Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jun.2011, 13:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednik Azerbejdžana u Srbiji

BEOGRAD -

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev počeo je danas pre podne susretom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji.

Alijev je ispred palate "Srbija" dočekan uz najviše državne počasti, a, pored Tadića, predsednika Azerbejdžana dočekali su ministri spoljnih poslova i odbrane Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac.

Predsednici Srbije i Azerbejdžana razgovaraće najpre u četiri oka, a delegacije dve države održaće potom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << plenarni sastanak.

U popodnevnim časovima dvojica predsednika će zajedno otvoriti obnovljeni Tašmajdanski park, gde će zasaditi drvo prijateljstva i otkriti spomenike bivšem predsedniku Azerbejdžana Hejdaru Alijevu i književniku Miloradu Paviću.

Svečanom otvaranju prisustvovaće i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Nakon sedmomesečne rekonstrukcije, Tašmajdanski park predstavljaće mesto u okviru koga će sve generacije Beograđana moći da nađu "mesto" za sebe.

Centralno mesto u parku zauzima muzička fontana, u kojoj se svake večeri, u trajanju od sat vremena izvodi "predstava" muzike, boja i vode - vodoskoci u boji "igraju" u ritmu muzike.

Pored fitnes centra na otvorenom, tri dečija igrališta i paviljona i velikog šahovskog polja namenjenog starijim sugrađanima, Tašmajdanski park je prvi park u Beogradu koji ima odvojen i ograđen prostor za kućne ljubimce.

Centralni deo parka zauzima aleja u kojoj je zasađeno 100.000 sadnica sezonskog cveća, do nje vodi 9.500 kvadrata novih staza, a postavljeno je 200 novih klupa.

Stanje u parku pratiće 34 kamere za video nadzor, osvetljavaće ga novi sistem rasvete, a turisti će sve informacije moći da dobiju na dva informativna punkta.

Inicijativu za obnovu Tašmajdanskog parka pokrenuli su predstavnici vlade Azerbejdžana i grada Beograda, a ta zemlja je za obnovu parka donirala dva miliona evra.

Jedini uslov bio je da u parku bude postavljena bista bivšem predsedniku Azerbejdžana Hejdaru Alijevu, a odbornici Skupštine grada Beograda u septembru prošle godine odlučili su da se u Tašmajdanskom parku postavi i spomenik Paviću, koji je pisao o Hazarima, za koje se smatra da su preci današnjih Azerbejdžanaca.

Vlada Azerbejdžan praktikuje da prijateljskim zemljama poklanja sredstva za obnovu parkova, a takve donacije ulepšale su do sada Bukurešt, Istanbul i druge velike gradove.

Mali obim robne razmene

Bilateralnu ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana karakteriše, prema oceni Privredne komore Srbije (PKS), mali obim robne razmene, isključivo kupoprodajni odnosi bez viših oblika saradnje uz konstantan rast izvoza iz Srbije.

Privreda Srbije zainteresovana je za unapređenje privrednih i trgovinskih odnosa sa Azerbejdžanom, posebno za širenje liste roba u izvozu i unapređenje strukture proizvoda u razmeni, istakli su u PKS pred današnju posetu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva koji će u Srbiji boraviti dva dana.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Azerbejdžana u 2010. godini iznosila je 6,4 miliona dolara, a u januaru i februaru 2011. godine 626.000 dolara.

Tokom 2010. je izvoz iz Srbije u Azerbejdžan vredeo 5,74 miliona dolara, a uvoz 735.000 dok je u prva dva meseca 2011. izvoz izneo 514.000, a uvoz 112.000 dolara.

Azerbejdžan je na 54. mestu od 160 država u izvozu Srbije i na 105 mestu u uvozu, od 201 zemalja sa kojima je obavljala trgovinske odnose. U strukturi srpskog izvoza primetno je konstantno proširenje spiska proizvoda a godinama dominiraju lekovi, podne obloge, konstrukcije i oprema, prehrambeni proizvodi, dok na uvoznoj strani primat drže energenti i sirovi aluminijum.

Kao perspektivne oblasti privredne saradnje dve zemlje navedeni su poljoprivredno prehrambeni sektor, lekovi i medicinska oprema, nameštaj, podni pokrivači i obloge, hartija i karton, prozori, građevinska operativa, mašine i uređaji za poljoprivrednu proizvodnju, privredna vozila...

Saradnja Srbije i Azerbejdžana može se unaprediti i kroz izgradnju prerađivačkih kapaciteta u prehrambenoj industriji, silosa i farmi, edukaciju radnika, saradnju u oblasti plasiranja robe široke potrošnje bele tehnike, obuće i odeće, konfekcije i trikotaže, hemijske industrije.

Azerbejdžan je odavno poznat kao petro država, veliki izvoznik nafte i gasa sa Kavkaza, zahvaljujući čemu je rukovodstvo u Bakuu bilo u stanju da diverzifikuje nacionalnu privredu i razvija, takođe, poljoprivredu, infrastrukturu, transport i turizam.

Alijev: Nedopustiva promena granica bez saglasnosti

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji danas dolazi u posetu Srbiji, izjavio je da Azerbejdžan smatra da su izmene granica jedne države bez njene saglasnosti apsolutno nedopustiv čin.

"Međunarodne norme i principe treba da poštuju sve zemlje. Uzajamna podrška unutar međunarodnih organizacija između Azerbejdžana i Srbije, dveju zemalja koje su se suočile i vode borbu protiv separatizma koji predstavlja jednu od najvećih pretnji međunarodnoj bezbednosti, i njihova saradnja u toj oblasti veoma su važne", istakao je Alijev u intervjuu današnjoj "Politici".

"Naše dve zemlje se u određenoj meri suočavaju sa sličnim problemima na unutrašnjem planu - sa nemogućnošću realizacije potpunog suvereniteta na delu svoje teritorije. Za Srbiju je to Kosovo, za Azerbejdžan - Nagorno-Karabah", rekao je Alijev, naglasivši da taj konflikt mora biti regulisan samo na osnovu principa teritorijalne celovitosti i neprikosnovenosti državnih granica.

"Što se tiče pitanja samoopredeljenja nacija, za Jermene koji danas žive u Nagorno-Karabahu, i za azerbejdžansko stanovništvo koje će se tamo vratiti, moguće je organizovati samoupravu u sastavu suverene države Azerbejdžan", kazao je on.

Istakavši da se bilateralni odnosi Azerbejdžana i Srbije uspešno razvijaju, Alijev je naglasio da je Azerbejdžan zainteresovan za uzajamne investicione projekte sa Srbijom.

"Smatram da, sa tog aspekta, saradnja između naših zemalja može da bude uzajamno korisna i veoma efikasna. Uzajamno investiranje može da obuhvati oblasti energetike, turizma, poljoprivrede, informacione i telekomunikacione tehnologije i druge sfere", rekao je Alijev.

Saradnja sa Azerbejdžanom može za Srbiju da bude podsticaj za saradnju i sa drugim državama u regionu, jer Azerbejdžan ima izuzetno dobar geografski položaj, na spoju Evrope i Azije, a tokom poslednjih godina ostvario je intenzivan ekonomski razvoj.

Pored privrednih grana, urađeno je veoma mnogo u oblasti izgradnje infrastrukture, saobraćajne mreže koja odgovara svetskim standardima.

Železnička pruga Baku-Tbilisi- Kars, koja će biti predata na korišćenje sledećih godina, imaće važnu ulogu tranzitnog koridora za prevoz robe između Azije i Evrope, a u izgradnji je novi kompleks međunarodne morske trgovačke luke Baku, koja će još više povećati tranzitne mogućnosti, rekao je Alijev."Širenje trgovinsko-ekonomskih odnosa između naših zemalja može da pomogne širenju veza Srbije i sa drugim zemljama sa šireg prostora Evroazijskog kontinenta", smatra predsednik Azerbejdžana.

On je rekao da je kao rezultat demokratskih reformi u Azerbejdžanu urađeno veoma mnogo na obezbeđenju funkcionisanja višepartijskog sistema, na slobodi štampe, slobodi govora, pravu glasa i u drugim oblastima i da su sve te procese visoko ocenili Savet Evrope, EU i druge autoritetne međunarodne organizacije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...