Izvor: Politika, 30.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prilika za novi život socijalista
Dok mnogi kooperativnost SPS-a u formiranju proevropske vlade tumače i njihovom željom da se približe savremenoj evropskoj levici, deo partija SI, posebno iz regiona, smatra da Dačićeva stranka i dalje mnogima duguje izvinjenje
Ako Ivica Dačić u Atini podnese zahtev za prijem Socijalističke partije Srbije u Socijalističku internacionalu biće to najbolji odgovor „sestrinskim” partijama iz regiona koje se poslednjih dana upinju da prepreče ulazak SPS-a u svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizaciju. Ali to još ne znači da je uticaj blagonaklonog predsednika SI Jorgosa Papandreua u potpunosti nadjačao unutrašnji otpor prema srpskim socijalistima. Kakvi su naši socijalisti u očima evropskih biće vidljivije na jesen, kada bi trebalo da se održi Izvršni odbor SI, koji će se izjasniti o zahtevu SPS-a. Taj odgovor će, vrlo je verovatno, zavisiti i od „ponašanja” SPS-a u novoj (proevropskoj, socijalno odgovornoj) vladi Srbiji, čije se formiranje poklapa sa 23. kongresom SI koji se u glavnom gradu Grčke održava do četvrtka.
Osim, naravno, ako se saopštenje Socijaldemokratske partije Crne Gore – da je uspeo da „odvrati” SPS od apliciranja – ispostavi kao tačno. SDP Crne Gore je „uspeo, zajedno sa bosanskim, hrvatskim i makedonskim socijaldemokratama da odvrati SPS da se usudi da aplicira za članstvo u Socijalističku internacionalu”, navedeno je u saopštenju, koje je preneo Tanjug. Regionalnu inicijativu protiv prijema SPS-a u članstvo SI pokrenuo je prošle nedelje lider SDP BiH Zlatko Lagumdžija, što je funkcioner SPS-a Dušan Bajatović u intervjuu za „Politiku” prokomentarisao rečima da je to za njega „stav jednog građanina susedne nam države”.
Sigurnost u svoju šansu da konačno ostvare cilj zacrtan u Programu partije još pre 18 godina socijalisti očigledno crpe iz sadašnje pozicije neophodnog faktora za formiranje vlade koju će voditi Demokratska stranka (koja je od 2003. godine „konsultativni” član SI i sada bi konačno trebalo da bude primljena u punopravno članstvo) i obećanja podrške, koja su im, tim povodom, data.
„Veoma je značajno da je predsednik SI i presednik PASOK-a Jorgos Papandreu u uvodnom izlaganju pozdravio najavu formiranja proevropske vlade u Srbiji i posebno pozdravio prisustvo Demokratske stranke koja je član SI, i SPS-a, kao budućeg koalicionog partnera DS-a”, naveo je juče Dačić u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Atine.
Uz ohrabrenja koja dobijaju od Papandreua, o socijalistima se pre dva dana pohvalno izrazio i Karl Bilt, potvrđujući im, praktično, da su na dobrom putu i ulivajući im tako nadu da će se konačno domoći međunarodne legitimacije. Ministar spoljnih poslova Švedske rekao je u intervjuu „Ekonomist magazinu” „da sadašnja SPS nije ista kao što je bila u vreme Miloševića, jer je promenjena kada je reč o ljudima i programima”.
U odgovoru na pitanje da li vidi neku kontroverzu u novoj vladi Srbije, gde će zajedno sa koalicijom „Za evropsku Srbiju” biti i SPS, kome je na čelu bio Slobodan Milošević, Bilt je još rekao: „Ako socijalisti žele da podrže evropsku orijentaciju Srbije, to je dobro. Na njima je da pokažu da se promena dogodila i da oni žele Srbiju koja je integrisana u Evropu i da ne budu povezani sa vremenom izolacije i problema Srbije”.
Isti put SPS-u preporučuje i dr Neven Cvetićanin, sa Instituta društvenih nauka, ističući da je mlađa, rukovodeća garnitura socijalista (predvođena Dačićem, Bajatovićem, Ružićem") tek zakoračila na njega, vodeći partiju ka savremenoj socijaldemokratiji. „Oni, već i zbog svojih godina, nemaju ništa sa ortodoksnim marksizmom, ili ortodoksnim socijalizmom”, kaže Cvetićanin, dodajući da je namera aktuelnog rukovodstva SPS-a da svoju stranku odlučnije povede ka levom centru (nasuprot putu ka ekstremnoj levici, kojem teži tvrđe, nefleksibilnije – iako intelektualnije - krilo starijih partijskih kadrova), motivisana, naravno, i željom za popravljanjem imidža partije, čime bi postala prihvatljivija i za spoljne i za unutrašnje potencijalne partnere.
E sada, da li se promocija knjige govora preminulog lidera Slobodana Miloševića, na kojoj su se pojavili i tek izabrana predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i potpredsednik SPS-a Milutin Mrkonjić, može smatrati iskorakom sa započetog puta? Cvetićanin smatra da takav događaj nije mnogo bitan. „Konačan rezultat transformacije SPS-a odrediće konkretni politički postupci iz kojih će se videti koliko je ta partija spremna da se drži vrednosti moderne socijaldemokratije. Intelektualna preganjanja, promocije, simboli – biće manje bitni, i ako ostanu dosledno na svom kursu, sve to će vremenom doći na svoje mesto. Traženje potpune lustracije sada, neko preterano čistunstvo, bilo bi kontraproduktivno, sve to treba prepustiti vremenu”, ističe naš sagovornik.
U Srbiji će se svakako naći mnogo onih koji će protivurečiti ovakvom njegovom stavu, ali takvih još ima, što je za SPS u ovom trenutku mnogo važnije, i u Socijalističkoj internacionali.
Povodom prvog razgovora Dačića sa Papandreuom u Atini (koji je i inicirao sastanak sa liderom SPS-a posle izbora u maju) o mogućnostima saradnje SPS-a i SI, poslanik nemačke Socijaldemokratske partije Johanes Jung, član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga i dobar poznavalac prilika na Balkanu, izjavio je za program Bi-Bi-Sija na srpskom jeziku da SPS mora da sprovede brojne promene pre nego što bude primljena u tu organizaciju.
On je tada naveo da SPS, između ostalog, mora javno da se izvini zbog svega što je učinila tokom devedesetih.
„Da, da. Tako mora da bude. Oni moraju da se otarase ljudi koji su odgovorni za devedesete. Pri tom ne mislim samo na ratove, nego i na ono što se u to vreme dešavalo u samoj Srbiji – na represiju kojoj su bili izloženi oni koji su se zalagali za mir i demokratiju. Mislim i na organizovani kriminal oko Miloševićeve porodice”, rekao je Jung.
Zašto bi se socijalisti toliko trudili da uđu u SI? Jung potvrđuje da bi time dobili međunarodno priznanje. „To je neka vrsta sertifikata da ste na dobrom putu ka socijaldemokratiji, da ste protiv represije i da odlučno podržavate demokratiju, socijalna davanja i međunarodnu saradnju”, istakao je on za Bi-Bi-Si.
Na mogućnost otpora prijemu SPS-a u samoj SI, Cvetićanin kaže da to ne bi bilo korisno ni za Internacionalu, ni za socijaliste, ali ni za prilike u regionu i u Srbiji. „Ako se lestvica SPS-u podigne previsoko, može se dogoditi da oni neće ni želeti da je preskoče”, kaže on.
Neki u SPS-u već ne žele da je preskaču. Mihajlo Marković, jedan od osnivača i ideologa SPS-a, rekao je nedavno za naš list da SPS-u više i nije mesto u toj organizaciji, jer to više nije ona nekadašnja SI. Novi naraštaji u partiji, očigledno, ne misle tako.
B. Baković
--------------------------------------------------------
Ko su punopravne članice
Među punopravnim članicama Socijalističke internacionale po dve stranke dolaze iz Albanije (Socijaldemokratska partija Albanije, PSD, i Socijalistička partija Albanije, SPA), Bugarske (Bugarski socijaldemokrati, PBSD, i Bugarska socijalistička partija, BSP), Mađarske (Mađarska socijaldemokratska partija, MSZDP, i Mađarska socijalistička partija, MSZP), po jedna iz Bosne i Hercegovine (Socijaldemokratska partija, SDP, BiH), Hrvatske (Socijaldemokratska partija, SDP), Grčke (Svehelenski socijalistički pokret, PASOK), iz Makedonije (Socijaldemokratska unija Makedonije, SDUM), iz Crne Gore (Socijaldemokratska partija, SDP), i iz Rumunije (Socijaldemokratska partija, PSD) i iz Slovenije (Socijaldemokrati, SD).
Konsultativni status uživaju Savez nezavisnih socijaldemokrata iz BiH, Demokratska stranka iz Srbije i Socijaldemokratska stranaka Srbije, kao i Demokratska partija socijalista Crne Gore. Posmatrački status imaju Bugarska socijaldemokratija i Socdemokratska partija Moldavije.
Odlukama ovog kongresa, DS bi trebalo da bude proglašen punopravnim članom, a takođe se očekuje i da Socijaldemokratska stranka Nebojše Čovića bude primljena u punopravno članstvo. SPS bi, uz posmatrački status, ubrzo postao konsultativni član, na kraju i punopravni. Put do punopravnog članstva vodi, međutim, preko demokratskih strukturnih reformi u stranci, pa bi napredak SPS-a zbog toga mogao da bude usporen. U slučaju da sve pomenute srpske stranke budu primljene u punopravno članstvo, Srbija bi se svrstala u red retkih zemalja koje imaju više od dve partije članice.
---------------------------------------------------------
SI ne nameće stavove partijama
U Atini je juče svečano otvoren 23. kongres Socijalističke internacionale, svetske organizacije radničkih, socijalističkih i socijaldemokratskih partija, čije se opredeljenje svrstava u okruženje građanske levice. Kongres kojem, po tradiciji, predsedava domaćin, ovog puta Svegrčki, odnosno Svehelenski socijalistički pokret (PASOK) okupio je više od šest stotina delegata i aktivista iz 159 partijskih, bratskih i pridruženih organizacija.
Pokret Socijalističke internacionale je neformalno udruženje koje okuplja stranke socijalnog opredeljenja u konsultativnom smislu – za razliku od nekih komunističkih organizacija, ona nikada nije nametala takozvane univerzalne stavove svojim članicama, svakoj partiji u članstvu je priznato pravo na sopstveni put ka ostvarenju socijalne pravde.
Socijalistička internacionala je osnovana davne 1889. godine, raspala se pred Prvi svetski rat, usled svađa upravo oko Srbije – predmet raskola bilo je (ne) odobravanje ratnih kredita. Ponovo je osnovana 1923. godine, da bi, uoči Drugog svetskog rata, opet bila raspuštena, a potom 1951. osnovana u današnjem obliku.
[objavljeno: 01/07/2008.]
