Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripreti političaru
Običan čovek će više uticati na politiku tek kada bude uskratio glas zbog neispunjenih obećanja Ni takozvanim patriotama ni takozvanim demokratama na pamet nije palo da pitaju građane bilo šta o Ustavu dok su ga pisali u sitnim noćnim satima. Željko Ožegović, predsednik Opštine Novi Beograd i član Demokratske stranke, na načinu donošenja Ustava dokazuje koliko malo građani Srbije utiču na politiku. "Ako su članovi neke stranke, građani imaju osećaj da utiču na donošenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konačnih političkih odluka, ali ako nisu, izgleda im da nigde ne mogu da iskažu svoje stavove, predloge i inicijative", kaže Ožegović i dodaje da pokušava nešto da promeni u svojoj opštini, stranci, Srbiji. Zato Stalna konferencija gradova i opština sa Švajcarcima radi projekat građanskog učešća u politici.
"Oni imaju dugu tradiciju i dostigli su nivo kada se građani pitaju o skoro svim odlukama", kaže Ožegović. Političari su u tom slučaju propagatori jednog od načina rešavanja problema i liče na ljude koji u televizijskim reklamama objašnjavaju zašto je bolje prati rublje "arijelom" odnosno "duelom". Kada su građani toliko uključeni u donošenje odluka onda kao u Danskoj na lokalne izbore izlazi oko 95 odsto birača, jer znaju da mogu da izaberu svoje predstavnike na koje mogu da utiču skoro svakodnevno.
Primeri Danske i Švajcarske pokazuju nešto što prosečni građanin Srbije još teško shvata, a što psiholog Žarko Trebješanin sažima u rečenicu: "Nije sva politika u odnosu Buša i Putina".
Još se Dragoljub Jovanović, lider Zemljoradničke stranke, žalio pre Drugog svetskog rata da su njegova objašnjenja seljacima kako mogu lakše i više da proizvedu da bi bolje živeli prekidana pitanjima o odnosima između Hitlera, Čembrlena, Staljina...
Prosečan građanin Srbije i dalje će više vremena provoditi u raspredanju odnosa u trouglu Tadić–Koštunica–Nikolić, nego što će pokušavati da reši neki problem na koji može da ima uticaj. Relativno velika izlaznost građana na izbore pokazuje da ljudima ne smeta što se, kako kaže, Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnost Srbija", "građani na izborima opredeljuju za liste, a ne kandidate i što biraju mačku u džaku".
O zainteresovanosti građana za politiku – uprkos lažnim obećanjima političara, njihovom bogaćenju, svakodnevnoj mučnoj borbi većine stanovništva da preživi – svedoči i podatak da su na televizijama među najgledanijim informativne emisije. "Prenos sednice Skupštine Srbije na kojoj je Tomislav Nikolić biran za predsednika Skupštine bio je tog dana najgledaniji televizijski program. To je dokaz da građane politika i te kako zanima", tvrdi Trebješanin.
Kako građane zainteresovane za politiku uključiti u donošenje odluka, pitanje je na koje Ožegović odgovara pomalo neočekivano, imajući u vidu da je i partijski funkcioner. On misli da je jedan od najboljih načina da se to uradi posredstvom nevladinih organizacija. "Kod nas je odijum javnosti prema nekoliko nevladinih organizacija prenet na sve NVO. To je greška, jer kroz NVO građani mogu da utiču na mnoge odluke i da pritiskaju političare. NVO mogu da isprave mnoge anomalije, ali je bolje da deluju zajedno sa državnim institucijama", kaže Ožegović.
Politika je bavljenje javnim dobrom, podseća prof. dr Žarko Trebješanin pa zato građani mogu da učestvuju u politici na više nivoa, kao članovi stranaka, nevladinih organizacija, udruženja građana, pokreta protiv nasilja ili za zaštitu životinja. "Nemoguće je bez stranaka, ali nije sve ni u njima", zaključuje Trebješanin.
Bilo bi ovo još tačnije kada bi stranke bile demokratičnije. Ožegović kaže da otvaranje dijaloga sa građanima počinje otvaranjem razgovora u strankama. "To će vratiti poverenje u stranke", kaže Ožegović i dodaje: "Trebalo bi ulagati žalbe na ljude koji ne rade dobro ili nisu ispunili obećanja. Personalizacija je jako važna u politici, jer građani hoće da znaju za koga će glasati." Tačku stavlja Trebješanin tvrdeći da bi građani trebalo da ocenjuju poteze vlade i da stranke treba kritikovati, jer članstvo to ne radi pošto hoće da napreduje u partijskoj hijerarhiji. "Sve treba kritikovati kako se ne bi stvorila klima da se bira gospodar već činovnik koji će raditi u interesu građana. Oni su izabrani da bi ostvarili program, a ako ga ne ostvare moraju pretrpeti kritiku ili smenu."
Ako ne možete da pozovete političara na kafu, ako neće da pročita vaše obično ili elektronsko pismo, ako neće da čuje vaše mišljenje izrečeno posredstvom NVO – ne dajte mu svoj glas, smenite ga. Doći će drugi koji će sa vama popiti kafu.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
