Izvor: Politika, 14.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretila je opasnost da nas radikali progutaju
Predsedništvo Socijalističke partije Srbije je donelo odluku da raskine koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom i Demokratskom strankom Srbije o formiranju vlasti u Beogradu, ali „mi se praktično nismo pitali, ovde nije bilo ispunjenja neke naše želje”, kaže u razgovoru za „Politiku” Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije i potpredsednica SPS-a, objašnjavajući motive za prekjučerašnju odluku svoje partije.
„Kada imate onoga ko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je politički moćniji, ko ima više poslanika, onda je on u poziciji da diktira uslove, a manje partije da to prihvate ili ne prihvate. U krajnjem slučaju u politici nema mesta emocijama. Realnost je bila takva da ako želimo opstanak ove vlade, a očigledno smo u nju ušli nakon mnogo pregovora sa jednima i ne tako mnogo pregovora sa drugima, onda je jasno da ova koalicija za Beograd ne može opstati, kaže Đukić Dejanović.
Da li je onda tačna ocena SRS-a i DSS-a da je u pitanju ucena DS-a?
Demokratska stranka nas nije ucenila, u tim kategorijama se ne može govoriti u politici, ali u krajnjem slučaju predsednik Demokratske stranke se decidirano obratio javnosti, građanima Srbije i rekao svoj stav – ako želimo da ova vlada opstane koalicija sklopljena za Beograd je nemoguća. Predsedništvo stranke je zauzelo stav da je republička vlada i funkcionisanje institucija sistema nešto što je građanima i državi važnije nego što je bilo koja pa čak i beogradska lokalna vlast i spremni smo , u krajnjem slučaju, i na nove izbore.
Kako biste vi okarakterisali ono što se desilo prekjuče na Predsedništvu SPS-a, jeste li izigrali poverenje partnera sa kojima ste se dogovorili za Beograd?
U predizbornoj kampanji radikali su otvoreno govorili da će sa nama samo ako budu morali. DSS je tu bila tolerantnija, ali nije govorila otvoreno da će izvesno ići sa nama u koaliciju. Kada su došli izborni rezultati mi smo bili veoma popularna partija, svi su nas jako hvalili, govorili da imamo veliki koalicioni kapacitet, jedni su tvrdili da smo se promenili, drugi da nismo. Bili smo onoliko dobri koliko je to odgovaralo onoj strani koja se izjašnjavala. Naša procena je da je interes Srbije i interes naše partije nešto što nam je bitnije nego kako će nas ko doživeti. Socijalisti Beograda su zatražili pomoć od više instance, od Predsedništva, ne u nameri da potvrdimo njihovu odluku nego da im politički pomognemo da donesemo valjanu odluku.
Da li je odluka da se ne ulazi u koaliciju sa Liberalno-demokratskom partijom u Beogradu definitivna?
Zbog političkih razlika koje imamo sasvim je jasno da sa LDP-om ne možemo praviti vlast na nivou Beograda. No u politici, tvrdnje i tvrde ocene kao i i u životu nisu baš popularne. Kada je u pitanju eventualna koalicija sa LDP-om ja bih skoro mogla da stanem iza toga da tu SPS neće praviti neka bitna odstupanja od dosadašnjih procena. To naravno ne znači da nema dogovora o tome koje su sve koalicije moguće, a da ne bude eventualno novih izbora. Nakon što su verifikovani mandati gradskih odbornika treba potražiti neku većinu koja neće biti u sklopu dosadašnje koalicije kojoj smo pripadali. Mi smo spremni i za izbore.
Da li to znači da još ima mesta za savez kome će podršku pružati LDP?
Ništa nije definitivno. Razgovaraće se ovih dana. Odbornička većina se može praviti na različite načine – može se izabrati predsednik Skupštine, a da se ne bira gradonačelnik, pa da se za to vreme nađe nekakvo rešenje. Tu su moguće različite poslovničke mogućnosti.
Koliko je realno da DSS uđe u vlast sa vama i DS-om u Beogradu?
To bi bilo prirodno ako bi se gledali programi i bliska politička prošlost. Na nivou grada se političke opcije mnogo manje razlikuju nego na nivou Republike. I zato ostavljam sve mogućnosti otvorene. DSS, DS i SPS imaju vrlo srodne programe vezane za grad. Kada bi se programski gledalo to bi bilo u redu. Kada bi se politički gledalo takođe bi bilo sasvim moguće, ali ako bi se gledali personalni uticaji tu su pitanja delikatna i ne mogu prognozirati, stvar je trenutka.
Šta je suština Deklaracije o političkom pomirenju sa DS-om, zašto se odlaže njeno potpisivanje?
Sve što nas odvaja, što može i jeste sporno nije predmet tog teksta. Razlike i prošlost ostavljamo iza sebe, a prioritet nam je Srbija, njen ekonomski razvoj, socijalni prosperitet, socijalna pravda, brži ulazak u sve asocijacije Evrope i sveta.
Da li je nakon ulaska u vladu sa DS-om bilo neophodno i pomirenje na papiru?
Deklaracija ima simbolički karakter. To je prvi čin koji bi trebalo da odškrine vrata i svima ostalima koji žele da učestvuju u njemu. To je jedan model i za region. U njoj nije toliko važna svaka reč i rečenica koja je napisana koliko je važna simbolična poruka svima ostalima koji bi trebalo da se pridruže. Pretpostavljam da će Deklaracija biti potpisana pri kraju ovog zasedanja parlamenta.
Zašto se krije njen sadržaj?
Nije sadržaj taj koji fascinira. Sadržaj se ne krije, biće obelodanjen, ali sadržaj ima manju vrednost od same ideje o pomirenju. Najbitnije iz tog sadržaja je sadržano u nazivu dokumenta.
Ima mišljenja pa čak i iz stranaka koje su sad sa SPS-om u koaliciji da se o pomirenju ne može govoriti dok se SPS ne izvini za devedesete godine?
Mi smo na poslednjem Kongresu definisali naš odnos prema osnivaču naše partije predsedniku Slobodanu Miloševiću i sve do novog kongresa se nećemo baviti tim pitanjem. Odluku da podržimo DS da formira novu vladu ocenili smo kao jedan od političkih prioriteta. Neko ko je akter nekih događaja ne može biti objektivan. Ako sam u nekoj politici učestvovala ja sam u nju verovala. Mnogi ljudi misle da su ti potezi bili jedino mogući , da li je to tako videćemo.
Kakav odnos imate prema Miloševiću pokazuje i to što ste na početku kampanje emitovali njegovo obraćanje naciji iz 2000. godine? To znači da se ne odričete njegove politike?
On je upravo najavio sve ono što nam se kasnije događalo. Procena da je Balkan bure baruta, šta će se Srbiji dešavati u narednom periodu. Mi smo hteli da emitovanjem tog snimka, onima koji pokušavaju da istoriju ili taj trenutak dožive kao grešku, kažemo – vidite to je bila istina, istina koja je mogla da bude i drugačija da je neko drugi bio na čelu države.
U kontekstu pomirenja sa DS-om, kako biste vi lično ocenili ulogu Zorana Đinđića u novijoj srpskoj istoriji?
Bila sam na ulici kada sam čula za smrt Đinđića i plakala sam. Uvek sam ga doživljavala kao velikog političkog protivnika. Međutim, pucanj u predsednika vlade kao na kraju i odnos prema Slobodanu Miloševiću vređa moje nacionalno biće i čine me krhkom kao građanina. Mislim da to većina ljudi tako doživljava.
Đinđić je bio jedan od omraženih političara dok je bio živ. Tu toliku ljubav i ljudi oko njega i građani su počeli da pokazuju tek kada ga više nije bilo. Njegova energičnost je mnoge iritirala. Istorija mu je dodelila da u jednom vrlo teškom periodu bude dominanta politička figura u Srbiji. U skladu sa činom pomirenja, nemam nameru da pravim poređenja između njega i Miloševića, ali radi se o dve izuzetno snažne političke ličnosti. Tu su mišljenja građana podeljena kao i u mnogim drugim stvarima.
Nedavno ste rekli da bi SPS trebalo da se distancira od stranaka sa izrazito nacionalističkim programom i da ste zato bili za savez sa DS-om?
Ne, nije to bila ideja. Ideja je bila da kada jedna mala stranka koja ima dosta čvrst nacionalni program ide uz stranke koje takođe imaju snažne nacionalne programe, njena individualnost se malo gubi. Kada smo sa DS-om u nekakvoj koaliciji individualnost i profilisanje nas kao političke stranke po nacionalnom pitanju je neuporedivo jače.
Najveća prednost saradnje sa onima koji su nam bili tako politički daleko je u tome što postajemo politički subjekt, a ne odeljenje radikalne stranke ili DSS-a. Postoji tendencija svih velikih partija da male partije utope u sebe. To je slučaj i sa DS-om i sa SRS-om.
Znači da je postojala opasnost da vas SRS „usisa”?
SRS je to ispoljavala u celom predizbornom periodu i to vrlo jasno govorila. U prvom krugu predsedničkih izbora kada smo imali našeg kandidata, SRS je pozivao birače, simpatizere, članove SPS da glasaju za njenog kandidata jer naš neće ništa dobiti. To je najdirektniji poziv – ajde utopite se u nas. Praktično veća opasnost je SPS-u kao pretila od SRS-a i DSS-a jer naši birači nisu otišli u LDP i DS. Oni su se posle 5. oktobra rasuli ka nacionalnim partijama koje su imale iste nacionalne programe.
Da li vam smeta kada se vaši novi koalicioni partneri na neki način ograđuju od vas? G 17 plus insistira na tome da oni nisu pregovarali sa vama, a Nenad Čanak izjavljuje ’ako sam već pojeo šta sam pojeo ne terajte me da hvalim kuvara’?
Te izjave mi smetaju isto onoliko koliko mi je smetalo da glasam da Vuk Drašković bude ministar spoljnih poslova, a to se u politici događa. Politika je veština mogućeg, a ne to što mi želimo, što bi bilo prirodno. Najbolje bi bilo da smo dobili toliko da sami pravimo vladu i da ne moramo u ove nužne koalicije. Ali ovde se postavlja pred Srbiju jedno veliko pitanje –hoćemo li se mi stalno birati i čekati željene rezultate ili ćemo u okviru postojećeg birati najbolja rešenja. Ja isto nisam oduševljena što smo u koaliciji sa svim ovim koje vi pominjete. Ali političar ne može samo da razmišlja o tome u čemu se razlikuje sa drugima, već mora da vidi gde imamo zajedničke interese, gde možemo da se dogovorimo.
Hoćete da kažete da ste progutali gorku pilulu odlukom da uđete u ovu koaliciju?
To je bila jako teška odluka, tim pre što su i mediji stvarali javno mnjenje, ali ne i informisali javno mnjenje tim pre što su oni koji nisu politički pripadali nama kroz nas se borili za svoje interese i govorili da ćemo mi izgubiti članstvo. Pravi ideološki socijalisti shvataju poziciju koju smo morali da imamo, pa i na nivou Beograda. Na izbore se, u krajnjem slučaju izlazi da bi se ušlo u vlast i da bi se program realizovao kroz učešće u vlasti. Znate ko je najnezadovoljniji? Naši bivši članovi koji od 2000. godine ne glasaju za nas nego sada glasaju za SRS i DSS i eventualno neke druge opcije.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 15/07/2008]
.jpg)
