Izvor: Politika, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primakov: Podela Kosmeta ako pregovori propadnu
"Ako Amerikanci prestanu da podstiču albanski separatizam, rukovodstvo u Prištini bi moglo da donese rešenje o podeli Kosmeta", piše bivši ruski premijer
Bivši ruski premijer i ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov smatra da ako Srbi i Albanci ne pronađu kompromis oko budućeg statusa Kosova i Metohije "tada ne preostaje ništa drugo nego da se podeli ta teritorija". U poslednjem broju ruskog nedeljnika "Moskovske novosti", Primakov navodi da bi takva podela bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tim više opravdana "jer na Kosmetu nije stvorena bezbednost za srpsko stanovništvo". U stalnoj kolumni u tekstu "Izlaz iz kosovskog lavirinta" ruski akademik objašnjava da je američki predsednik Džordž Buš doveo kosovski problem u ćorsokak nedavnom izjavom u Albaniji da Kosovu treba dati nezavisnost.
"Uveren sam da ću da navučem na sebe nezadovoljstvo što kažem da Kosovo i Metohiju treba podeliti. Svestan sam da je sada teško reći kako bi išla granica. Jasno je da bi Srbiji trebalo da pripadnu delovi Kosmeta u kojima žive Srbi i gde se nalaze hramovi. Prilikom podele obavezno bi trebalo da se dobije saglasnost Srba i Albanaca. Ako Amerikanci prestanu da podstiču albanski separatizam, rukovodstvo u Prištini bi moglo da donese rešenje o podeli Kosmeta. Verujem da bi se i u Beogradu saglasili sa takvim rešenjem prihvatajući da je proglašenje nezavisnosti još veće zlo", piše Primakov.
Komentarišući Bušovu izjavu u Albaniji, Primakov objašnjava da je američka računica prosta: "Ako ne mogu da proguraju svoju rezoluciju u SB UN, Albanci će proglasiti nezavisnost koju će kasnije podržati SAD i neke druge evropske zemlje".
Nabrajajući razloge zbog kojih Kosovo ne bi smelo da dobije nezavisnost, Primakov kaže da bi taj presedan doneo kolosalnu štetu miru i stabilnosti u svetu, pogotovo u višenacionalnim državama.
"Ako nam je stalo do stabilnosti i ne želimo opšti haos, onda se rešenje o samoopredeljenju nacionalnih i etničkih manjina sada može ostvariti ili kroz autonomiju u postojećim državama ili davanjem nezavisnosti ako se sa time slože zemlje čiji deo namerava da se odvoji. Ako se to nema u vidu, nastupiće dugoročna kriza i opasnost od oružanih sukoba. Zbog toga se i mora tražiti rešenje koje će zadovoljiti obe strane, u ovom slučaju Srbe i Albance", piše Primakov.
On je uveren da je u opštem interesu da se prihvati ruski predlog i da se nastave pregovori Beograda i Prištine bez ikakvih ograničenja.
B. M.
[objavljeno: 02.07.2007.]
