Izvor: Akter, 10.Jun.2015, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko SAD do Evrospke unije
Premijer Srbije Aleksandar Vučić imao je protokolarni peh tokom prošlonedeljne posete Sjedinjenim Državama, jer je izostao njegov glavni sastanak sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, ali poseta za koju se temeljno pripremao nije zbog toga ostala bez rezultata
Vučić je u Vašingtonu primnjen veoma dobro a Srbiji su ostavljena otvorena vrata za unapređivanje odnosa, pod uslovom da ispuni ono što se od nje očekuje.Poseta Vašingtonu se može opisati i kao stožerni spoljnopolitički >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << susret beogradskih vlasti ove godine. Na Vučićev boravak u SAD „nasloniće“ se uskoro bar još jedan izuzetno važan susret, a to je poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, koja se očekuje tokom jula. Nema sumnje da će razgovori Vučića u Vašingtonu i sastanak sa Angelom Merkel biti povezani, pre svega što se tiče normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao preduslova za napredovanje Srbije ka članstvu u EU.
Tokom posete Vašingtonu (od 2. do 5. juna) Vučić nije krio žaljenje što je ostao bez sastanka sa potpredsednikom Bajdenom, koji ga je polovinom aprila i pozvao u SAD. Sastanak sa Bajdenom je izostao zbog smrti Boa Bajdena, sina potpredsednika SAD. Čitava poseta je „visila u vazduhu“ do poslednjeg trenutka. Konačna odluka da Vučić ipak otputuje u Vašington u Vladi Srbije je, nakon konsultacija u SAD, doneta u nedelju, 31. maja popodne, da bi delegacija otputovala već sutradan.
Gas
Vučić nije mnogo izgubio izostankom susreta sa Bajdenom, budući da je kao sagovornika dobio savetnicu za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. Sudeći po saopštenju Bele kuće izdatom nakon sastanka, kao i Vučićevim izjava i nezvaničnim informacijama, u razgovoru sa ovom najbližom saradnicom američkog predsednika srpski premijer dobio je sve poruke koje su se očekivale i od Bajdena.
U saopštenju Bele kuće je navedeno da je u razgovoru Suzan Rajs sa Vučićem pozdravljen napredak Srbije u evrointegracijama i nastavak poregovora sa Prištinom. Američka strana je, kako je navedeno, ohrabrila nastavak procesa evroatlantsklih integracija.
Jedna od tema razgovora bilo je pitanje snabdevanja Srbije i regiona gasom, odnosno nastojanje SAD da se zemlje oslobode zavisnosti od ruskog snabdevača i potraže, već sada, alternativne izvore. Ovo pitanje dobiće vrlo uskoro konkretan i precizan nastavak, budući da se već u drugoj polovini juna očekuje poseta srpskog ministra energetike Aleksandra Antića SAD-u. Prema nezvaničnim najavama, Antić će imati sastanke na prilično visokom nivou, pre svega u energetskoj administraciji SAD, a najvažnija tema svakako će biti snabdevanje gasom.
Vučićeva poseta i Antićeva „razrada“ njegovih susreta u Vašingtonu, mogli bi da rezultiraju novim kursom Beograda u energetskoj politici, a to je da već sada počne da donosi strateške odluke, koje bi u doglednoj budućnosti rezultirale smanjivanjem zavisnosti od ruskog gasa. Srpski zvaničnici, a posebno Vučić, su to izričito i najavili, neposredno pre njegove posete Vašingtonu, smatrajući da je diverzifikacija energetskih izvora snabdevanja, neophodna Srbiji.
Svi alternativni izvori snabdevanja gasom u ovom momentu daleko su od realizacije i po više godina, ali jasno je da se od Srbije očekuje da uprkos tome već sada donese odluku koja će označiti okretanje ne-ruskim izvorima. Srbija, istovremeno, razume da u novonastalim okolnostima na globalnoj političkoj sceni ne sme da dozvoli da u pčotpunosti zavisi od samo jednog izvora snabdevanja energentima.
Evrointegracije
Vučić je, prema nezvaničnim izvorima, veoma zadovoljan rezultatima posete SAD-u i smatra te razgovore, kao i predstojeće sa Angelom Merkel ključnim za evropski napredak Srbije, što je prioritetni cilj vlade. Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji već godinu i po je praktično „na ledu“ i to frustrira vladu u Beogradu, koja se ne može pohvaliti napretkom, iako smatra da ima mnogo razloga za otvaranje pregovaračkih poglavlja.
Vučić tvrdi da je u Vašingtonu dobio uveravanja o zainteresovanosti SAD da utiču na Evropu u tom smislu, a pre posete najavljivao je nezvanično da će od sagovornika u SAD izričito tražiti podršku za ubrzanje evro-integracija i da očekuje da će to i dobiti. U tom smislu, poseta kancelarke Merkel doneće jasniju sliku da li je Srbija uspela da obezbedi pozitivni preokret u svojim evro-ambicijama.
U Beogradu se veruje da SAD mogu da učine pritisak na EU da „olabavi“ poziciju Srbije, odnosno da joj izadje u susret i najdalje do kraja godine, ako ne i ranije otvori neko od pregovaračkih poglavlja, što bi ujedno označilo i novu fazu u srpskom pridruživanju Uniji. Ali, pitanje je da li se na ovaj način mogu rešiti ključni problemi, budući da su i neke druge zemlje, poput Turske, imale i imaju podršku SAD, ali ipak nisu u EU.
Za ambiciju Srbije da što pre otvori pregovaračka poglavlja sa EU presudno je važna procena EU, odnosno Nemačke, u kojoj meri napreduje proces normalizacije odnosa sa Kosovom, odnosno primena rešenja iz Briselskog sporazuma. Prema najavi, koju je u Beograd doneo izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Dejvid Mekalister, predstojeća runda pregovora srpskog i kosovskog premijera u Briselu, zakazana za 23. jun, biće ključna za ambicije Srbije da otvori pregovaračka poglavlja do kraja godine.
Od tog sastanka Aleksandra Vučića i Ise Mustafe, uz posredovanje EU, u velikoj meri zavisi da li će Srbija tokom ove godine otvoriti pregovaračka poglavlja. Na pregovaračkom stolu su teška i do sada nerešena pitanja, pre svega ona koja se tiču energetike, telekomunikacija, kao i formiranja Zajednice srpskih opština.
Procena o tome da je briselski sastanak 23. juna „ključan“ za otvaranje pregovaračkih poglavlja svakako ima veze i sa vremenskim okvirom, jer je malo verovatno da će se tokom letnjih meseci, išta bitno dešavati u trouglu EU-Srbija-Kosovo, pa će važne odluke svakako sačekati jesen.
.jpg)
