Izvor: Politika, 24.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsedničko komandovanje vojskom
Šef države ima presudan uticaj na izbor načelnika Generalštaba Vojske, a može i da naredi sprovođenje mera pripravnosti i mobilizaciju
Nakon pobede Tomislava Nikolića u prvom krugu predsedničkih izbora, poraslo je, kako saznaje „Politika”, interesovanje zapadnih diplomata i stranih novinara za ovlašćenja koja su predsedniku države na raspolaganju kada je reč o Vojsci Srbije.
Ovo interesovanje podgrejano je i, istina umerenom, izjavom kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radikala da će kao predsednik Srbije braniti Kosovo svim diplomatskim i pravnim sredstvima, ali i obećanjem Srbima na mitingu u Kosovskoj Mitrovici da će ih „zaštititi Srbija, ukoliko to Ujedinjene nacije ne budu mogle”. Osim toga, Nikolić je nedavno izjavio da će, ukoliko postane predsednik, već prvog dana smeniti načelnika Generalštaba Vojske Srbije Zdravka Ponoša, koga je i ranije u svojim medijskim nastupima nazivao „američkim detetom”.
Mada se sam Nikolić o tome nije izjasnio, u predizbornoj kampanji radikala je kao budući načelnik Generalštaba pominjan penzionisani general Božidar Delić.
Ipak, pitanje je da li bi predsednik iz redova stranke koja ne učestvuje u vladi mogao da ima presudan uticaj na vojsku. Kada je, na primer, reč o izboru načelnika Generalštaba, zakonska rešenja nisu baš najpreciznija. Tako, recimo, u Zakonu o odbrani, između ostalog piše i da predsednik „postavlja i razrešava načelnika Generalštaba Vojske Srbije, uz mišljenje ministra odbrane”.
Međutim, u zakonu se ne precizira da li je to mišljenje obavezujuće.
Bivši vojni istražni sudija Milorad Panjević, danas advokat koji zastupa pilota Emira Šišića, smatra da po slovu zakona predsednik Srbije ima poslednju reč kada je u pitanju imenovanje načelnika Generalštaba.
– Mišljenje ministra odbrane, kao i u drugim slučajevima kada se upotrebljava termin mišljenje, nije obavezujuće. Tako predsednik može da prenebregnei činjenicu da se ministar odbrane ne slaže sa imenovanjem načelnika Generalštaba i da imenuje čoveka za koga on misli da je najsposobniji za tu funkciju. U tom slučaju došlo bi samo do poremećaja komunikacije između predsednika i ministra odbrane, ali bi predsednikova bila poslednja – rekao je Panjević za „Politiku”.
I vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da bi eventualni izbor Nikolića za predsednika Srbije sigurno doveo i do smene načelnika Generalštaba, ali ne misli da bi to bitno uticalo na aktivnosti vojske.
– Kadrovske promene u vojnom vrhu bile bi neminovne, budući da u očima SRS-a Zdravko Ponoš slovi za „pro-NATO” orijentisanog i bliskog Demokratskoj stranci. Međutim, osim bombastičnih izjava Nikolić ne bi mogao da učini ništa drugo osim onog što bi učinio komandni lanac Tadić–Šutanovac–Ponoš – rekao je Radić za „Politiku”. On je objasnio da se na jugu Srbije već nalaze nagomilane snage Vojske Srbije, budući da je celokupni Prištinski korpus nakon agresije NATO-a raspoređen u ovom regionu.
– Zaštita centralne Srbije i sprečavanje prelivanja nestabilnosti sa Kosova na jug Srbije se i sada podrazumeva, a to je i jedino što bi Nikolić mogao da učini. Resurse za bilo kakav drugi odgovor na eskalaciju nasilja na Kosovu Vojska Srbije nema – kazao je Radić.
Prema Ustavu Srbije predsednik republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Zakon o odbrani bliže propisuje ovlašćenja predsednika, pa on po slovu ovog zakona „komanduje Vojskom Srbije, naređuje sprovođenje mera pripravnosti, opštu i delimičnu mobilizaciju, usvaja Plan upotrebe Vojske Srbije i naređuje njenu upotrebu”.
Panjević, međutim, sumnja da bi eventualna naredba o mobilizaciji u trenutnim okolnostima imala efekta.
– Moje lično mišljenje je da bi odziv na eventualnu mobilizaciju bio vrlo slab, naročito u situaciji kada Srbija nema podršku međunarodne zajednice. Godinama unazad svi koji su bežali od vojne obaveze su amnestirani, a mnogi od onih koji su se odazvali našli su se pred sudom zbog ratnih zločina. Pa amnestirani su i oni koji se nisu odazvali u vreme sukoba sa NATO 1999. godine – kazao je Panjević.
Valja podsetiti i da je Nikolić svoju predizbornu kampanju počeo dosta umirujućom retorikom, rekavši na prvom mitingu u Kragujevcu da Srbija neće da ratuje, jer „nema dece za ratove, ali ni za slanje u Avganistan i Irak. Drugi neka ratuju, a mi ćemo da radimo i da rađamo decu”.
Marko Albunović
[objavljeno: 25/01/2008.]
