Izvor: B92, 27.Jan.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog NVO o negiranju holokausta
Beograd -- Centar za unapređenje pravnih studija i Žene u crnom traže da Srbija prihvati standarde EU koji se odnose na osporavanje presuđenih ratnih zločina i holokausta.
Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, te dve organizacije predložile su parlamentu da prihvati Rezoluciju Evropskog parlamenta "Holokaust, antisemitizam i rasizam", kao i Okvirnu odluku Saveta Evrope o borbi protiv određenih oblika rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U obrazloženju zahteva navedeno je da je većinsko opredeljenje građana da se Srbija uključi u proces evropskih integracija i usvoji evropske standarde u svim oblastima života.
"Oblast ljudskih prava u posebnoj meri uključuje zabranu širenja netolerancije i poziva na relativizovanje zločina izazvanih rasizmom, antisemitizmom i drugim totalitarnim ideologijama", saopštili su predlagači.
Te dve organizacije su podsetile da su u holokaustu u Srbiji u periodu nemačke okupacije učestvovale i domaće kvislinške vlasti, "što je rezultiralo time da je Beograd bio među prvim okupiranim prestonicama Evrope proglašen za Judenfrei grad - oslobođen od Jevreja".
Posebno je ukazano na rastuću agresivnost malih, ali medijski veoma prisutnih i politički otvoreno "podržavanih i podsticanih neonacističkih i antisemitskih grupa, koje Srbiju pokušavaju da prikažu kao antisemitsku zemlju".
Zakonodavac bi, prema predlogu, trebalo da se rukovodi radnom definicijom antisemitizma koju je dao Evropski centar za posmatranje rasizma i ksenofobije (EUMC), telo Evropske unije.
Prema toj definiciji, antisemitizam je specifičan odnos prema Jevrejima koji se može definisati kao mržnja prema njima, a može se manifestovati u usmenim, pisanim i fizičkim izražavanjima mržnje prema Jevrejima, njihovoj imovini, institucijama i verskim objektima.
Antisemitizmom se smatra optuživanje jevrejskih građana neke zemlje da su lojalniji Izraelu nego sopstvenoj državi, kao i tvrdnja da postoje navodni prioriteti Jevreja širom sveta koji su im važniji od interesa njihovih sopstvenih država.
"Naprotiv, antisemitizmom se neće smatrati kritika države Izrael, ako se radi o kritici kakva se upućuje ili može da se upućuje drugim državama zbog njihove politike i/ili kršenja ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog prava", navedeno je u inicijativi.
Zahtevu se pridružila i Koalicija za sekularnu državu koju čine Centar za mir i razvoj demokratije, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Kveria, Republika, Socijaldemokratska unija, Urban in i Škart.
