Izvor: Politika, Beta, 27.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori o dvojnom državljanstvu još traju
Beograd i Podgorica moraju prvo to pitanje da reše politički pa da ga onda ozakone, smatra dr Stevan Lilić
Srbija i Crna Gora nisu daleko odmakle u pregovorima o dvojnom državljanstvu, ali od njih nisu ni odustale. Izvor „Politike” u Vladi Srbije kaže da će o ovom pitanju i dalje razgovarati nadležne institucije dve zemlje. U vladi su uvereni da će dogovor na kraju ipak biti postignut uprkos tome što Srbija ne odustaje od toga da dozvoljava i građanima drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država upis u srpsko državljanstvo, dok Crna Gora propisuje da se automatski oduzme državljanstvo onome ko stekne još neko.
„Crnogorci kažu da moraju biti restriktivni u davanju državljanstva, jer bi u suprotnom u Srbiji bilo crnogorskih državljana isto onoliko koliko ih ima i u Crnoj Gori što bi destabilizovalo politički sistem. Taj argument nije bez osnova, ali, s druge strane, ovo pitanje mora da se reši tako da to ne ide na uštrb građana. Ostaje da Beograd i Podgorica to prvo reše političkim putem, a onda da se upotrebe pravni instrumenti kao što su međudržavni sporazumi”, kaže dr Stevan Lilić, predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju”.
On naglašava da treba imati u vidu da je dvojno državljanstvo izuzetak, a ne pravilo.
Prema nekim procenama u Crnoj Gori živi između 30.000 i 40.000 osoba koje imaju srpsko državljanstvo, dok u Srbiji ima više od 200.000 građana Crne Gore koji nemaju srpsko državljanstvo. Iz Vlade Srbije više puta su isticali da im nije cilj da se promeni politička i nacionalna mapa Crne Gore.
Istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, smatra da je srpski zakon o državljanstvu liberalan samo na papiru, ali da se u praksi dešava da oni koji žele da dobiju državljanstvo Srbije, a žive u inostranstvu, vrlo dugo čekaju da odobrenje. Prema Antićevim rečima, položaj Srba u Crnoj Gori prilično je težak, oni nemaju politički status, žele da ih svrstaju u nacionalnu manjinu kako bi ih podelili oko tog pitanja i privoleli da jedan broj njih pređe u redove crnogorskog naroda.
„Danas u Crnoj Gori živi 32 odsto Srba, ali niti u državnoj upravi niti u bilo kojoj instituciji koju imenuje centralna vlast nema ih više od pet odsto. Kada je reč o mestima kao što je bezbednost njihova zastupljenost se meri u promilima. To pitanje niko ne postavlja u Srbiji”, kaže Antić.
Od stava da neko može imati samo jedno državljanstvo Crna Gora je odstupila u slučaju nekih istaknutih javnih ličnosti iz Srbije kojima je kao gest dobre volje dala i svoje državljanstvo. U tom stavu pravnici ne vide ništa sporno jer jedna država može da daje državljanstvo kome god hoće.
J. Cerovina
-----------------------------------------------------------
Srbija daje državljanstvo crnogorskim državljanima
Srbija i dalje prima u svoje državljanstvo i crnogorske državljane, iako je tokom pregovora crnogorska strana sve vreme insistirala da oni pre toga dobiju otpust iz državljanstva Crne Gore. Crnogorci su, takođe, tražili da se sklopi sporazum po kome bi dve strane bile obavezne da razmenjuju podatke o građanima koji su zatražili njihovo državljanstvo. Ukoliko takve podatke ne dobiju od Srbije, Crnogorcima ostaje jedino da sami istražuju ko je od njihovih građana dobio i neko drugo državljanstvo.
-----------------------------------------------------------
Deca iz Crne Gore i dalje bez pasoša u Srbiju
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić predložio je da se primena odredbe po kojoj bi maloletni crnogorski državljani od 1. januara u Srbiju mogli ući isključivo ako imaju pasoš odloži za šest meseci da bi se građani mogli pripremiti za to. „Dogovorio sam se sa ministrom unutrašnjih poslova Crne Gore Ivanom Brajovićem da predložimo da se ta odluka odloži za šest meseci”, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima,punoletni državljani Crne Gore mogu sa ličnim kartama da ulaze u Srbiju, a odluka o obavezi da deca imaju pasoš prilikom ulaska u Srbiju doneta je kako bi se sprečila trgovina ljudima. „Ne želimo građanima da pravimo probleme uoči praznika. Predložili smo da se ta odluka odloži za šest meseci kako bi građani na vreme bili upoznati sa njom”, dodao je Dačić, a prenosi Beta.
[objavljeno: 28/12/2009]
.jpg)
