Izvor: Politika, 13.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljanje plana SB UN u aprilu
Prognoze za budućnost Kosmeta su pesimističke, piše "Špigl" pozivajući se na analizu rađenu za nemačko ministarstvo odbrane Predlog rešenja za budući status Kosmeta biće dostavljen Ujedinjenim nacijama sredinom ove nedelje, a sastanak specijalnog izaslanika za Kosmet Martija Ahtisarija i Saveta bezbednosti UN očekuje se u aprilu, izjavio je juče portparol UNOSEK-a Remi Durlo agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, procedura predviđa da posle prijema dokumenta u Sekretarijatu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << UN, njegovog razmatranja i prevođenja na razne jezike, Sekretarijat na čelu sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom dokument predaje Savetu bezbednosti. "Savet bezbednosti potom donosi odluku o datumu sastanka s Ahtisarijem. Očekujemo da će to biti tokom aprila, kada će Britanija biti predsedavajuća SB UN", objasnio je Durlo.
O tome kada će se predlog rešenja za status Kosmeta naći na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN takođe odlučuje zemlja koja je tog meseca predsedavajuća. Petnaestočlanim Savetom bezbednosti UN svakog meseca predsedava druga zemlja, po abecednom redu. U martu je predsedavajuća Južna Afrika, u aprilu Britanija, a u maju SAD.
Durlo je još rekao da će Ahtisari "svakako dati i interpretaciju svog dokumenta".
Savet bezbednosti UN ima, inače, 15 članica: pet stalnih sa pravom veta (Britanija, Francuska, Kina, Rusija i SAD) i deset sa ograničenim mandatom.
Kad je reč o Rusiji, odande dolaze različiti glasovi. "Nezavisimaja gazeta" piše juče da je stav Rusije o Kosmetu teško prognozirati i izgleda da će ga, kako navodi ovaj moskovski dnevnik, Moskva u dogovoru sa SAD formulisati kada bude razgovarala o drugim problemima. "Komersant", međutim, piše da Zapad ne želi da odugovlači sa rešavanjem statusa Kosmeta i da se sve može završiti time da kosovski Albanci jednostrano proglase nezavisnost, što može dovesti do destabilizacije situacije i novih sukoba. Očigledno je, piše ovaj list, da Rusija neće glasati za Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti, ali i stavljanje veta biće suviše radikalan korak. "Vreme novosti" citira direktora Instituta za Zajednicu Nezavisnih Država Konstantina Zatulina koji je rekao da će sudbina Ahtisarijevog plana zavisiti umnogome od pozicija Rusije i Kine i da će Rusija verovatno upotrebiti veto.
Pozicija Rusije u odnosu na kosmetski problem se nije promenila i ona će u Savetu bezbednosti UN insistirati na pronalaženju kompromisa, izjavio je, pak, zamenik zvaničnog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andrej Krivcov za "Komersant". Na pitanje kako će se ponašati Rusija kada se o planu specijalnog izaslanika UN bude glasalo, Krivcov je odgovorio: "Kada dođe do toga, tada ćemo i videti".
Predsednik vlade Kosova Agim Čeku, u intervjuu za bečki dnevnik "Prese", izrazio je uverenje da Rusija neće u Savetu bezbednosti UN glasati protiv nezavisnosti Kosmeta i istovremeno najavio da Priština neće donositi nikakve jednostrane odluke. Na pitanja da li kosovski Albanci imaju "plan B" za slučaj da Moskva upotrebi veto u odlučivanju o nezavisnosti Kosmeta, Čeku je rekao da određivanje statusa "nije bilateralni proces između Beograda i Prištine, već UN-proces" i "onaj ko kaže NE, rekao je NE Ujedinjenim nacijama".
Žan-Batist Matei, portparol Ministarstva inostranih poslova Francuske, koja je takođe stalna članica Saveta bezbednosti, juče je ocenio da predlog Ahtisarija predstavlja "uravnoteženo rešenje" posle neuspeha pregovora Beograda i Prištine.
I Velika Britanija pruža podršku izaslaniku UN za pregovore o Kosovu Martiju Ahtisariju, ocenjujući da, ipak, postoje "očigledne razlike" između pregovaračkih timova Beograda i Prištine, rekao je Frans presu portparol britanskog ministarstva inostranih poslova, a prenosi Beta.
Iz Nemačke je stigao drugačiji pogled na Kosmet. Institut za evropsku politiku iz Berlina ocenio je, kako prenosi Beta, da su "prognoze za budućnost Kosmeta uveliko pesimističke" i da ne treba isključiti ni izbijanje "teških nemira, možda i ustanaka nalik revoluciji", piše nedeljnik "Špigl". List citira ocene iz poverljive analize izrađene za nemačko Savezno ministarstvo odbrane, u kojoj se navodi da je "planirana izgradnja multietničkog društva propala".
Na pitanje da li postoji opasnost izbijanja nasilja na Kosmetu ako se donošenje odluke o statusu odgodi, kosovski premijer Čeku je, sa svoje strane, bio neodređen, rekavši da je "taj istorijski proces previše značajan" i da će ljudi na Kosovu "koje sada muči osećaj nesigurnosti, izvesnost imati čim se plan nađe pred UN i Ahtisari objasni da je nezavisno Kosovo jedino rešenje".
U "Špiglu" se navodi i da bezbednosna strategija EU za buduću misiju na Kosmetu "nije niti analitična, niti konceptualno razrađena". Stručnjaci su kao krivce za katastrofalno loše izglede Kosmeta za budućnost naveli Unmik i Kfor, ali i "politiku guranja glave u pesak koju vode Evropljani". Uloga SAD u analizi koju prenosi "Špigl" ocenjena je kao "kontraproduktivna". Navodi se da je Vašington, "između ostalog, umešan u pružanje pomoći kriminalcima u bekstvu, da je delom sasvim otvoreno ometao evropske istrage o ratnim zločinima, kao i da je vojno obučavao bivše borce Oslobodilačke vojske Kosova čime je jasno prekršena rezolucija UN".
B. Čpajak
[objavljeno: 13.03.2007.]
