Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepakivanje kosovskog mita
Istorijsku "analizu", po kojoj su Srbi na Kosovo "došli" 1912. godine preporučili i albanski mediji
I posle izvinjenja nemačkog ambasadora Andreasa Cobela i njegovog uveravanja da se svi stavovi koje je izneo na prošlonedeljnom okruglom stolu Evropskog pokreta u Srbiji mogu pripisati samo njemu lično, a nikako zvaničnom stavu Nemačke ili EU, ostalo je otvoreno pitanje da li je nemački diplomata zaista nastupio emotivno kao "slobodan strelac" ili je preneo poruku i otvorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sasvim novi pristup i argumentaciju u rešavanju kosmetskog problema.
Podsećamo da je nemački ambasador rekao da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre u smislu nadzirane nezavisnosti, jer bi u suprotnom, mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. Cobel je svoje upozorenje obrazložio ovako: "Koliko god da insistirate da je Kosovo oduvek bilo deo Srbije, što inače nije tačno, jer je Kosovo postalo deo Srbije 1912. godine, nakon što nekoliko vekova nije bilo u Srbiji, sada bi i Mađarima mogla da se pojavi želja i da kažu: Hoćemo Vojvodinu nazad".
Ponovivši da svoje objašnjenje nije zamislio kao "pretnju nego kao analizu", nemački diplomata je upozorio da "ukoliko nastavite da se previše unosite u problem Kosova, sukob koji bi tamo potencijalno eskalirao, može onda dovesti do dalje destabilizacije Srbije, gde ćete onda dobiti nove probleme u Vojvodini i južnoj Srbiji".
Jedno od tumačenja o tome koji je cilj imalo Cobelovo izlaganje prenosi tokom vikenda Bi-Bi-Si, čiji sagovornik stručnjak za Balkan iz minhenskog Centra za primenjena politička istraživanja Martin Bruzis tvrdi da "nikako ne treba tražiti nekakve probne balone ili prikrivena upozorenja Srbiji po pitanju Kosova".
Iako Bruzis smatra da je Cobel izneo samo lične stavove, istorijska analiza nemačkog ambasadora ipak nije usamljena, ma koliko nam parala uši. Malo prelistavanje novinske arhive pokazuje da u njegovoj drskosti ima sistema.
Najuticajniji prištinski dnevnik "Koha ditore" poslednjih nedelje u nastavcima objavljuje analize neidentifikovanog "analitičara iz jedne države EU, čije je ime poznato redakciji". U tim analizama detaljno se razrađuju metode borbe protiv srpske diplomatske inicijative i mogući albanski odgovori na ruski zahtev za slanje misije UN koja bi ustanovila ispunjenost odredaba iz Rezolucije 1244. Neimenovani analitičar iz EU predlaže da na dva osnovna elementa na kojima Beograd zasniva svoju strategiju poštovanja međunarodnih zakona (Povelja UN i odredbe Helsinškog akta o nepovredivosti granica), Albanci treba da odgovore argumentima ubedljivijim nego što je "zamorno ponavljanje mantre o poštovanju volje naroda i o Kosovu kao jedinstvenom slučaju".
Neimenovani analitičar u listu, čiji je vlasnik i osnivač Veton Suroi, član prištinskog pregovaračkog tima sa izuzetnim vezama u SAD i zapadnim evropskim prestonicama, navodi da se treba pozivati na činjenicu da je "Srbija dobila Kosovo 1912. godine, vojnom okupacijom posle agresije koju je izvršila protiv Otomanskog carstva. Na osnovu međunarodnog prava, to je bilo jasno ilegalno delovanje". Evropski analitičar iz "Koha ditore" razvija svoju tezu na temeljima da je "vojnom okupacijom i aneksijom Kosova, Srbija pogazila iste principe na koje se sada poziva u naporima da očuva suverenitet nad Kosovom – ona je pogazila teritorijalni integritet i suverenitet druge države (Otomanskog carstva u ovom slučaju) i uslovila je promenu granica ove države. Još značajnije je to da je aneksija Kosova od Srbije bila nelegitiman akt – jer za to nije postojala saglasnost stanovništva Kosova".
Ovo pomalo podseća na reči lidera Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića na konstitutivnoj sednici Narodne Skupštine od 14. februara ove godine: "Na Kosovo smo došli 1912. godine za vreme rata, sa Kosova smo otišli 1999. godine ratom. Prvi je bio oslobodilački i istoričari sa tim nemaju nikakav problem. Postoji problem u definisanju ovog drugog" ... Jovanović se tada zalagao za promenu sistema vrednosti i rekao da "na temi kosovskog problema mi ne pristajemo na onu vrstu političkog jedinstva koje podrazumeva očuvanje postojećeg sistema vrednosti, onog sistema vrednosti koji svoje uporište traži u međunarodnom pravu, ali to pravo nije spreman da poštuje".
Jovanovićevo izlaganje pokazalo je spremnost da se, u cilju promene "sistema vrednosti", olako napravi istorijska prečica. Jer dok Jovanovićeva teza nije netačna, ona nije ni potpuna. U replici na skupštinskoj sednici poslanik Demokratske stranke Srbije Dušan Proroković, takođe, se založio za uspostavljanje novog sistema vrednosti u našem društvu i državi, ali "uspostavljanjem sistema vrednosti koji neće govoriti o tome da je Srbija osvojila Kosovo 1912. u oslobodilačkim ratovima, jer, ako je to tačno, otkud onda Gračanica, Zočište, Dušanovi sveti Arhangeli. Valjda su oni nešto stariji od 1912. godine".
Prilog novim istorijskim trendovima dao je još jedan istoričar, član predsedništva LDP-a Nikola Samardžić. On je na Radiju B92 tvrdio da "onoliko koliko Srbija polaže neku vrstu istorijskog prava na Kosovo, toliko istorijskog prava će Mađari polagati na Vojvodinu".
Ovaj pripadnik stranke, koja se zalaže za davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji, smatra da je uspostavljanje novog sistema vrednosti moguće izvesti na jednostavan način. "Kosovski mit je konstanta srpske istorije i problem te istorije, i uopšte modernizacije i reforme u Srbiji, je nepostojanje jednog modernog ili postmodernog mita, koji bi kosovski mit učinio jednom vrstom tradicije, koja je jednom zauvek arhivirana".
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 17.04.2007.]
