Izvor: Blic, 30.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnje umesto sankcija
Pretnje umesto sankcija
NJUJORK, BEOGRAD - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sinoć je razmatrao prijavu Haškog tribunala da Jugoslavija ne sarađuje dovoljno s tim sudom. Predsednik Tribunala Klod Žorda preksinoć je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija predstavio redovni godišnji izveštaj o radu Tribunala i izjavio da odsustvo saradnje u hapšenju i predaji svih optuženih onemogućava sud da ispuni svoju izlaznu strategiju. Žorda je Savetu bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uputio formalno pismo u kojem konstatuje da Jugoslavija ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa članom 29 statuta Tribunala i zatražio da Savet preduzme mere kako bi se Jugoslavija primorala na saradnju. Tokom debate pred Generalnom skupštinom, i predstavnici EU istakli su nezadovoljstvo zbog nedovoljne saradnje Jugoslavije s Haškim tribunalom. Oni su naglasili da je takav oblik saradnje nedopustiv.
Jugoslovenski ambasador u UN Dejan Šahović, koji je takođe bio jedan od govornika, istakao je da se u protekle dve godine saradnja Jugoslavije i Haškog tribunala stalno poboljšavala i intenzivirala. On je naveo da je naša zemlja do sada odgovorila na 34 zahteva Tužilaštva da obezbedi potrebna dokumenta, kao i to da je 14 osoba izručeno Hagu.
- Svesni smo da neke odredbe Zakona o saradnji s Tribunalom treba da se poboljšaju i mi trenutno radimo na tome, međutim moja vlada bi želela da podvuče da te odredbe zakona nisu bile prepreka u saradnji - rekao je Šahović. On je dodao da nije iznenađen oštrim stavom EU po pitanju saradnje Jugoslavije sa Haškim tribunalom.
- To je nešto što je već dugo na dnevnom redu razgovora i u UN, a i neposrednih kontakata Jugoslavije sa EU. Oni su očigledno došli do zaključka da ta saradnja nije dovoljna i da je potrebno izvršiti određeni dodatni pritisak kako bi se jedan broj optuženih izručio Haškom tribunalu - rekao je on. Profesor za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević u izjavi za B92 ocenjuje da situacija u kojoj će se Jugoslavija naći zbog izveštaja o nedovoljnoj saradnji sa Haškim tribunalom još uvek nije kritična, ali da bi, veoma lako, to mogla da postane.
- Najgore u vezi s tim je što ovo stiže zajedno sa jednom mnogo neprijatnijom stvari, a to je izvoz oružja u Irak, i ako te stvari dodu zajedno, imaju neku vrstu sinergijskog dejstva jer ni ti stranci nisu toliko naivni da ne shvataju da su to iste snage koje sabotiraju saradnju sa Tribunalom i te koje u najgorem trenutku prkose svetu saradnjom sa Irakom. Tako da te stvari zajedno proizvode neprijatne posledice, ali u vidu nekih oštrih pritisaka, pretnji, uslovljavanja, ne još u vidu nekakvih najoštrijih sankcija - ističe Dimitrijević.
U prijavi koju je Haški tribunal podneo protiv Jugosoavije navode se dva primera ne saradnje sa Hagom. Prvi je propuštanje da se uhapsi i Tribunalu izruči 11 osoba javno optuženih za ratne zločine za koje se zna ili pretpostavlja da su na teritoriji Jugoslavije. Kao drugi vid kršenja u prijavi se navodi da Zakon o saradnji s Haškim tribunalom osporava njegov primat nad nacionalnim sudovima.
