Izvor: Blic, 14.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predložio sam novu platformu o SRJ
Predložio sam novu platformu o SRJ
BEOGRAD - Ja sam napravio jedan predlog o redefinisanju odnosa između Srbije i Crne Gore, koji ima dodirnih tačaka sa platformom Vlade Crne Gore. Prema tom dokumentu, zajednica bi imala mali broj nadleženosti, jer Srbiji ne odgovara da ona ima previše nadležnosti. Međutim, ono oko čega nema pogađanja jeste da je to jedna međunarodno priznata država. Ukoliko bi Srbija i Crna Gora bile dve odvojene države, male su šanse da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << one povežu, jer za to ne bi bilo motiva. Ipak treba gledati i interese Srbije koja je vrlo strpljivo i samarićanski podnosila sve optužbe koje stižu iz Crne Gore, a odnose se na velikosrpski nacionalizam, imperijalizam i druge gluposti. DOS i Vlada Srbije smatraju da narod Crne Gore treba da donese odluku šta mu je bolje, a mi ćemo svaku od tih odluka prihvatiti - rekao je u interjvjuu za 'Blic' Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, i dodao:
- Prema mom dokumentu, ta država bi imala zajedničke spoljne poslove, odbranu, poštovanje ljudskih prava i monetarnu politiku. Sve to se nalazi u platformi koju je napravio predsednik Koštunica. Razlika u odnosu na Koštuničinu platformu je što ja predlažem da ta država ima jedno veće, a ne dva i da to veće ima pola poslanika iz Srbije i pola iz Crne Gore, a oni bi bili direktno birani. Ni ovaj dokument, međutim, nije naišao na razumevanje u Crnoj Gori, jer oni smatraju da je to pojas za spasavanje SNP. Tako sam odlučio da se ne mešam u crnogorske izbore, niti da na bilo koji način uzmem aktivno učešće u predizbornoj kampanji.
Možemo li očekivati republičke izbore u toku ove godine?
- U Srbiji nema potrebe za izborima. Srbija je sada praktično definisana kao država, ona ima svoje organe, a ako neko želi izbore, on mora da izglasa nepoverenje Vladi, da onda pokuša da formira novu vladu, pa ako to ne uspe, onda se raspisuju novi izbori. U sadašnjem Ustavu Srbije ima dovoljno elemenata za upravljanje zemljom. Mi smo zaokružena država, osim što pitanje odbrane i spoljnih poslova nije u našoj nadležnosti, sve drugo jeste. Ako se govori o novom ustavu kao načinu da se stvari rešavaju, onda imamo problem Kosova. Mi ne možemo da pravimo novi ustav a da u njemu ne bude jasan status Kosova. Bilo bi deplasirano da to pitanje prepišemo iz starog Ustava i kažemo: 'Kosovo je autonomna pokrajina koja će imati svoje nadležnosti'. To se kosi s realnošću. Ovoj zemlji je potrebna stabilnost. Ako su izbori samo zato što su građani Crne Gore nešto odlučili, onda je to neumesno. Nismo mi taoci građana Crne Gore, niti su oni svoje izbore zakazivali prema nama, niti mi treba da svoje zakazujemo prema njima. Ako bi ostala zajednička država, usledili bi izbori na saveznom nivou i ta država imala bi samo ona ministarstva koja ne postoje na republičkom nivou. Da li ćemo predsedničke izbore u Srbiji čekati dok sadašnjem predsedniku Milanu Milutinoviću ne istekne mandat?
- Procedura za predsedničke izbore podrazumeva izglasavanje nepoverenja predsedniku dvotrećinskom većinom u parlamentu, a nakon toga bi bilo potrebno raspisati referendum. Ja trenutno ne vidim veliku potrebu za tim, niti vidim neku veliku važnost tog mesta. Nije dovoljna nečija lična ambicija da se krene u tu komplikovanu proceduru i predizbornu kampanju raznih kandidata, a sve to bi nam oduzelo dragoceno vreme koje treba koristiti na reformu društvu. Velimir Ilić, kopredsednik Nove Srbije, ne bi se složio sa vama.
- Neumesno je kad neko sam sebe mesecima gura na predsedničko mesto. To uopšte ne odgovara karakteru DOS, koji je nastupio kao skromna i umerena politička opcija, bez egzaltiranosti i velikih reči i obećanja. Način na koji neki ljudi koriste medije pada u našu političku prošlost. Ja bih voleo da DOS bude koalicija koja o ozbiljnim problemima raspravlja iza zatvorenih vrata i da ljudi svojim izjavama ne uznemiravaju građane. Mnogi političari kad daju izjave ne misle glavom. Politički analitičari predviđaju raslojavanje DOS na tri struje. - Od toga nema ništa. To su prazne analize koje se slepo preuzimaju iz nekih drugih zemalja. U Srbiji danas nema partijske politike i tek kad se ona postavi na zdrave i čvrste temelje, uslediće partijske i ideološke orijentacije. To možemo očekivati tek za četiri-pet godina. Kad možemo očekivati konkretne rezultate u vezi sa istragom slučaja na Ibarskoj magistrali, ubistvom Slavka Ćuruvije, otmicom Ivana Stambolića... - Slučaj Ibarske magistrale i ubistvo Slavka Ćuruvije su u fazi konačnog razrešenja. Što se tiče otmice Ivana Stambolića, tu ima dosta problema. Mi smo taj slučaj uvek i izdvajali kao vrlo težak. Ove druge slučajeve smo u osnovnim crtama imali jasne i pre formiranja Republičke vlade. Slučaj Ivana Stambolića malo je krenuo sa mrtve tačke, ali nisam siguran da je to perspektivan trag. Identifikovan je kamionet kojim je izvršena otmica. Znamo i gde je proizveden, ali ne više od toga. Mislim da će ljudi, koji imaju veze sa ovim slučajem, kad shvate da su Rade Marković i Slobodan Milošević definitivno u zatvoru, početi da se javljaju. Još uvek kod nekih postoji sumnja da će stare snage da se vrate na vlast kroz državni udar ili na neki drugi način. I kad je Milošević uhapšen, neki ljudi su sanjali da će doći do državnog udara, a u narednom periodu će se i videti o kojim ljudima je reč. Da li Vlada Srbije ima mehanizme kojima će kontrolisati plaćanje poreza?
- Već smo formirali komisije koje će kontrolisati uplatu sredstava u budžet, a nameravamo i da ih pojačamo. Nije bitno samo da li je neko platio porez na proizvod, već i kakvog je kvaliteta taj proizvod. To kod nas do sada nije postojalo. Sada 50 odsto privrede plaća porez, a mi nameravamo da to podignemo na 100 odsto. Veliki uspeh postigli smo sa naftom, za ovo kratko vreme koliko država kontroliše promet nafte, a sledeća faza je uvođenje kontrole nad cigaretama, alkoholom i drugim akciznim robama. Srbija je trenutno livada po kojoj vozi kako ko hoće i kolikom brzinom hoće. Oni koji imaju najviše para najviše krše zakon, oni koji imaju najmanje para plaćaju najveći porez. Videće se da je ovaj zakon jedna zdrava platforma za oporavak društva. Porezi će s vremenom biti smanjivani, pa tako već u maju očekujemo smanjenje poreza na prihod građana za 10 odsto. Nominalno će biti smanjen za 60 odsto, ali realno će to iznositi 10 odsto, što je ogroman uspeh. Postoji li mogućnost da zbog povećanih poreza roba u još većem obimu izađe na crno tržište?
- Ne. Smatram da porezi nisu visoki. Ja potpuno verujem ekonomskom timu Vlade i nisam se mešao u njihov posao. Jedino sam tražio da struja ne poskupi u vreme grejne sezone, da benzin ne poskupi, pošto je to pitanje političke odluke, a ne ekonomske računice i tražio sam da poljoprivreda bude stimulisana poreskim zakonom, odnosno da ne bude oporezovano ono što ne mora. Posledice za prosečnu četvoročlanu porodicu biće poskupljenje potrošačke korpe za samo dva do tri odsto, ali će zato mogućnost da država interveniše biti 10 puta veća nego što je bila. Kad smo mi krenuli u kampanju, prosečna plata je bila 80 nemačkih maraka, sad je 150 DM. Plate nisu porasle samo nominalno, već i realno. To je značajna ekspanzija u zemlji u kojoj privreda nije profunkcionisala. Da li zamrzavanje plata u državnim institucijama može dovesti do korupcije vladinih službenika?
- Svi ministri u vladi imaju druge izvore prihoda. Ranije su radili na mestima gde su bili dobro plaćeni. Oni su ušli u Vladu zbog istorijskog izazova, a ne da bi živeli od plate. Tražio sam da u Vladu uđu ljudi koji su rešili svoje materijalne probleme i koji se mogu posveti rešavanju tuđih problema. Rekao sam im: 'Ako to niste rešili, nemojte ulaziti u Vladu, jer ćete doći u iskušenje da te probleme rešavate u njoj.' Ono što je važno jeste javna kontrola rada Vlade. Plašite li se pritisaka od strane međunarodne zajednice u vezi sa održavanjem Donatorske konferencije?
- Ne. Trenutno imamo zeleno svetlo iz Vašingtona da nam se omogući saradnja sa MMF i posao na ulasku u Svetsku banku, i tu stvari stoje jako dobro. Što se tiče Donatorske konferencije, manje računamo sa donacijama, tako da ćemo pare koje bi dobili sa te konferencije, a govori se o milijardu maraka, posmatrati kao prijatno iznenađenje. Nama su važne strateške investicije u infrastrukturu. Mi se nadamo investicijama, a manje kreditima i donacijama. Drugi nivo za oporavak privrede je obrtni kapital. Imaćemo do maja oko 200 miliona maraka obrtnog kapitala koji bi dali izvozno orijentisanim preduzećima da pokrenu proizvodnju. Vlada je sa Narodnom bankom obezbedila 60 miliona maraka, banke preko kojih će to ići imaće oko 30 miliona i Evropska banka za razvoj i rekonstrukciju daće 125 miliona, i ta sredstava su obezbeđena. Treći nivo su mala i srednja i preduzeća, kojima ćemo podeliti oko 60 miliona maraka. Ljiljana Begenišić
