Izvor: S media, 09.Okt.2010, 14:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prehrambena i elektronska industrija aduti novog rasta

Prehrambena, hemijska i elektronska industrija, proizvodnja mašina i uredjaja i saobraćajnih sredstava su grane na kojima bi trebalo da se zasniva reindustrijalizacija zemlje po novom modelu postkriznog privrednog rasta Srbije od 2011. do 2020. godine.

Prema projekcijama novog modela rasta i razvoja, koji je u petak javno predstavljen, prosečan godišnji porast industrijske proizvodnje u periodu od 2011-2020. treba da bude 6,9 odsto.

Predvidjen je i rast preradjivačke >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << industrije, u navedenom razdoblju, po prosečnoj stopi od 7,3 odsto.

Ovakva kretanja dovela bi do povećanja učešća industrijske proizvodnje u bruto domaćem proizvodnju naše zemlje (BDP) sa 17,6 odsto u 2011. na 19,1 u 2020. godini, a preradjivačke industrije sa 13 na 14,7 odsto.

Kako se navodi u rezimeu publikovane studije "Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020" reindustrijalizaciju zemlje trebalo bi da označi relativno veći rast oblasti, koje su u tranziciji imale veći zaostatak, ali koje mogu da ostvare veću dodatu vrednost.

Prema dugoročnim projekcijama rasta za period od 2008. do kraja iduće decenije, stopa rasta za prehrambenu industriju je 4,1 odsto godišnje, tekstilnu industriju - osam odsto, proizvodnju koksa i derivata nafte - osam odsto, gume i plastike - pet procenata, ostalih minerala - šest odsto.

Projektovana stopa rasta za metalsku industriju je - pet odsto, za hemijsku 10 odsto, proizvodnju mašina i uredjaja - osam odsto, saobraćajnih sredstava - 11 odsto i elektronske industrije - 12 procenata.

"Rast proizvodnje bi trebalo da podrži masivne investicije s tim da se udeo preradjivačke industrije u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija sa postojećih 30 odsto u narednoj deceniji mora podići na oko 40 odsto", navodi se u studiji.

Navedene su i aktivnosti koje su potrebne da bi se podstakla reindustrijalizacija, ostvarilo poboljšanje poslovnog ambijenta, kao i indirektne i direktne državne mere za ostvaranje postavljenih ciljeva razvoja.

Najvažniji zadatak državne administracije trebalo bi da bude pojednostavljenje procedura i otklanjanje prepreka za razvoj preduzetništva kako bi se umanjili troškovi poslovanja, skratilo vreme potrebno za administrativne poslove.

Kao indirektne mere navedene su državne garancije i osiguranje, tehnička pomoć, specifični organizacioni oblici podrške poslovanju...

Država bi putem ovih mera preuzimala garantovanje obaveza preduzeća po osnovu - investicionih programa, ugovorenih izvoznih poslova i obaveza preduzeća iz pomenutih sektora i devastiranih regiona.

Predvidjeno je da država pruža i tehnička pomoć u razvoju projekata, obuci radnika, a specifični oblici podrške podrazumevali bi podršku razvoju poslovnih inkubatora, klastera, tehnoloških parkova, slobodnih proizvodnih i izvoznih zona.

Direktne mere podrazumevale bi kreditiranje privrede od strane države prema jasno postavljenim principima, a tim merama bi bili obuhvaćeni krediti za početnike u svim sektorima, zajmovi za mala i srednja preduzeća, za regionalni razvoj, investicije i izvoz.

U rezimeu studije naglašava se i da je osnovni rizik za sporodjenje uspešne reindustrijalizacije moguće izostajanje smanjenja učešća javne potrošnje u BDP i povećanja investicija, a rizik bi mogao da predstavlja eventualni spor oporavak svetske i, naročito, evropske privrede, pošto su visoke stope rasta proizvodnje i izvoza uslovljene rastućim plasmanom proizvoda iz Srbije na strano tržište.

Za sprovodjenje pomenute industrijske politike biće potrebna i odgovarajuća budžetska sredstva, od približno jedan odsto BDP-a, ili oko 302 miliona evra u 2011. i oko 527 miliona evra u 2020. godini.

(Tanjug)

Nastavak na S media...