Izvor: B92, 14.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori s EU posle izbora
Brisel -- Havijer Solana i Boris Tadić su u Briselu stavili do znanja da posle izbora u Srbiji treba očekivati nastavak pregovora EU-Srbija.
Visoki predstavnik EU kazao je da je Srbija veoma dobrodošla u EU i da će pregovori o pridruživanju biti nastavljeni posle izbora u Srbiji, ako nova srpska vlada bude odlučno sarađivala s Haškim sudom. Tadić je naveo da će saradnja s Tribunalom u Hagu biti "prioritet broj jedan buduće demokratske vlade" u Srbiji.
"Mi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jako dobro znamo da je naša obaveza u tom cilju da se dovrši saradnja s Haškim sudom", dodao je Tadić.
Solana je rekao da je tema razgovora sa Tadićem bilo to kakav se ishod izbora u Srbiji može očekivati, kao i očekivanje da će nova vlada sarađivati sa s Haškim sudom.
"Onda bi bili obnovljeni pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija. To je naš cilj i ono što mi želimo", dodao je Solana.
Rekavši da treba sačekati na ishod izbora u Srbiji, Solana je dodao da želi da uputi dve poruke.
"Jedno je da je Srbija dobrodošla, da je to zemlja koju želimo da vidimo u redovima EU. I drugo, da će, posle izbora, ako se formira vlada koja želi da odlučno saradjuje s Haškim sudom, obnova pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju postati stvarnost", zaključio je Solana.
Srbija, čim sklopi sporazum o pridruživanju, brzo ka EU
Evropski komesar Oli Ren izjavio je da će Srbija, čim sklopi sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, brzo napredovati u evropskim integracijama, jer to jamči njen administrativni kapacitet i ekonomski i intelektualni potencijal.
Ren je, posle susreta sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, naglasio da veruje da će to iskoristiti i vođi Srbije i "srpski građani i birači" na izborima, dodavši da je "siguran da imaju vođstvo koje će omogućiti kretanje Srbije u Evropsku uniju".
Ren i Tadić su ponovili da je postizanje pune saradnje s Haškim sudom preduslov za obnovu pregovora EU-Srbija, a srpski predsednik je podvukao da će to biti prvi prioritet buduće demokratske srpske vlade, "koja ima dužnost da Srbiju uvede u Evropsku uniju".
EU i o Srbiji
U Briselu danas počinje samit lidera Evropske unije. Šefovi država i vlada sutra raspravljaju i o mogućnosti nastavka pregovora sa Srbijom. Šefovi država i vlada evropske dvadesetpetorice razmatraće i zahtev Italije da se pregovori sa Srbijom nastave, čime bi se dao podstrek demokratskim snagama u toku predizborne kampanje.
Ambasadorka Finske u Beogradu Ana Mai Korpi izjavila je da će Srbija od Evropske unije dobiti podršku za evropske integracije, ali da ne očekuje promene u politici Unije prema Beogradu.
Šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, Tanja Miščević, izjavila je da je u toku pojačana diplomatska inicijativa Srbije da se pregovori sa Unijom nastave.
"Cilj te aktivnosti jeste da pokuša da objasni zašto bi bilo dobro nastaviti trenutno, odmah, pregovore za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i, dok jedna grupacija država apsolutno prihvata takvu argumentaciju, druga opet ima drugačije gledište, a to je da je zapravo pomoć Srbiji insistiranje na uslovljavanju", kaže ona.
"I jedna i druga grupacija nemaju nameru da odmognu, već naprotiv, da daju jasnu podršku Srbiji", kaže Miščevićeva.
Napori Srbije
Uoči samita u Briselu, premijer Vojislav Koštunica sastao se sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije u Srbiji, a predsednik Boris Tadić, koji boravi u Briselu, gde je potpisao sporazum o pristupanju Partnerstvu za mir, sastaje se i sa više šefova država ili vlada, kao i s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i visokim predstavnikom Havijerom Solanom.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Živorad Kovačević, pozdravlja pojačanu diplomatsku inicijativu, ali kaže da je neophodno da Srbija više radi na svom imidžu.
"Nama je potrebno mnogo više tzv. javne diplomatije, to znači uticanje drugim kanalima, inače je inicijativa u svakom slučaju i svagda dobra", kaže on.
"Evropska unija svakako želi da nas ohrabri, Srbiju u celini, i da pošalje gestove dobre volje i poruku da sa nama, na neki način, računaju, s obzirom na mesto koje imamo u regionu", navodi on.
"Tokom svih ovih predizbornih vremena ćemo takve poruke dobijati, ali mislim da Evropska unija neće odustati od svog osnovnog zahteva, niti može, zbog sopstvenog kredibiliteta, od pune saradnje sa Haškim tribunalom", smatra Kovačević.
Kovačević dodaje da je veoma bitna podrška koju Srbiji pružaju pojedine zemlje članice Evropske unije, među kojima i neke veoma uticajne.
"Mislim da se može očekivati, verovatno nakon izbora, da se možda dođe do neke solucije u kojoj bi se pregovori otvorili, ali njihovo zaključivanje usloviljeno je izručivanjem Mladića", kaže on.
"Tako da to neko tako uticajan kao što je Italija, i lično uticajan, kao što je Romano Prodi, mislim da ukoliko se naša ukupna agenda promeni, a ona se može promeniti samo nekim rešenjem statusa Kosova i pune saradnje sa Haškim tribunalom, naše šanse da idemo znatno brže nisu male", smatra Kovačević.
Osim Italije, za nastavak pregovora sa Srbijom i pre nego što se Ratko Mladić nađe u Hagu, zalažu se i Austrija, Grčka, Mađarska, Slovenija, Slovačka i Češka, dok su Holandija, Francuska i Velika Britanija oštri protivnici takve ideje.
.jpg)
