Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuđuju jedni drugima bez suda
"Kako okreneš, neko iz vlade moraće da ode i to verovatno u zatvor", rekao je juče Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine odgovarajući na optužbe ministra za infrastrukturu Velimira Ilića da je LSV separatistička stranka.
Čanak je izjavio i da je za Ilića i njegovog kolegu u vladi Mlađana Dinkića pitanje ostanka na vlasti ujedno pitanje opstanka na slobodi.
Rečenice koju su izgovarali političari da će neko iz vlasti zbog onoga što radi morati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da u najmanju ruku odgovara ili čak ode i u zatvor, građani Srbije naslušali su se proteklih šest-sedam godina nebrojeno puta. "Presude" koje su politički protivnici jedni drugima izricali bile su daleko brojnije od onih "stvarnih" pred sudovima.
Još pre 5. oktobra 2000. godine, tadašnja opozicija (današnja vlast), žestoko je kritikovala Miloševićev režim za, kako su tvrdili brojne zloupotrebe i obećavala da će nakon što na vlast dođu takozvane demokratske snage svi koji su opljačkali narod i državu odgovarati. Nakon promena 2000. godine u taj posao razobličavanja mahinacija čelnika SPS-a i JUL-a krenulo se prilično ambiciozno.
Sama Vlada Srbije podnela je 2001. godine 27 krivičnih prijava protiv 83 lica zaposlena u državnoj upravi. Kao razlog je navedeno da je vlada nekadašnjeg premijera Mirka Marjanovića nenamenski trošila novac, da je pokraden fond solidarnosti iz čijih sredstava je trebalo da se grade stanovi za najugroženije porodice. Najveći broj krivičnih prijava podneo je MUP Srbije i Ministarstvo finansija u prvoj demokratskoj vladi na čijem čelu je bio Zoran Đinđić. To ministarstvo je krajem 2002. godine Odboru za finansije dostavilo izveštaj iz koga se vidi da je podneto 47 krivičnih prijava zbog nezakonitog i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Na spisku su se, između ostalih, našli i bivši potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, Nikola Šainović, potpredsednik Savezne vlade. Potpredsednik Vlade Srbije, ministar zdravlja i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovan Bojić optužen je za zloupotrebu službenog položaja, odnosno da je nekim lekarima te ustanove isplatio 570 hiljada maraka za kupovinu i opremanje stanova, kao i da je plate isplaćivao nekim ljudima koji uopšte nisu bili zaposleni u bolnici. Bojiću se danas pripisuje da je vlasnik elitne privatne klinike "Ostrog", iako je on to demantovao.
Pripadnici MUP-a su 2002. godine podneli krivičnu prijavu i protiv Dragana Tomića, bivšeg predsednika Skupštine Srbije i generalnog direktora "Jugopetrola", zbog osnovane sumnje da je tu firmu oštetio za 760.000 dolara koje je prebacio na privatne račune u inostranstvu.
Policija je podnosila krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja i protiv Branislava Ivkovića, šefa poslaničkog kluba SPS-a u Skupštini Srbije. On se teretio da je u vreme dok je bio ministar za nauku i tehnologiju i predsednik stambene komisije Vlade Srbije nezakonito dodeljivao stanove, a novac sa računa ministarstva je prebacivao na račun SPS-a. U vreme dok je Ivković bio na čelu stambene komisije do državnih vila i stanova došao je veliki broj tadašnjih funkcionera.
Javnost je bila ubeđena da će se na optuženičkoj klupi naći i Miloševićev premijer Mirko Marjanović koji je često u javnosti prozivan za trgovinu žitom sa Rusijom koje je trampio za naftu, a zatim je prodavao u Srbiji. Ali i oni funkcioneri Srpskog pokreta obnove koji su u vreme vlasti ove stranke u glavnom gradu, krajem devedesetih godina, iz fonda Skupštine grada dodeli više od 600 stanova svojim članovima i simpatizerima.
Osim presude direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviću koji je oglašen krivim za smrt 16 radnika televizije tokom bombardovanja 1999. godine, i sudskog postupka koji se trenutno vodi protiv Mihalja Kertesa, javnost nije dočekala da se i drugi protiv kojih su podnošene krivične prijave, uglavnom zbog finansijskih malverzacija, nađu na optuženičkoj klupi.
Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, koji je u Đinđićevoj vladi bio na mestu ministra pravde, loš učinak vlasti kojoj je pripadao kada je u pitanju procesuiranje pripadnika Miloševićeve vlasti koji su se ogrešili o zakon pravda time što u policiji i pravosuđu nije bilo lustracije.
"Očito da nismo izašli iz porođajnih muka demokratije i očito da je glavni razlog abolicija zbog političkog profita i političkih interesa, a povrh svega zakonska regulativa je spora i inertna", kaže Batić.
Praksa međusobnog javnog optuživanja za različita krivična dela i otvaranje afera bez sudskog razrešenja postala je sasvim uobičajena. Svojevremeno prašinu je podigla takozvana "šećerna afera", (oko izvoza šećera u EU kada je prepakivan isti onaj šećer koji je iz unije stizao i zatim njima skuplje prodavan). Vlasnik MK komerca Miodrag Kostić, inače čovek blizak DS-u, optuživan je da je na prepakivanju šećera zaradio veliki novac, zbog čega se neko vreme krio u Crnoj Gori, a kada se najzad pojavio u Srbiji i pred istražnim organima sve se završilo na njegovom saslušanju. Duhovi su se uzburkali i kada je Mlađan Dinkić obelodanio "prevaru veka", odnosno štetan ugovor vojske sa firmom "Mile Dragić". Prozivan je tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić. On je bio okrivljen i za nepotreban zakup izraelskog špijunskog satelita, opet na račun države. Nijedan od ovih slučajeva nije dobio sudski epilog, a samog Dinkića odavno prozivaju za navodnu zloupotrebu sa osnivanjem Nacionalne štedionice. Nekadašnjeg ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića optuživali su da je odgovoran što su preduzeća u Srbiji prodavana po nerealno niskim cenama ...
Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić tvrdi da je cela politička elita u jednom bratskom "dilu".
"Može nešto da se "drpne" i zbog toga se niko neće uzbuđivati preterano tek ako se negde preteruje i uđe se u interese drugih grupacija. Naši političari ne žele jedni drugima previše da sude, jer bi se i sami mogli naći pred licem pravde", tvrdi Nikolić.
On ističe da se političari često međusobno optužuju bez dokaza.
"Ako ih ima, zašto nema krivične prijave i raspleta. To sve ukazuje na neozbiljnost naše političke elite koja je neozbiljna kako prema svojim partnerima i suparnicima, jer ih olako optužuje, tako i prema zakonu, jer ako javno kažu da je neko učinio krivično delo morali bi da podnesu i krivičnu prijavu. Ukoliko to ne učine znači da nema poštovanja zakona", objašnjava Nikolić.
Jedna od posledica takvog optuživanja i uzajamnog blaćenja među našim političarima je stvaranje loše slike u javnosti tako da većina građana misli da su svi isti.
"Blate jedni druge, narod stoji sa strane i kad ih vide onako ublaćene kaže svi ste vi isti, nesimpatični, ni za koga neću da glasam i na kraju raste broj onih koji ne izlaze na izbore, pa ih danas u Srbiji ima oko 50 odsto. Cela politička elita ima loš ugled iako neki misle da tako blate samo političke protivnike", kaže Nikolić.
[objavljeno: ]
