Izvor: Blic, 13.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princ 'posvađao' Sanadera i Mesića
Princ 'posvađao' Sanadera i Mesića
Predstavnici hrvatskih stranaka uglavnom nisu sa odobravanjem propratili odluku šefa države Stipe Mesića da prekjuče u privatnu posetu primi prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, piše zagrebački 'Jutarnji list'.
'Taj čovek nije ničim zaslužio da ga primi hrvatski predsednik', ocenio je generalni sekretar Hrvatske demokratske zajednice Ivan Jarnjak. Takva oštra kritika na račun Mesića mogla bi ponovno otvoriti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krizu između šefa države i premijera Ive Sanadera.
Tonči Tadić iz HSP doveo je u pitanje 'privatni' karakter posete.
'To nije privatni susret građanina Mesića i građanina Karađorđevića, nego prijem Aleksandra Karađorđevića kod predsednika Hrvatske. Nisu se našli u kafiću ili slučajno susreli na ulici, nego su razgovarali u Uredu predsednika', rekao je Tadić.
On je ocenio da su 'Karađorđevići na ovim prostorima simbol zla'.
Predsednik HNS Vesna Pusić Mesićev potez je doživela kao čin ceremonijalnog, a ne političkog karaktera. 'Ne znam otkud toliko negativne reakcije. Reč je o ceremonijalnoj gesti', ocenila je Vesna Pusić.
Zanimljivo je da je i poseta princa Aleksandra Sloveniji jula ove godine, na poziv predsednika Janeza Drnovšeka, izazvala takođe oštre političke reakcije, i to između čelnih ljudi države. Premijer Janez Janša rekao je tada da je tokom posete Karađorđevića 'došlo do komplikacija jer neki spoljnopolitički potezi nisu koordinirani' i da bi to mogla da ima i 'neke materijalne posledice'. Janša je aludirao na tužbeni zahtev princa Aleksandra Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da se Karađorđevićima vrati imovina u Sloveniji, među kojom je i dvorac na Brdu kod Kranja. Drnovšek je izjavio da je normalno da princ poseti zemlju gde su nekada živeli njegovi preci, a javnu prepirku sa Janšom okončao je rečima: 'Možda će poseta zaista imati materijalne posledice. Možda će odustati od tužbe za povrat nekretnina.'
Ustavni sud Slovenije je 1996. ocenio da je odluka slovenačke Vlade da se Karađorđevićima ne vrati imovina u skladu sa Ustavom. Za razliku od Slovenije, Karađorđevići u Hrvatskoj nisu imali imovinu.
