Izvor: Blic, 07.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prema Vladi kritični i glasači Labusa
Prema Vladi kritični i glasači Labusa
Kompanija 'Medijum Indeks - Galup Intenacional' sprovela je istraživanje o startnim pozicijama Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, dvojice najvećih kandidata pred predsedničke izbore. Istraživanje je sprovedeno na slučajnom uzorku od 1.100 punoletnih građana Srbije bez Kosova. Terenski deo istraživanja sproveden je od 21. do 28. jula, a analizu je ekskluzivno za 'Blic' uradio Dr Srbobran Branković.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << BEOGRAD - Među potencijalnim biračima Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, dvojice glavnih kandidata pred predstojeće predsedničke izbore u Srbiji, nema razlike u političkim prioritetima.
Pitanja životnog standarda, visina plata, penzija, cena... apsolutni su prioritet Labusovih birača. Na pitanje koji je najvažniji problem na čijem rešavanju bi trebalo najpre raditi, 69 odsto na prvo mesto stavlja upravo te probleme. Kriminal i korupciju na prvo mesto stavlja svaki deseti pripadnik ove grupe, a politički sukob u zemlji osam odsto.
Pitanja životnog standarda na prvo mesto stavlja 69 odsto potencijalnih birača Koštunice. Na drugom mestu su kriminal i korupcija sa 10 i politički sukobi sa devet odsto.
Labusovi birači su prilično kritični prema vlasti u Srbiji - 40 odsto smatra da Srbi danas žive bolje nego pod Miloševićem, ali 37 odsto da žive isto, a čak 22 odsto da žive gore. Ipak, prosečan birač je kritičniji od njih - po 31 odsto građana Srbije daje odgovor 'bolje' i 'isto', a 35 odsto 'gore'. Labusovi potencijalni birači su podeljeni u stavu o Vladi Srbije: 49 odsto ima poverenja u nju, ali 48 odsto nema poverenja. I po ovom pitanju su znatno manje kritični od proseka biračkog tela - 37 odsto ima, a 60 odsto nema poverenja.
Koštuničini potencijalni birači su još kritičniji u oceni vlasti u Srbiji: 35 odsto smatra da građani Srbije danas žive gore nego pod Miloševićem, isti je procenat onih koji smatraju da žive isto, a 28 odsto smatra da žive bolje. Oni imaju kritičniji stav prema Vladi Srbije: 37 odsto ima poverenje u nju, 61 odsto nema poverenja. Da danas ima manje kriminala nego u Miloševićevo vreme misli 17 odsto Labusovih glasača, 62 odsto misli da je stanje na istom nivou, a 18 odsto da ga ima više. Slični su i stavovi o korupciji: 19 odsto smatra da je ima manje, 59 odsto da je na istom nivou, a 19 odsto da je ima više.
Koštuničini glasači su i po ovom pitanju kritičniji. Svega 13 odsto smatra da ima manje kriminala nego u Miloševićevo vreme, 52 odsto da je na istom nivou, a 31 odsto da ga ima više. Stavovi su slični kada je u pitanju korupcija: 18 odsto smatra da je ima manje, 49 odsto da je na istom nivou, a 29 odsto da je ima više.
Labusovi potencijalni glasači imaju poverenje u sledeće institucije i organizacije: Vojsku Jugoslavije 77 odsto - poverenje, 21 odsto - nepoverenje; u policiju 51 odsto - poverenje, 45 odsto- nepoverenje; G17 plus 50 odsto - poverenje, 34 odsto - nepoverenje; u dinar 67 odsto - poverenje, 31 odsto - nepoverenje.
Njihovo nepoverenje je izraženo na sledeći način: U Skupštinu Srbije 42 odsto ima poverenja, 54 odsto nema, u državne medije 40 odsto ima poverenja, 54 odsto nema, u sudove 46 odsto ima poverenje, 52 odsto nema, u ukupan bankarski sistem 45 odsto ima poverenje, 49 odsto nema. Potencijalni glasači Koštunice imaju poverenje samo u VJ - 75 odsto ima poverenje, 24 odsto nema, i u nacionalnu valutu dinar - 57 ima poverenje, 39 odsto nema.
Oni nemaju poverenje u Skupštinu Srbije (36 odsto ima, 61 odsto nema), državne medije (32 odsto ima, 61 odsto nema), sudove (39 odsto ima, 60 odsto nema), bankarski sistem (45 odsto ima, 49 odsto nema), policiju (48 odsto ima, 50 odsto nema), G17 plus (44 odsto ima, 48 odsto nema).
Većina Labusovih pristalica podržava Sporazum o preuređenju odnosa između Srbije i Crne Gore - 53 naspram 34 odsto. To je znatno veća podrška u odnosu na prosek biračkog tela u kojem 39 odsto podržava Sporazum, a 41 odsto ne. I većina, odnosno 63 odsto, mogućih pristalica Vojislava Koštunice podržava Sporazum, a jedna petina je protiv.
I jedni i drugi su prilično skeptični prema Haškom tribunalu. Na pitanje da li bi trebalo izručiti sledeće optužene, njihov stav je sledeći: 29 odsto potencijalnih glasača Labusa misli da bi Milutinovića bezuslovno trebalo izručiti Hagu, a 28 odsto misli da bi to trebalo učiniti zbog opasnosti od sankcija, odnosno bez obzira na njih.
Od Koštuničinih glasača 26 odsto je za bezuslovno izručenje, 20 odsto je za to zbog opasnosti od sankcija, a 40 odsto protiv bez obzira na sankcije. U biračkom telu je 27 odsto za izručenje, 19 odsto je za to zbog sankcija, a 40 odsto protiv. Ratka Mladića bi bezuslovno izručilo 23 odsto Labusovih glasača, isto toliko bi to uradilo zbog straha od sankcija, a 38 odsto je protiv, dok je 18 odsto Koštuničinih glasača za izručenje, 17 odsto bi to uradilo zbog sankcija, a 51 odsto je protiv bez obzira na sankcije. U biračkom telu je 19 odsto za izručenje, 17 odsto za izručenje zbog pretnje sankcijama, a 49 odsto apsolutno protiv.
Radovana Karadžića Hagu bi izručilo 21 odsto glasača Labusa, još 25 odsto bi to učinilo zbog sankcija, a 40 odsto je protiv. Za izručenje je 17 odsto Koštuničinih birača, 16 odsto je za to zbog sankcija, a 53 odsto protiv. U biračkom telu Srbije taj odnos je sledeći: po 18 odsto je za izručenje i za izručenje pod pretnjom sankcija, a 49 odsto je protiv.
Vukovarsku trojku bi izručilo 24 odsto glasača Labusa, još 25 odsto je za to zbog sankcija, a 35 odsto protiv. Koštuničinih 22 odsto glasača je za izručenje, 17 odsto bi to uradilo zbog sankcija, a 46 odsto je protiv. U biračkom telu je za izručenje 21 odsto, još 17 odsto bi se za to odlučilo zbog pretnje sankcijama, a 45 odsto apsolutno protiv.
Neke Koštuničine pristalice su izgleda negativnom kampanjom pokolebane u podršci, ali ga se nisu potpuno odrekle. Njegove pozicije među neopredeljenima i apstinentima su znatno bolje: 40 odsto onih koji ne mogu da se opredele ni za jednog kandidata kaže da bi moglo da glasa za njega, a 21 odsto da ne bi moglo. Kod apstinenata je taj odnos 18 prema 45 odsto. Za Labusa bi moglo da glasa znatno manje neopredeljenih (26 odsto) i apstinenata (11 odsto). Za Koštunicu bi moglo da glasa 19 odsto Marjanovićevog i 30 odsto Ivkovićevog krila SPS, 42 odsto pristalica SPO, isto toliko SRS, kao i 49 odsto SSJ. Za Labusa bi moglo da glasa i 14 odsto Ivkovićevog krila SPS, 30 odsto pristalica SPO, 13 odsto SRS i svega pet odsto Marjanovićevog SPS. (kraj) Koštunici glasovi i iz DOS, Labusu iz DSS
Najzanimljiviji podatak je svakako da čak 54 odsto pristalica DSS kaže da bi mogli da glasaju za Labusa, a 35 odsto pristalica ostatka DOS-a bi moglo da glasa za Koštunicu. To znači da se obojica kandidata ne doživljavaju kao isključivi ljudi, ali i da kampanja još nije učinila svoje. Ne treba sumnjati u to da će se ovi procenti rapidno smanjivati.
