Izvor: B92, 02.Dec.2009, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekinuto suđenje Demjanjuku
Berlin -- U Zemaljskom sudu u Minhenu privremno je prekinuto suđenje Ivanu Džonu Demjanjuku optuženom za nacističke ratne zločine.
Prema navodima nadležnog sudije, optuženi se žalio na bolove u glavi i zglobovima, pa ga je lekar zatvorske bolnice proglasio nesposobnim za prevoz do sudnice. Najavljeno je da će se proces, započet u ponedeljak, nastaviti 21. decembra.
Državno tužilaštvo tereti Demjanjuka da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ubistvu najmanje 29 000 evropskih Jevreja.
Suđenje se održava u Nemačkoj jer je među žrtvama bilo i 1 900 nemačkih Jevreja, a Demjanjukovo poslednje boravište u Nemačkoj bilo je u Minhenu.
Tokom drugog dana suđenja, juče je državni tužilac naveo da je Demjanjuk "na bezosećajan i bezdušan način", zajedno sa drugim čuvarima koncentracionog logora i pripadnicima SS-trupa, učestvovao u iskrcavanju Jevreja iz železničkih vagona i njihovom teranju u gasne komore.
Preživeli iz logora Treblinka, 82-godišnji Tomas Blat je, pošto su u sudnici pročitna i imena njgovog oca, majke i brata, i datum kada su ubijeni u Treblinki, rekao da "neki možda u Demjanjuku vide samo starog, bolesnog čoveka", ali da je on za njega i "osoba koja je vodila Jevreje u gasnu komoru".
Demjanjuk, koji je rođen u Ukrajini, a u SS je stupio kao zarobljeni vojnik Crvene armije, u Izraelu je 1988. bio izveden pred sud, a petoro bivših logoraša iz Treblinke je u optuženom prepoznalo čuvara kojeg su zvali "Ivan Grozni".
No, kako Demjanjukov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvrđen, izraelski vrhovni sud mu je 1993. ukinuo presudu kojom je osuđen na smrtnu kaznu.
Od tada je Demjanjuk ponovo živeo u SAD, ali mu je 2004. oduzeto američko državljanstvo. To je olakšalo njegovo proterivanje u Nemačku posle podizanja optužnice jer je izbegnuta složena procedura izručenja.
Nemačka Centrala za razotkrivanje ratnih zločina i dalje traga za više nacističkih zločinaca, pre svega za nacističkim lekarom Aribertom Hajmom i Alojzom Brunerom koji je bio jedan od najbližeg saradnika Adolfa Ajhmana.
