Izvor: B92, Beta, 11.Jul.2009, 15:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predlog Deklaracije o Srebrenici

Beograd -- SDU je podnela Skupštini predlog Deklaracije o Srebrenici koja predviđa obavezu države da preduzme sve mere zaštite prava žrtava. SDP najavio podršku predlogu.

"Državni organi Srbije imaju dužnost da preduzmu sve raspoložive mere za aktivno suočavanje sa genocidom i ratnim zločinima i pomognu rehabilitaciji žrtava i članova njihovih porodica", piše u predlogu Deklaracije koju je poslanik SDU Žarko Korać poslao predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U predlogu dokumenta se navodi da izgradnja demokratskog i multietničkog društva ne može da se zasniva na negiranju zločina i da poštovanje ljudskih prava podrazumeva i poštovanje žrtava, a da je suočavanje sa prošlošću jedini put ka novom početku demokratske budućnosti.

Ovde možete preuzeti Predlog Deklaracije o Srebrenici Socijaldemokratske unije SDU - deklaracija o srebrenici.pdf (195.96 KB)

Sandžak: 11. jul - Dan sećanja

Bošnjačko nacionalno veće saopštilo je da je donelo odluku da Bošnjaci u Sandžaku obeležavaju 11. jul kao Dan sećanja na Srebrenicu i nevino stradale Bošnjake, civile u periodu od 1912. do 1995. godine.

U saopštenju sa sednice BNV-a u petak se navodi da je program ovogodišnjeg obeležavanja 11. jula "koncipiran i u smislu je podrške Rezoluciji o Srebrenici kojom Evropski parlament poziva države članice Unije i države zapadnog Balkana da 11. jul obeležavaju kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici".

Deklaracija, ukoliko bude usvojena, zabranjivaće da se genocid veliča, negira ili zaboravi, a obavezivaće državu da razotkrije i kazni svako ideološko opravdavanje zločina.

Poslanici Sandžačke demokratske partije podržaće predlog Deklaracije o Srebrenici koju je Skupštini Srbije uputila Socijaldemokratska unija, izjavio je danas poslanik SDP-a Meho Omerović.

"Usvajanjem deklaracije će se sprečiti svaka dalja rasprava i polarizacija koja je prisutna u našoj javnosti. To je i najbolji način da Srbija demonstrira spremnost da se suoči sa prošlošću i konkretno doprinese pomirenju u regionu", rekao je Omerović.

On je ocenio da bi se tako učvrstila pozicija Srbije kao vodeće zemlje u regionu, povećao njen ugled na međunarodnom planu, kao i da bi se omogućilo brže rasvetljavanje drugih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije.

"Takva deklaracija bi mnogo više doprinela i promeni stava Holandije prema Srbiji, dovela bi do normalizacije sada zategnutih odnosa između BiH i Srbije i mogla bi predstavljati početak istinskog bošnjačko-sprskog dijaloga koji nije samo važan za odnose dve države nego i za stabilnost u celom regionu", rekao je Omerović.

Novi poziv nevladinih organizacija

Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji danas su, povodom 14 godina od genocida u Srebrenici, pozvale vlasti Srbije da 11. jul proglase Danom sećanja na žrtve tog zločina ocenjujući da bi se time poslala nedvosmislena poruka da država više nikada neće stati iza takvog zločina.

"Ako jedan zločin zaslužuje najveću kaznu, onda je to genocid i bilo kakvo poigravanje sa brojevima, žrtvama, poricanjem ne sme imati podršku države, a još manje sme biti državna politika jedne zemlje koja ide ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji", navedeno je u pismu tih nevladinih organizacija.

Novi Sad: Izložba o Srebrenici

Izložba fotografija "Srebrenica - 14 godina posle" Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava otvorena je danas u Novom Sadu.

Autori izložbe su mladi Helsinškog odbora, koji su fotografije snimili u projektu "Mladi lideri", kada su prošlog leta boravili tri dana u Srebrenici.

Izložbu je otvorio predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, koji je rekao da je u Srbiji na delu prećutkivanje genocida u Srebrenici.

Pismo su potpisali Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Centar za unapređivanje pravnih studija.

U njemu je navedeno da bi 11. jul trebalo proglasiti Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, jer to, kako je navedeno, ne samo što proističe iz preporuke Evropske unije, odnosno usvojene rezolucije Evropskog parlamenta i presude Međunarodnog suda pravde, nego i iz moralne obaveze države prema žrtvama.

"Akcije građana i nevladinih organizacija, kao i pozitivni primeri malobrojnih političkih partija koji podržavaju zahteve da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, nesumnjivo će biti nastavljene, uz velika očekivanja da će i najodgovorniji državni organi, pre svih Narodna skupština, uvideti da je jedini ispravan put priznavanje i obeležavanje zločina", poručile su te nevladine organizacije.

Na kraju pisma je navedeno da njihov zahtev da 11. jul bude proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici podržava više nevladinih organizacija iz Beograda, Novog Pazara, Niša, Novog Sada, Leskovca, Pirota, Kikinde, Kraljeva, Kruševca, Tutina, Bora i drugih gradova.

Protest "Žena u crnom"

Nevladina organizacija "Žene u crnom" održala je sinoć na Trgu Republike u Beogradu skup "Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici", a pripadnici profašističkog pokreta "Obraz" i Srpskog narodnog pokreta 1389. su organizovali kontraskup, pa je dve grupe razdvajao kordon policije.

Aktivisti "Žena u crnom", nosili su transparent "Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici" i bele ruže koje su na kraju performansa poređale u krug na platou na Trgu Republike.

Predstavnica "Žena u crnom" Staša Zajović je ponovila zahtev da 11. jul u Srbiji bude proglašen danom sećanja na genocid u Srebrenici, "ne samo kako bi se pokazalo poštovanje prema žrtvama genocida - najvećeg zločina počinjenog u naše ime, nego i kako bi se pokazala odgovornost prema građanima Srbije".

Zajovićeva je novinarima kazala da "Žene u crnom" svojim aktivnostima pokazuju da se brinu o interesima države i budućnosti građana i građanki u zemlji i da "pokazuju drugačiju Srbiju, miroljubivu, antifašističku, nenasilnu i koja gradi mostove solidarnosti, saosećanja i prijateljstva sa onima koji nas okružuju".

Ona je, komentarišući uvrede, psovke, parole i transparente pripadnika "Obraza" i SNP 1389 kazala da u Srbiji vlada princip nekažnjivosti na svim nivoima i da je na snazi "poremećeni sistem glorifikacije zločina i zločinaca".

"Mi smatramo da je Republika Srbija odgovorna da nas zaštiti od onih koji ugrožavaju naš integritet, takođe i bezbednost ove zemlje i koji joj nanose veliku ljagu" rekla je Zajovićeva.

Tridesetak okupljenih pripadnika "Obraza" i SNP 1389 nosili su slike i majice sa likovima haških optuženika Ratka Mladića i Radovana Karadžića, uzvikivali njihova, kao i ime lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Na nekim od parola dva pokreta bilo je ispisano "Ne damo Mladića - daćemo vam Tadića", "Crne veštice, napolje iz Srbije" , "Dođite nam bez policije", "Ne damo Kosovo" i "Kosovo je Srbija".

Pripadnici tih pokreta su uputili i niz uvreda, psovki i pretnji aktivistkinjama "Žena u crnom".

Pripadnik "Obraza" Mladen Obradović je kazao novinarima da su se okupili da izraze "neslaganje sa medijskom manipulacijom koju sprovode antisrpske organizacije i potplaćeni mediji koji pokušavaju da predstave Srbe kao navodno genocidan narod i srpske junake kao promotere zločina".

Nastavak na B92...