Izvor: S media, 05.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog zakona o zaštiti konkurencije
Predlog zakona o zaštiti konkurencije naći će se na dnevnom redu osme vanredne sednice Skupštine Srbije u utorak, 9. juna.
Predlogom zakona se odredjuje da dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.
Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40 odsto ili više, a pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako izmedju njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50 odsto ili više.
Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je, a zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja, ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja.
U predlogu je navedeno da je Komisija za zaštitu konkurencije samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom, za svoj rad je odgovara Narodnoj skupštini, kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu do kraja februara tekuće godine, za prethodnu godinu.
Komisija je, izmedju ostalog, nadležna da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, odredjuje upravne mere u skladu sa ovim zakonom, učestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije, predlaze Vladi donošenje propisa za sprovodjenje ovog zakona.
Organi Komisije su Savet Komisije koga čine Predsednik Komisije i četiri člana, a predsednik Komisije i članovi Saveta, biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.
Predsednika Komisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog odbora za poslove trgovine, a njihov izbor vrši se sa dve odvojene liste kandidata koje sadrže najmanje isti, a najviše dvostruko veći broj kandidata od broja koji se bira.
U obrazloženju zakona navedeno je da zaštita konkurencije predstavlja oblast koja ima neposredan i značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicione aktivnosti, podizanje kvaliteta robe i usluga, uz stvaranje uslova za snižavanje cena, i konačno stvaranje savremene, tržišne ekonomije, osposobljene da se uključi u jedinstveno tržište Evropske unije i druge medjunarodne tržišne tokove.
Unapredjenje propisa o zaštiti konkurencije je potrebno posebno posmatrati u kontekstu evropske integracije Srbije, rečeno je u obrazloženju i dodato da će prilikom sprovodjenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju posebna pažnja biti posvećena ovoj oblasti, budući da je u samom Sporazumu apostrofirana kao jedna od prioritetnih.
Evropska komisija je više puta do sada u svojim godišnjim izveštajima ohrabrivala Srbiju da pojača napore u ovoj oblasti, a slične ocene dala je i sama Vlada Srbije u nedavno usvojenom Nacionalnom programu za integraciju u EU.
Zakon sadrži i preciznu sistematiku, koja klasifikuje dve materijalnopravne celine, prema njihovim specifičnostima, a jedna se odnosi na povrede konkurencije, odnosno akte i radnje učesnika na tržištu kojima se u značajnoj meri sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, putem restriktivnih sporazuma i zloupotrebe dominantnog položaja.
Druga celina se odnosi na obaveze notifikacije, odnosno prijave propisanih oblika koncentracije učesnika na tržištu, kao i mere u slučaju povrede ove obaveze.
U tom smislu, a naročito radi usaglašavanja sa pravom konkurencije EU u ovom delu, u nacrtu zakona je sproveno odgovarajuće razgraničenje i pojmovno preciziranje, radi sprečavanja nerazumevanja i nejasnoća u primeni zakona, rečeno je u obrazloženju.
Na dnevnom redu zasedanja su i predlozi zakona o regionalnom razvoju, kontroli državne pomoći i obaveznom osiguranju u saobraćaju, a raspravljaće se i o predlogu zakona o udruženjima, komunalnoj policiji, elektronskom dokumentu i izmeni i dopuni zakona o investicionim fondovima.
