Izvor: Politika, 28.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prešeren je došao kasno
Otkriće da JNA nije započela rat u Sloveniji može da se koristi u poboljšanju slike o Srbiji stvorene u svetu devedesetih, ali je možda bolje praviti novi brend Srbije
Srbija bi mogla da iskoristi otkriće Marka Prešerena da je rat u Sloveniji 1991. počela Teritorijalna odbrana, a ne JNA, kao i da su presude brojnim pripadnicima te vojske zbog navodnog kršenja Ženevskih konvencija rezultat montiranih procesa. Prešeren je ove nalaze odbranio u diplomskom radu na ljubljanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fakultetu društvenih nauka, a uskoro bi na njemu trebalo da odbrani i doktorsku disertaciju.
Srbija bi taj rad mogla da koristi ne samo za popravljanje lošeg imidža vojske nego i za ispravljanje slike o celoj zemlji, koju u dobrom delu sveta danas smatraju agresorskom.
Proces bi, međutim, kako kažu stručnjaci za marketing, bio mukotrpan, dugotrajan i zahtevao bi mnogo novca. Problem je, kako kažu, što su svi drugi sa prostora bivše Jugoslavije u pravljenju slike o sebi bili mnogo uspešniji od Srbije i što su, za razliku od nas, radili na tome kad je bilo vreme, odnosno kada je nova istorija, u vreme ratova, stvarana. U tome su nas, kažu „ušili” ne samo u bivšim jugo-republikama nego su kudikamo efikasniji bili i kosovski Albanci.
„Mudre države koriste svaku priliku. One mudrije ih same stvaraju”, ističe Ana Bovan iz marketinške agencije „Bovan komunikejšn”. Ipak, prema njenoj oceni, Srbija sada ima još jednu šansu da na ovom, naizgled malom, primeru pokaže svoje kapacitete.
– Svaki podatak iz skorije istorije je koristan. Od slovenačkog „otkrića” mogli bismo imati priličnu korist i za naše diplomatske ciljeve, evroatlantske integracije, vojne strategije, međunarodne sudske procese, odštetne zahteve. Za to nam je potrebna državnička mudrost, politički konsenzus, nužni su nam saveznici, ali i vešto korišćenje međunarodnih i domaćih medija – kaže Ana Bovan.
„Imidž možete da gradite angažujući neku marketinšku agenciju, a možete i da vredno sakupljate materijale koji govore u prilog vašoj tezi. Zabrinjava što je naša istorija tokom devedesetih, pa i cela istorija srednjeg veka, prevrednovana i to će biti vrlo teško menjati”, objašnjava istoričar dr Slobodan Markovića, iz Instituta za evropske studije, dodajući da je teško objektivno sagledati šta se dogodilo u bliskoj prošlosti.
Na pitanje u kojoj meri jedan novi podatak može da nam pomogne u popravljanju imidža, Marković kaže da nije bitan pojedinačan podatak već sistematsko delovanje na menjanju imidža za šta su potrebne godine i mnogo novca za šta javnost mora da ima razumevanja.
Treba podsetiti da su vlasti u Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine pokušale da porade na popravljanju imidža „loših momaka” angažujući neke od najpoznatijih američkih agencija za lobiranje. Pri tome se nije štedelo jer je agenciji „Barbur, Grifit i Rodžers” mesečno plaćano 60.000 dolara što je bio „najteži” ugovor te vrste.
Žozef-Ivan Lončar, izdavač časopisa za marketing „Tabu”, smatra da Srbija više ne bi trebalo da se bavi prošlošću već da gradi imidž budućnosti.
„Ne može se posle toliko godina ništa ispravljati iz prošlosti. Osamnaest godina su svi drugi bili superiorniji u tržišnim komunikacijama i propagandi, odnosno spinovanju i sada bi svaka diskusija na tu temu bila jalova. Ne možemo se stalno braniti, to bi bilo gubljenje energije. Sada je bolje raditi na stvaranju novog brenda Srbije”, ističe Lončar.
Kreativni direktor agencije „Mozaik” Voja Žanetić, takođe, smatra da se slika o nekoj zemlji stvara, pre svega, na osnovu sadašnjosti, a ne toliko na osnovu njene uskoro i davne istorijske prošlosti.
„Mi sada treba da stvaramo nove vrednosti, a ne možemo da popravljamo prošlost. Ne možemo čak da popravimo ni sliku o nama u prošlosti, bila je kakva je bila, trebalo je da je popravljamo na vreme”, kaže Žanetić.
Ipak, veliki deo te prošlosti u stvari je „instant” istorija koja je trebalo da posluži pojašnjenju nečega što se već desilo ili da pripremi teren za ono što će se desiti, tvrdi bivši ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simić. Na tome se u republikama bivše SFRJ puno radilo devedesetih godina.
„Postojala je jedna bogata literatura koja je govorila kako da se preko instant istorije dođe do instant politike. U Srbiji praktično nemamo nijednu istoriju građanskog rata u Jugoslaviji, dok su Hrvati i Slovenci u to vreme bogato finansirali istorijske radove i projekte koji bi potvrdili njihove stavove”, kaže dr Simić.
Jelena Cerovina
--------------------------------------------
Tri klijenta protiv Srbije
Kriza na Balkanu donela je brojne novine u svet lobiranja. Tako je, recimo, tokom devedesetih godina američka agencija „Ruder i Fin” u isto vreme radila za tri zaraćene strane – Bosnu, Hrvatsku i Kosovo. „Olakšavajuća” okolnost za njih je bila što su sve kampanje bile protiv Srbije.
[objavljeno: 28/05/2009]
.jpg)
