Izvor: Blic, 26.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednika Srbije ne može birati parlament
Predsednika Srbije ne može birati parlament
BEOGRAD - Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je juče da predsednik Srbije mora biti biran na neposrednim izborima. Prema njegovom mišljenju, to je potrebno zbog ravnoteže i podele vlasti u Srbiji, i zbog toga što se radi o funkciji koja Srbiji daje stabilnost na putu kroz tranziciju. Koštunica je istakao neophodnost usvajanja Predloga izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika republike i Zakona o izboru narodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslanika, koji je republičkom parlamentu podnela DSS, kako bi se izbeglo da izbori za predsednika Srbije budu ponavljani unedogled. Koštunica je ocenio da se država nalazi u krizi iz koje se 'moramo iščupati', i dodao da je tu krizu uočio i na nju ukazao celi svet, posebno Evropa. Kao uzroke krize on je naveo to što nije izabran predsednik Srbije, što ne funkcioniše republički parlament i nije doneta ustavna povelja buduće zajednice Srbije i Crne Gore.
Prema njegovom mišljenju, izlaz iz sadašnje krize je preko usvajanja ustavne povelje, što, kako je rekao, podrazumeva deblokadu parlamenta Srbije, rad na ustavnom zakonodavstvu i raspisivanje saveznih, predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Koštunica je naglasio da je i Evropa jasno poručila da naša zemlja mora promeniti izborno zakonodavstvo i usvojiti ustavnu povelju, jer 'više ne može da nas čeka'.
Komentarišući odluku Ustavnog suda Srbije da odloži odluku o mandatima DSS u srpskom parlamentu, Koštunica je rekao da je ohrabren ponašanjem ustavnih sudova koji odolevaju političkim pritiscima.- Nije dobro što parlament treba da se vrati u normalno stanje kroz sudove, ali je bolje i tako nego nikako. Sud je Skupštini dao mesec dana da mu dostavi svoje mišljenje, ali parlament to može uraditi i brže ako hoće - rekao je Koštunica i založio se za što brži odgovor parlamenta, kako bi Ustavni sud Srbije svoju odluku mogao doneti što je moguće pre. Govoreći o saradnji naše zemlje sa Sudom u Hagu, jugoslovenski predsednik je rekao da je saradnja s Haškim tribunalom onolika koliko je mogućno, a, prema njegovoj oceni, pritisci Tribunala su mogli biti manji da i sami nismo krivi za kašnjenje saradnje.
- Da je Zakon o saradnji s Haškim tribunalom usvojen ranije, mogli bismo se pozvati na obećanja da neće biti novih optužnica i da će procesi biti održavani pred našim sudovima - pojasnio je on. Na molbu da prokomentariše izjavu glavne tužiteljke Suda u Hagu Karle del Ponte da je 'Koštunica glavna prepreka hapšenju Ratka Mladića', predsednik SRJ je rekao da se on nalazi na položaju koji je bez uticaja na zahteve Karle del Ponte.
- Mladić nije aktivni pripadnik Vojske Jugoslavije. Postoje drugi organi u čijoj nadležnosti su ti slučajevi. Del Ponteova precenjuje moju funkciju i moje ljudske moći - rekao je Koštunica. On nije želeo da komentariše smenu Vladimira Popovića sa mesta šefa Biroa za komunikacije Vlade Srbije, ali je istakao da njega više interesuje to što pored same Vlade Srbije 'postoji čitav niz institucija, što je, neobično'. Odgovarajući na pitanje da li je spreman da pristane na predlog lidera DC Dragoljuba Mićunovića prema kome bi Koštunica i Đinđić razgovarali o prevazilaženju krize, jugoslovenski predsednik je odgovorio da je spreman na razgovor sa svima, ali i dodao da razgovor podrazumeva poštovanje postojećih zakona. Lj.B.
