Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priština mora da pristane na nove pregovore
Samo dan pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila inicijativu Srbije da se o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde, zvanični Beograd našao se pred novim iskušenjem. Crna Gora i Makedonija koordinisano su priznale nezavisnost Kosova. Iako je u Srbiji, ali i delu javnosti u Crnoj Gori i Makedoniji takva odluka izazvala burne reakcije, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić u intervjuu za „Blic" kaže da ta odluka za Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije iznenađenje.
- Moje mišljenje je da se ne radi o suverenoj odluci Podgorice i Skoplja. Ovo je odluka koja je donesena pod žestokim spoljnim pritiskom, pre svega od onih zemalja koje su doživele poraz na glasanju u Generalnoj skupštini UN - kaže ministar Jeremić.
Ranije u toku dana, Vlada Srbije donela je odluku o povratku ambasadora u sve zemlje koje su prethodno priznale Kosovo, ali je istovremeno prvi put ambasadoru jedne zemlje koja je priznala Kosovo uskratila gostoprimstvo. Iste večeri kada je Crna Gora priznala Kosovo, ambasadorka Anka Vojvodić dobila je status „persona non grata". U petak je taj status dobio i ambasador Makedonije.
Zašto se Srbija na takav korak odlučila prvi put, baš u slučaju Crne Gore i Makedonije?
- Mi smo ovu odluku napravili sračunato, s ciljem da pošaljemo poruku da je naš stav da posle glasanja u UN ne možemo imati bilo kakvo razumevanje prema odluci da se jednostrano naruši naš suverenitet i teritorijalni integritet. Kada bi dopustili da ovo prođe bez reakcije, to bi bila poruka svetu - „izglasali smo rezoluciju, a sada ko god želi neka slobodno prizna Kosovo". I taj neko sutra kada se nađe pod pritiskom reći će - „u redu, kada Srbija šalje takvu poruku, onda to možemo to i da uradimo".
Da li to znači da isto čeka ambasadore svake druge zemlje koja do odluke Suda u Hagu prizna Kosovo?
- U ovom konkretnom slučaju, a posebno zbog toga što, po nama, zemlje regiona imaju posebnu odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu, odlučili smo se za ovakvu meru. U svakom eventualnom narednom slučaju, odlučivaćemo posebno i donećemo adekvatnu odluku.
Da li će Srbija, osim uskraćivanja gostoprimstva ambasadorima, prema Crnoj Gori i Makedoniji primeniti još neke mere?
- Odluku o tome doneće Vlada Srbije u skladu sa zakonom.
Vlada Srbije odlučila je da vrati ambasadore u zemlje iz kojih su pozvani na konsultacije. Da li će sada biti povučeni ambasadori Srbije iz Crne Gore i Makedonije?
- Ne. Mera uskraćivanja gostoprimstva ambasadora u Beogradu je u diplomatskom smislu jača od povlačenja.
Inicijativa pred UN imala je cilj da zaustavi talas priznanja Kosova i da dovede do obnove pregovora. Kakav je plan za obnovu pregovora?
- Mi očekujemo da će sud dati mišljenje koje je na liniji naše pravne analize, a to je da su kosovske privremene institucije proglasile nezavisnost kršeći međunarodno pravo. Nakon toga, biće nemoguće nastaviti proces potvrđivanja suverenosti Kosova. Mi očekujemo da posle toga neće biti novih priznavanja, da Kosovo neće moći da se uključi ni u jednu međunarodnu organizaciju i da će trajno ostati u nedefinisanom statusu, osim ako se ne da šansa novom pregovaračkom procesu. Kada se međunarodna zajednica suoči sa tom činjenicom, nadam se da će se doći do zaključka da je jedini put napred zapravo povratak za pregovarački sto. Mi smo spremni da nastavimo pregovore u svakom trenutku, bez preduslova.
Da li bi to bili pregovori o statusu?
- To bi bili, pre svega, pregovori o statusu. Mi nastavljamo da se svim pravnim i diplomatskim sredstvima odupiremo pokušanju secesije, a sa ciljem da se postigne kompromisno rešenje koje će biti u skladu sa međunarodnim pravom i potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. Jedino će se tako obezbediti dugotrajni, održivi mir i stabilnost na zapadnom Balkanu.
A šta bi, po vašem mišljenju, bio taj kompromis?
- Ostavimo to za pregovore. Naša pozicija je jasna: mi štitimo svoj Ustav i međunarodno pravo, i uvereni smo da je uz dobru volju svih zainteresovanih strana kompromisno rešenje ostvarivo.
Da li je podela Kosova to kompromisno rešenje?
- To je nešto što Srbija nikada nije predložila i što nećemo predlagati.
Podelu Kosova je prvi pomenuo predsednik Srbije Boris Tadić...
- Svako rešenje prihvatljivo za obe strane, potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, bolje je od bilo kog nametnutog rešenja.
Beograd ne nudi podelu Kosova. A da li bi podelu Beograd prihvatio?
- Kao šef diplomatije nastupam u skladu sa pregovaračkom platformom Vlade Srbije koja ne predviđa podelu teritorije Srbije, gde god ta linija išla.
A da li okolnosti, na primer, nečija ponuda za podelu Kosova, tu poziciju mogu da promene?
- Mislim da u ovom trenutku nije svrsishodno diskutovati hipotetičke situacije. Naša pozicija nije promenjena.
Spreman pravni tim
Procene su da će do odluke Suda u Hagu proći godinu dana. Čime će se diplomatija baviti?
- Mi smo oformili pravni tim u kome su najeminentniji domaći stručnjaci, koji su bili izuzetno uspešni u procesu tužbe BiH protiv Srbije pred istim sudom. Taj će tim biti pojačan i međunarodnim pravnim stručnjacima, od kojih su neki i bivše sudije MSP. Ali, to što će diskusija o statusu Kosova biti prevashodno vođena između pravnika ne znači da ćemo zaboraviti na Kosovo. Naprotiv, bićemo aktivni i nećemo dozvoliti članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. U ponedeljak ću uputiti pismo svim šefovima diplomatija zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo da ih upoznam sa rezultatom glasanja u UN i da ih pozovem da se u narednom periodu suzdrže od odluka.
