Izvor: BKTV News, 01.Mar.2014, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna obećanja: Socijalna pravda
Prateći predizborne aktivnosti većine političkih stranaka koje će se pojaviti na glasačkom listiću može se doći do jedinstvenog zaključka da većina političara sa više ili manje entuzijazma danas nude brze reforme, ekonomski program se stavlja u prvi plan, a dostizanje ideala socijalne pravde se posmatra kroz usvajanje visokih evropskih standarda u procesu evrointegracija.
Teoretski gledano koncept socijalne pravde prisutan je u ideologijama i levo i desno orijentisanih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << političkih partija. Levičarski koncept društvene pravde se vezuje uz društvo koje neguje progresivno oporezivanje, raspodelu prihoda i preraspodelu imovine između članova različitog imovnog stanja. Desnica tumači koncept društvene pravde samo kroz delovanje slobodnog tržišta, uz negovanje zadužbinarstva i dobrotvornog rada.
„Ali, da bismo znali šta socijalna pravda jeste, moramo istovremeno znati šta ona nije. A nije obična stavka u budžetu za koju treba da nađemo novac; ovo je samo vulgarizacija te ideje koja je, nažalost, postala opšte mesto u našim političkim debatama. Naročito kada se kaže da taj novac ne može obezbediti niko drugi nego EU. Po ovima koji tako pričaju, ispada da je sa socijalnom pravdom u EU sve u redu, kao i da je izvan EU, samim tim, u pogledu nje mnogo šta sporno. A ni jedno ni drugo nije tačno; u EU je na delu neoliberalna invazija za koju je, kao što smo videli, socijalna pravda prazan, besmislen pojam, dok je na nekim mestima izvan EU, pa i izvan evropskog kontinenta, socijalna pravda u velikoj meri ostvarena. Uzmimo samo primer nekadašnje Jugoslavije i sadašnje Kube. Jugoslavija nije bila član EU, a imala je visoko ostvarenu socijalnu pravdu, naročito pre uvođenja liberalnih mera u ekonomiji. A Kuba je i danas izuzetno cenjena u pogledu svima dostupnog školstva i zdravstva“, tumači u svom autorskom tekstu objavljenom u listu „Politika“ filozof Mario Galik.
Po svemu sudeći neoliberalne vrednosti korporativnog kapitalizma će predstavljati „kamen temeljac“ i tokom stvaranja Evroazijske unije kojoj u Srbiji teže mnoge desno orijentisane stranke. Stešnjena na političkom centru jedna od stranaka biračima nudi tzv. „srednji put“ primenjujući doktrinu političke neutralnosti. Čak i u tom slučaju Srbija bi zavisila od vešte diplomatije velikih sila koje pre svega vode računa o sopstvenom interesu na modernom slobodnom tržištu. A tamo gde je kapital merilo stvari, socijalna pravda je misaona imenica. Posmatrano na unutrašnjem planu Mario Galik zaključuje da se: „Socijalna pravda ne može zadovoljiti nekakvom privremenom izmenom u budžetu, a naročito ne iz izvora čija je veza sa pravdom krajnje sumnjiva. Ona je nemoguća bez radikalnije preraspodele društvenog bogatstva, što znači, bez ponovnog prisvajanja onoga što je prethodno uzurpirano od same zajednice“.
Predrag Prokopljević
Tweet
.jpg)
