Srbija još nije izašla iz „tamne zone" mogućeg proglašenja nezavisnosti Kosova.
Tadić: Pregovori gube pravu šansu
Reagujući na izjavu Kondolize Rajs predsednik Srbije Boris Tadić je u Njujorku ocenio da je ona potpuno kontraproduktivna za pregovarački proces.
- Na svim razgovorima na kojima sam bio do sada, govorio sam da takve izjave dovode albansku stranu u situaciju da samo čekaju 10. decembar" Podsticanjem jednostranih rešenja pregovori gube pravu šansu, a na neki način destabilizuje se bezbednosna situacija u regionu, rekao je Tadić.
Lavrov: Nezavisnost nije neizbežna
Šef ruske diplomatije Lavrov izjavio je sinoć u Njujorku da tvrdnje da je nezavisnost KiM navodno neizbežna doprinose da jedna strana u pregovorima odbija da čini ustupke.
