Izvor: Politika, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanja, krađe i ubistva pred anketnim odborima
Kako su sednice anketnih odbora najčešće otvorene za javnost, to je prilika da građani čuju šta političari, visoki funkcioneri i biznismeni imaju da kažu na optužbe da su učestvovali u različitim "sumnjivim" poslovima. Prvi anketni odbor posle petooktobarskih promena oformljen je 2001. godine u tadašnjoj Saveznoj skupštini da bi utvrdio ko je ubio bivšeg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Inicijatori odbora bili su radikali dok je njihov lider Vojislav Šešelj predsedavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovom telu. On je u izveštaju anketnog odbora tvrdio da je Pavla Bulatovića ubio saradnik crnogorske Državne bezbednosti i pripadnik kriminalnog podzemlja Ivan Delić. Osim toga, radikalski lider je optužio biznismena Filipa Ceptera da je naručilac likvidacije i da je Bulatović ubijen jer je bio smetnja "u nekim finansijskim malverzacijama i neracionalnim nabavkama". Filip Cepter je sve demantovao, a Ivan Delić nikada nije uhapšen. Izveštaj anketnog odbora je usvojilo Veće republika, dok je većina poslanika Veća građana glasala protiv.
Zoran Đinđić, Vladimir Beba Popović i Nebojša Pavković bili su samo neki od visokih državnih i vojnih funkcionera koji su odgovarali na pitanja anketne komisije formirane u julu 2002. godine. Inicijator ovog skupštinskog odbora bio je takozvani "krnji" DOS, dok opozicioni poslanici nisu hteli da budu članovi ovog tela. Penzionisani načelnik Generalštaba VJ general Nebojša Pavković posvedočio je pred narodnim poslanicima da je Gradimir Nalić, savetnik tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, juna 2001. godine od njega tražio upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Prema Pavkovićevim rečima, savetnik predsednika je tvrdio da je Biro prisluškivao predsednika SRJ i da je svojim delovanjima ugrozio državu i Vojsku. Tadašnji premijer Zoran Đinđić negirao je da je Vlada Srbije naložila prisluškivanje predsednika SRJ. Šef Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popović pred odborom je rekao da se u ovom vladinom telu nije nalazila oprema za prisluškivanje i da niko od njegovih saradnika nije prisluškivao Koštunicu. Pavković je tvrdio da su Vojislav Koštunica i tadašnji šef njegovog kabineta Ljiljana Nedeljković bili prisutni dok je Nalić od njega tražio da "rasturi" Biro za komunikacije. Njih dvoje se nisu odazvali pozivu za svedočenje pred anketnim odborom. Zaključak ovog skupštinskog tela glasio je: predsednik tražio upad u Biro, prisluškivanja nije bilo.
Dve godine kasnije, u novom skupštinskom sazivu, poslanici su sa kriminalnih i političkih tema prešli na malverzacije u trgovini strujom. Predsednik anketnog odbora radikal Aleksandar Vučić objašnjavao je u martu 2004. godine da su NIS i EPS sklapale štetne ugovore sa firmom Vuka Hamovića EFT i firmama Vojina Lazarevića "Interfejs", "Pima" i "Skvadra". Bivša ministarka energetike Kori Udovički i bivši zamenik resornog ministra Slobodan Ružić potvrdili su da je EPS neregularno poslovao. U odboru se govorilo da je EPS potpisao štetan ugovor sa EFT-om i bio prinuđen da uveze struju u februaru 2004. godine bez ikakve stvarne potrebe, jer su "akumulatori bili puni, a termoelektrana u izuzetnom dobrom stanju". Hamović je, pak, pred odborom rekao da njegova kompanije jeste učestvovala na svim tenderima koje je raspisao EPS i da je dobijala oko 60 do 70 odsto poslova, ali da oni nisu bili štetni po Elektrodistribuciju. Saznanja do kojih su došli članovi anketnog odbora su predali policiji.
I pored oštrih reči, pa i pretnje da će tužiti Vučića sudu, Hamović zapravo nije pretrpeo nikakvu štetu zbog rada odbora. Članovi ovog tela nisu uspeli da donesu jedinstven zaključak, a izveštaj anketnog odbora nije stigao pred ostale poslanike.
Zbog sumnje u regularnost glasanja za Skupštinu Beograda na pojedinim biračkim mestima u jesen 2004. godine sastao se i odbor za utvrđivanje činjenica o ovim izborima. Njihov zaključak je bio, izuzimajući predstavnika DS-a koji se nije složio, da je na više biračkih mesta netačno prikazan broj nevažećih glasačkih listića i da su pojedini zapisnici bili neispravni. Poslanici se nisu izjašnjavali o ovom izveštaju.
Privatizacija fabrike "Knjaz Miloš" bila je sledeća afera koja je privukla pažnju narodnih poslanika, okupljenih u anketni odbor januara 2005. godine. Pred njim se pojavio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. On je rekao da je odluka Komisije za hartije od vrednosti da se diskvalifikuje "Apurna" (iza koje stoje kompanija "Danon" i Vlade Divac) bila nezakonita, ali da on nikada nije favorizovao "Danon" kao kupca "Knjaza". Javnost je ostala uskraćena za odgovore na pitanja da li je neko od učesnika u trgovini akcijama aranđelovačke kompanije bio korumpiran, a članovi odbora, kojim je predsedavao Milorad Vučelić iz SPS-a, nisu se usaglasili oko teksta zaključka, a samim tim se više nije ni govorilo o pitanjima koja su njegovi članovi postavljali.
Prema ocenama analitičara, najmanje nedovršenog posla ostalo je iza anketnog odbora za ispitivanje slučaja nestalih beba (formiran u julu 2005. godine, predsednica odbora Živodarka Dacin iz SPS-a). Odbor je u izveštaju, usvojenom u Skupštini Srbije, ocenio da je u mnogim slučajevima sumnja roditelja osnovana i predložio konkretne mere: da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i Posebno odeljenje Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala.
--------------------------------------------------------------------------
Sednice odbora o posetama Šilerovoj
S kim se i zbog čega viđao u Centralnom zatvoru i u Šilerovoj ulici najvažnija su pitanja na koja je pred članovima Odbora za bezbednost i odbranu (predsednik Dragan Šutanovac) i Odbora za pravosuđe i upravu (Dragor Hiber) odgovarao Čedomir Jovanović.
Iako zbog toga nije formiran anketni odbor, Jovanovićevo odgovaranje na pitanja poslanika umnogome je podsećalo na rad takvih tela.
Bivši potpredsednik Vlade Srbije je potvrdio da je u CZ posećivao Slobodana Miloševića i Milorada Ulemeka Legiju. Jovanović je tada objasnio da je prvi put otišao u Šilerovu ulicu, gde su stanovale vođe zemunskog kriminalnog klana Dušan Spasojević i Mile Luković, na poziv Nenada Šare povodom proslave prve godišnjice 5. oktobra, kada se video i s Miloradom Ulemekom Legijom i Spasojevićem. Drugi put se, kako je objasnio, u ovoj ulici obreo povodom oružane pobune Jedinice za specijalne operacije, tražeći Ulemeka.
[objavljeno: ]
