Izvor: B92, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predloženi kandidati za Ustavni sud
Beograd -- Poslanicima Skupštine Srbije konačno predložena lista sa deset kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije.
Sa te liste predsednik Republike trebalo bi da imenuje pet sudija. Skupština na sednici, koja je na danšnjoj sednici razmatrala Predlog zakona o Ustavnom sudu, kao i da izabere pet sudija sa liste Borisa Tadića i da utvrdi listu od deset kandidata sa koje petoro sudija imenuje Tadić.
Listu kandidata parlamenta predložio je na početku sednice predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Skupštine Oliver Dulić, ali je nakon primedbi poslanika Srpske radikalne stranke, koji su se pozvali na Poslovnik, da na to nema pravo, zakazao sednicu Odbora za ustavna pitanja kako bi to radno telo bilo formalni predlagač liste.
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja zaključio je večeras da predloženi kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije ispunjavaju uslove da budu na listi parlamenta za sudije tog suda.
Članovi odbora iz Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije zamerili su što za neke kandidate nije navedeno koja ih je straka predložila.
Dulić je obrazložio da je to učionio sa namerom da "zaštiti te kandidate kako ne bi bili obeleženi stranačkom pripadnošću".
Poslanicima radikala i socijalista odgovorio je šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije Miloš Aligrudić rekavši da je kandidate pored čijih imena nije navedeno ko ih je kandidovao predložila ta poslanička grupa.
Na listi kandidata parlamenta za članove Ustavnog suda su: Olivera Vučić, Vesna Ilić-Prelić, Katarina Andrić-Manojlović, Mihailo Rulić, Dušan Čelić, Agneš Kartag-Odri.
Za kandidate su predloženi i Zeinepa Kavrajić, Dragan M. Stojanović, Vladan Kutlešić i Jadranka Injac.
Predsednik Srbije Boris Tadić dostavio je još 14. juna parlamentu listu od 10 kandidata, od kojih Skupština Srbije treba da izabere pet sudija Ustavnog suda.
Kandidati za sudije Ustavnog suda koje je Tadić predložio su: Nenad Trifunović, Predrag Ćetković, Bogoljub Milosavljević i Bosa Nenadić.
Tadić je predložio da kandidati budu i Milan Vlatković, Branka Ćurčija, Radmila Vasić, Dragiša Slijepčević, Stanka Milanović i Marija Draškić.
Još pet sudija Ustavnog suda biće izabrano u roku od 30 dana od prvog izbora Vrhovnog kasacionog suda, sa zajedničke liste Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ustavni sud Srbije ne radi već godinu dana, odnosno od 10. oktobra 2006. godine, kada je predsednik suda Slobodan Vučetić otišao u penziju.
Petrović: Zakon kao uslov za rad
Dušan Petrović (Beta)
Ministar pravde Srbije Dušan Petrović pozvao je poslanike Skupštine Srbije da glasaju za Predlog zakona o Ustavnom sudu jer se njime omogućava izbor sudija i stvaraju uslovi za pokretanje rada tog suda, koji je više od godinu dana u blokadi.
Petrović je novinarima, pre početka sednice, izjavio da vladin predlog donosi više novina u odnosu na zakone koji su do sada uređivali rad Ustavnog suda, između ostalog i organizaciju suda i izbor i prestanak funkcije sudija.
Petrović je rekao da će predloženi zakon onemogućiti da se ponovi sadašnja situacija, odnosno blokada rada Ustavnog suda.
On je istakao da je jedna od najznačajnijih novina predloženog zakona propisivanje postupka po ustavnoj žalbi, čime se dodatno unapređuju prava građana.
To je novo pravno sredstvo u skladu sa novim Ustavom u cilju zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a kada su povređena ili uskraćena pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije, istakao je Petrović.
On je naveo da je predviđeno da se žalba može podneti i kada nisu iscrpljena sva prethodna pravna sredstva, odnosno u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Novina u zakonu je i postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, a predviđeno je da sud odlučuje samo o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu Skupštine Srbije o pokretanju postupka, naveo je Petrović.
Predloženim zakonom predviđeno je da sudija Ustavnog suda ne može da bude član političke stranke i da ne može da vrši ni jednu drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnim fakultetima u Srbiji.
Ministar pravde je ocenio da će usvajanjem tog zakona Srbija biti jedna od zemalja sa najvišim standardima u ustavnom pravosuđu.
Ratifikovani sporazumi sa EU
Skupština Srbije ratifikovala je sporazume sa Evropskom unijom o viznim olakšicama i o readmisiji.
Oni bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2008. godine. Ratifikacija tih sporazuma predstavlja značajan korak napred u približavanju Srbije EU i stavljanju Srbije na belu šengensku listu, odnosno put ka liberalizaciji viznog režima.
Za potvrđivanje sporazuma o viznim olakšicama glasale su sve poslaničke grupe osim Srpske radikalne stranke, dok su protiv ratifikacije Sporazuma o readmisiji, pored radikala, glasali poslanici Socijalističke partije Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Romske partije.
Sporazum o readmisiji potpisan je, kao i onaj o viznim olakšicama, 16. septembra u Briselu, a stupa na snagu 1. januara 2008. godine.
Sporazumom o readmisiji uređuje se vraćanje i prihvatanje državljana Srbije, državljana trećih zemalja i osoba bez državljanstva koje su u zemlje EU ušli preko Srbije i koje u njima borave nezakonito.
Lađević: Nisu ugrožene ustavne odredbe
Najvažnije je napraviti dobar program reintegracije ljudi koji će po Sporazumu o readmisiji biti vraćeni u Srbiju i da im se obezbede uslovi života dostojni čoveka, izjavio je direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Petar Lađević.
On je agenciji Beta rekao da Sporazumom o readmisiji nisu ugrožene ustavne odredbe kojima je zabranjena prisilna promena nacionalne strukture u sredinama gde manjine čine većinu.
"Prema Sporazumu o readmisiji, povratnici iz zemalja Evropske unije bići vraćeni u sredine iz kojih su i otišli", precizirao je Lađević, čija će služba biti nadležna za sprovođenje Sporazuma.
On je dodao da će za spovođenje Sporazuma biti potrebno mnogo novca i da će Srbija tražiti pomoć međunarodne zajednice.
Komentarišući najave Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije, mađarskih stranaka i Romske partije da će biti protiv potvrđivanja Sporazuma, Lađević je kazao da to, kao i deklaracija Skupštine opštine Senta, pokazuje nepoznavanje suštine Sporazuma o readmisiji.
"Pogrešnim interpretiranjem odredbi Sporazuma mogu se izazvati razni strahovi kod građana Srbije za šta u samom Sporazumu nema nikavih osnova", upozorio je Lađević.
Ministar policije Dragan Jočić kazao je juče da nije moguće utvrditi tačan broj ljudi koji će biti vraćeni u Srbiju na osnovu Sporazuma o readmisiji, ali da je reč o otprilike 47.000 povratnika.
.jpg)
