Izvor: B92, 17.Jul.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijer: Ugroženi interesi građana

Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je da se opstrukcijom rada parlamenta ugrožavaju vitalni interesi građana Srbije.

"Došao sam u Skupštinu da poslanicima zaželim uspeh u radu u novom sazivu i da apelujem na toleranciju i efikasnost. Nažalost, kao što ste videli, sedeli smo tu celog dana i pokazalo se da još imamo recidive onog starog načina rada, pa mi se čini da su na ovom početku bili više izraženi nego ranije", rekao je Cvetković novinarima u Skupštini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije.

On je rekao da očekuje da će se problemi prevazići jer sa ovakvim radom Skupštine, "mi praktično ugrožavamo vitalne interese naroda i države, imajući u vidu da sve ono što je Vlada radila protekle nedelje i gurala ove tri-četiri stvari kao najvažnije, sada su ostale u senci ovih rasprava koje ničemu ne vode i koje nisu u funkciji bilo čega, izuzev opstrukcije rada parlamenta".

Cvetković je rekao da se pronašlo rešenje i za rezoluciju o Kosovu i Metohiji, jer je ona pomerena kao četvrta tačka dnevnog reda i paralelno je otvorena diskusija o njoj, tako da to više nije problem.

"Svaki čovek koji logično razmišlja morao bi da bude zadovoljan, a rešenje kojim se ta tačka prebacuje kao poslednja, pošto će rasprava o ove tri tačke trajati nekoliko dana, daje sasvim dovoljno vremena da se prodiskutuje i nađe zajedničko rešenje", ocenio je Cvetković.

Očigledno je da se, kroz opstrukciju rada parlamenta, neki drugi nerešeni problemi prenose u republičku skupštinu, rekao je Cvetković.

Đelić: Postizborno prekrajanje volje građana

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da današnja rasprava opozicije u parlamentu predstavlja opstrukciju Srbije, njenih građana i prekrajanje izborne volje.

"Ovde je reč samo o opstrukciji naše zemlje i njenih građana. Zabrinut sam, jer je pred nama ogroman posao u vezi sa izgradnjom infrastrukture, usklađivanjem zakonodavstva sa evropskim, i sve ono što moramo da uradimo da poboljšamo život naših građana", rekao je Đelić novinarima u Skupštini Srbije nakon prekida sednice.

On je naveo da se mora naći način da Skupština radi svoj posao, a ne da se, kako je ocenio, postizborno prekraja volja građana.

"Građani su jasno rekli da žele Kosovo u Srbiji, Srbiju u Evropi, Srbiju strateški povezanu sa Rusijom i Srbiju koja gradi. To je ova sednica i to su tačke njenog dnevnog reda", rekao je on.

Đelić je ocenio da opozicija pokušava da napravi cirkus od parlamenta, ali i da je uveren da će građani prepoznati ko koči njihovu budućnost i sprečava da se sprovede njihova volja iskazana na izborima.

Prekinuta sednica Skupštine

Skupština Srbije prekinula je sednicu na kojoj je trebalo da raspravlja o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Posle pauze zbog konsultacija, zasedanje je nastavljeno nakon izvinjenja predsednice parlamenta narodnjačkoj koaliciji, koja je od nje zahtevala odgovor na pitanje zašto je na dnevni red prvo stavljen Vladin predlog rezolucije o Kosovu, a ne njihov tekst, iako su ga podneli ranije.

"Istina je da taj predlog nije bio prosleđen. Ako su neke moje radnje dovele do pometnje u radu Skupštine, ja se izvinjavam i predlažem da nastavimo da radimo", rekla je Slavica Đukić-Dejanović.

Izvinjenje je prihvaćeno, ali ne zadugo.

Poslanici su nastavljali da se žale na povredu Poslovnika, ili su se javljali zbog replika. Opozicija je zamerala vladajućoj većini i zbog toga što pokušavaju da objedine raspravu i skrate je na pet sati.

I poslanik Vladan Batić je zbog toga tražio objašnjenje od demokrata. On ih je i podsetio da im upravo poslanici LDP-a, iako su opozicija, ponekad obezbeđuju kvorum.

"Pojedini vaši poslanici su na plažama, vi nemate kvorum, i zato se mora pokazati korektnost”, obratio se Batić vladajućoj većini.

Svoju premijeru za skupštinskom govornicom imao je i bivši ministar Velimir Ilić, koji je prve minute obraćanja poslanicima iskoristio da ukaže na nepravilnosti u radu parlamenta.

"Evo, vidim da je to loše, lošije nego što sam očekivao. Povrede Poslovnika moraju da se poprave”, deo je obraćanja Velje Ilića.

Prethodno, poslanici Skupštine prihvatili su predlog šefice poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nade Kolundžije da se objedini rasprava o predlozima zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora o zajmovina i donacijama, iako je opozicija negodovala zbog toga.

Šefovi poslaničkih grupa LDP-a, DSS-a, NS-a, SRS-a tražili su od Nade Kolundžije da objasni zašto traži objadinjenu raspravu i da kaže šta to čini te predloge međusobno usloveljenim i povezanim.

Poslanici SRS-a usprotivili su se objedinjenoj raspravi o deset tačaka dnevnog reda jer, kako je rekla Vjerica Radeta, građani moraju da znaju šta se u tim sporazumima nalazi.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da je predlagač Nada Kolundžija morala da izađe pred poslanike i objasni zašto traži objedinjenu raspravu. Trebalo je da kažete, naveo je on, da Srbija plaća kamate na sredstva koja nije povukla.

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić podsetio je da se na te ratifikacije čeka dve godine, a da sada neko pokušava da ubrza stvari objedinjavanjem deset tačaka dnevnog reda. Ilić je rekao da bi trebalo pozvati na odgovornost one koji dve godine nisu omogućili usvajanje tih sporazuma, jer Srbija dve godine plaća kamate na sredstva koja nije iskoristila.

"Razlozi su isti kao i kada su ti zakonski predlozi bili na dnevnom redu i pre parlamentarnih izbora. To su međunarodni aranžmani koje je još prva Koštuničina vlada sklopila i dugo su čekali na ratifikaciju u parlamentu, a istovremeno je vršen ogroman pritisak građana i poslaničkih grupa na Skupštinu da se to učini", rekla je Nada Kolundžija.

Formiran poslanički klub PUPS

Partija ujedinjenih penzionera formirala je poseban poslanički klub, izjavila je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović. Predsednik tog poslaničkog kluba koji ima pet poslanika biće Momo Čolaković, a njegov zamenik Konstantin Arsenović.

Razlog za izdvajanje iz zajedničkog poslaničkog kluba SPS-PUPS-JS jeste tehničke prirode jer će, kako su ranije naveli predstavnici PUPS-a, tako imati više vremena za iznošenje i obrazlaganje stavova.

Ona je rekla i da su pojedine stranke koje su sada opozicija - a koje su u februaru, kada su se prvi put ti međunarodni ugovori našli na dnevnom redu sednice, bili deo vladajuće većine - tada smatrale da treba objediniti raspravu i da finansijski aranžmani traba da se realizuju što pre.

Ona je predložila da se objedine Sporazuma između vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, niz predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma o zajmovima i kreditima, koji se odnose na finansiranje projekata u saobraćaju, sanaciju beogradskog mosta "Gazela", obnovu puteva i mostova, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju projekta energetske efikasnosti za Srbiju, o zajmu za dodatno finansiranje projekata rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.

U objedinjenoj raspravi debata će se voditi i o potvrđivanju Sporazuma za projekat reforme poljoprivrede u tranziciji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o donaciji iz globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansiranju projekta "Regionalni razvoj Bora" i finansijskog ugovora za projekat kliničkih centara.

Većina tih ugovora o zajmovima potpisana je sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj.

Nada Kolundžija je predložila i da se objedini rasprava o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i Predlogu zakona o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između EU i Srbije.

Predlog Kolundžije je na kraju prihvaćen.

Sukob oko dnevnog reda

Inače, opstrukcija opozicije obeležila je i prvi deo sednice.

Poslanici su danas rad počeli nešto posle 14 sati, ali ne po tačkama dnevnog reda, već su radikali reklamirali povrede Poslovnika.

Tako je, na samom početku, Dragan Todorović iz SRS-a koristio vreme za govornicom kako bi čitao stenograme sa sednice Skupštine Beograda, a povod da bojkotuju sednicu radikali su pronašli i u pojavljivanju saradnika Božidara Đelića u sali.

Skupština nastavlja zasedanje sutra u 10 časova.

Inače, umesto nove rezolucije o Kosovu, prva tačka dnevnog reda zasedanja Skupštine jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Do izmene dnevnog reda došlo je pošto stranke u sredu, na početku vanrednog zasedanja, nisu mogle da se uslaglase oko teksta rezolucije o Kosovu.

Poslanici Skupštine Srbije počeli su nešto posle 14 sati rad ponovnim reklamiranjem povreda Poslovnika. Poslanik SRS-a Dragan Todorović reklamirao je povredu Poslovnika kako bi parlament obavestio o događajima na sednici Skupštine grada Beograda.

Poslanik DSS-a Miloš Aligrudić rekao je da nije tačno da je predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović zakazala nastavak sednice za danas posle dogovora sa šefovima poslaničkih grupa.

"Kada se latite mikrofona i odgovarate na pitanja koja novinari postavljaju", rekao je on, "očekujemo da govorite istinu".

"Istina je da je bio sastanak, da smo govorili o prvobitnom problemu da je sednica sazvana bez konsultacija. Ono što smo čuli od premijera na tom sastanku je da se tačka jedan, o rezoluciji o Kosovu i Metohiji, pomeri za kasnije, kako bi se dobio kvalitetniji sadržaj teksta", rekao je Aligrudić.

Šefica poslaničke grupe liste Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je posle prekida sednice parlamenta da se očigledno radi o početku opstrukcije koju sprovodi opozicija, i da će to probati da se reši na konsultacijama predsednika Skupštine Srbije sa šefovima poslaničkih grupa.

"Na konsultacijama ćemo nastojati da se ono što je nekakva eventualna opravdana primedba otkloni, ali se očito radi o početku opstrukcije", rekla je Nada Kolundžija. Ona je rekla da se nada da će se problem prevazući i da će Skupština nastaviti da radi.

Govoreći o skupštinskoj raspravi o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić rekao je da radikali ne bi odbacili taj dokument ukoliko bi se u unutrašnjem pravnom sistemu on posmatrao "tako da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".

Vučić je ponovio da radikali neće podržati Vladin predlog rezolucije o Kosovu zbog načina na koji je taj dokument napisan, ali i zbog činjenica da se o njegovom sadržaju predstavnici Vlade nisu konsultovali sa opozicijom prilikom sastavljanja.

Inače, stranke opozicije, nezadovoljne što nisu konsultovane u pisanju Vladinog predloga, predložile su Skupštini dva svoja teksta.

Rezolucijom nisu bile zadovoljne ni neke stranke vladajuće koalicije. Liga socijaldemokrata Vojvodine zatražila je od premijera Mirka Cvetkovića da navede razloge da podrži Rezoluciju o kontinuitetu državne politike, podsećajući da su uvek glasali protiv rezolucija o Kosovu prethodnih vlada.

Usledile su konsultacije sa premijerom i dogovoreno je da se usaglasi jedan predlog rezolucije, kao i da Kosovo bude poslednja tačka dnevnog reda vanrednog zasedanja Skupštine, a ne prva, kako je bilo predviđeno.

Sednici prisustvuju predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Odluke Odbora i USS o SSP-u

Odbor za evropske integracije odbacio je dva amandmana koja je Srpska radikalna stranka podnela na Predlog zakona o potvrđivanju SSP-a: to su član 1 Predloga zakona, kojim je predloženo da se u tekstu nabroje jezici kojim se govori u državama Evropske unije, i član 135, koji se odnosi na Kosovo, a u kome su radikali hteli da dodaju da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.

Taj odbor podržao je, u sredu uveče, u načelu predloge zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i o potvrđivanju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Unijom. Protiv sporazuma glasali su članovi Odbora iz SRS-a i DSS-a.

Ustavni sud Srbije odbacio je inicijativu za ocenu saglasnosti odredbe člana 135 SSP-a sa Ustavom Srbije, koju je podneo Fond za razvoj demokratije.

Kako je navedeno, inicijativa je odbačena zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za postupanje suda. Sporni član SSP-a govori da se "Sporazum ne primenjuje na Kosovu", jer je pod međunarodnom upravom. Ta odredba je bila sporna i za stranke opozicije u parlamentu.

Ustavni sud odbacio je inicijativu, uz obrazloženje da se u konkretnom slučaju radi o međunarodnom ugovoru koji nije potvrđen u Skupštini Srbije, niti je objavjen u "Službenom glasniku", zbog čega ne postoje procesne pretpostavke za postupanje suda po inicijativi.

Konačno obavezivanje prema Uniji

Ratifikacija tog sporazuma u parlamentu znači konačno obavezivanje Srbije prema Uniji, objašnjava direktorka Vladine Kancelarije za pridruživanje Tanja Miščević.

Miščević: Obavezivanje Srbije prema EU (FoNet, arhiv)

"Uobičajeno je da država koja sa Evropskom unijom zaključuje ovu vrstu sporazuma ratifikuje sporazum mnogo pre nego što to uradi sama EU, jer ona zahteva ratifikaciju svih država članica. Sam čin ratifikacije predstavlja jasnu opredeljenost države za proces evropskih integracija i za pridruživanje Uniji", rekla je Miščevićeva.

Tanja Miščević očekuje da će predstavnici stranaka ponoviti već poznate kritike, a pre svega one koje se tiču položaja Kosova i Metohije u Sporazumu sa Evropskom unijiom.

"Smatram da je Sporazum veoma važan garant i ustavne odredbe, ali i stava da jeste Kosovo deo Srbije, odnosno, poštuje se Rezolucija 1244", kaže ona.

"Druga stvar, koja takođe može biti predmet kritike, jeste uslovljavanje stupanja na snagu Sporazuma sa obavezom ispunjavanja saradnje sa Tribunalom u Hagu, posebno imajući na umu poslednje presude Tribunala u slučaju Haradinaja i u slučaju Orića", navela je Miščevićeva.

"Pogodnost za sve građane Srbije"

Gostujući u emisiji Prelistavanje B92, zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Srđan Majstorović istakao je da će primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doneti mnogo pogodnosti građanima i privredi Srbije.

Posle ratifikacije u Skupštini Srbije, Sporazum treba da potvrdi i Evropski parlament. Zeleno svetlo za to parlamentarcima daje Savet ministara, i to pošto razmotri izveštaj Haškog tužilaštva. To otvara put liberalizaciji trgovine između Srbije i Evropske unije.

"To konkretno znači da kada Evropski parlament potvrdi ovaj sporazum i Privremeni sporazum o trgovini stupi na snagu, istog momenta se ukida 99 odsto carina na izvoz naših proizvoda na jedno tržište koje broji danas preko pola milijarde stanovništva", objašnjava Majstorović.

S druge strane, carina na izvoz robe iz Unije u Srbiju ukidaće se postepeno u roku od šest godina da bi se zaštitila srpska privreda.

Majstorović ističe da će usaglašavanje zakonodavstva sa evropskim standardima u oblasti zaštite potrošača doprineti boljem standardu svih građana.

Rok za dobijenje statusa kandidata za članstvo u EU ostaje kraj ove ili početak naredne godine. "Koliko ja znam, rok je do kraja ove godine ili početkom naredne. Prosto, morate imati u vidu da smo mi dosta vremena izgubili ove godine", smatra Majstorović.

"Naš plan na početku godine je bio zaista do 2008. godine, međutim, niko nije predvideo da ćemo imati vanredne izbore, tako da postoji mogućnost da se status kandidata dobije i početkom naredne godine. To nije neki veliki gubitak", kaže on.

On ne očekuje da će taj rok biti dalje prolongiran. Za sve ove planove uslov je, naravno, saradnja s Hagom. Zamenik direktora Kancalarije za evropske integracije veruje da će ta prepreka biti sklonjena sa evropskog puta Srbije jer, kako kaže, za to postoji konsenzus u novoj vladi.

Nastavak na B92...

Kurir: Cvetković: Ovakvim radom ugrožavaju se vitalni interesi