Izvor: Politika, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna ćutnja
Kada će biti izbora, ko će biti kandidat za predsednika Srbije, a ko za gradonačelnika Beograda još pod velom tajne Posle nadmudrivanja i natezanja u vezi sa sastavljanjem nove vlade Srbije, stranke vladajućeg bloka, tri meseca kasnije, nalaze se na novom ispitu. Ustavni zakon zahteva da se predsednički, lokalni i pokrajinski izbori raspišu najkasnije do kraja godine, pa se Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija i G 17 plus svojski trude da zauzmu što bolju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poziciju uoči ove važne trke.
Predlozi i kontrapredlozi o tome kada bi trebalo da budu održani koji izbori, o promeni izbornog sistema, kandidatima pljušte gotovo svakodnevno, ali se ceo ovaj proces odvija daleko od očiju javnosti. Nijedna stranka do sada nije zvanično saopštila svoj stav o bilo kom pitanju u vezi sa predstojećim izborima. Od stranačkih portparola se uglavnom može čuti da su pregovori u toku, a više detalja stiže samo iz nezvaničnih stranačkih izvora.
Tako se sada može čuti da je Demokratska stranka, koja se do juče zalagala za istovremeno održavanje predsedničkih i lokalnih izbora, ublažila svoj stav te da pristaje na njihovo razdvajanje. Tačnije, da se prvo održe predsednički, (do kraja godine), a kroz tri meseca, (do kraja marta) i lokalni. To je, kažu njihov signal da su spremni na kompromis, ali i znak da se ne sakrivaju iza rejtinga Borisa Tadića.
DSS se, nezvanično, protivi spajanju izbora jer se procenjuje da bi na istovremenim izborima Boris Tadić, zahvaljujući ličnom rejtingu, povukao više glasova i za svoju stranku.
Programski direktor Cesida Marko Blagojević, kaže za "Politiku" da je pitanje odvojenog ili istovremenog održavanja predsedničkih i lokalnih izbora "par ekselans" političko pitanje.
"Često se u prilog istovremenom održavanju ovih izbora navodi štednja kao i činjenica da su ljudi više motivisani da izađu na predsedničke nego na lokalne izbore te bi njihovo istovremeno održavanje uticalo pozitivno na izlaznost. Iz perspektive zakona i pravila svejedno je da li će biti zajedno ili odvojeno. Tu presuđuju politički kriterijumi", kaže Blagojević.
Međutim, iako se budu lako dogovorili oko termina predsedničkih i lokalnih izbora, više natezanja bi moglo da bude oko kandidata za funkciju predsednika. Tadić je već rekao da će se kandidovati, G17 plus da će ga podržati, ali drugi partneri u vladajućoj koaliciji se još nisu izjasnili o tome.
Prema nekim izvorima, DSS bi podržao Tadića, čak bi aktivno učestvovao u njegovoj kampanji, (time se aktuelizuje čuveni šesti princip o podeli odgovornosti koji je ova stranka predložila i u vreme dogovora o novoj vladi), ali, navodno sada postavlja uslov da njihov čovek bude gradonačelnik Beograda. S druge strane, čini se da ni Velimir Ilić ne bi imao ništa protiv da bude predsednički kandidat narodnjačke koalicije pa nije nemoguće da vladina koalicija na predsedničke izbore izađe u dve kolone ili tri kolone.
Ukoliko dogovora oko zajedničkog predsedničkog kandidata ne bude, kao mogući aduti DSS-a na ovim izborima pominju se i potpredsednici stranke Aleksandar Popović i Sanda Rašković-Ivić.
U DS-u pak podsećaju na svoj nulti princip po kome odgovornost treba da se deli na svim nivoima, a ne samo u Beogradu, što praktično znači da na lokalnom nivou ne bi smele da postoje koalicije sa socijalistima i radikalima.
Dogovor nije utanačen ni o tome da li će se na lokalne izbore ići po dosadašnjem proporcionalnom sistemu što odgovara DSS-u i G 17 ili će to biti promenjeno u zakonu pa će se glasati po većinskom sistemu koji je po volji DS-a. Većinski izborni sistem, kažu analitičari, odgovara većim i jačim strankama poput DS-a i SRS-a dok bi manjim i srednje jakim strankama bilo teško da se izbore za odbornička mesta u opštinama. Zato, kako kažu izvori iz DS-a, oni nastoje da svoje koalicione partnere u DSS-u i G 17 plus nastoje da ubede da zajednički nastupaju na lokalu jer bi u tom slučaju uspeli da osvoje ubedljivu većinu u lokalnim parlamentima.
Malo iznenađenje izazvao je potez G 17 plus koji je predložio da se poveća cenzus za ulazak u lokalnu skupštinu sa tri na pet odsto kako bi u lokalne parlamente ušle samo one stranke koje uživaju ozbiljnu podršku među građanima. Neki su to odmah protumačili kao njihovu samouverenost u rejting koji uživaju u pojedinim opštinama u Srbiji, ali i želju da iz igre izbace male stranke i grupe građana.
Sve je još otvoreno i kada je reč o načinu izbora gradonačelnika i predsednika opština. Pretpostavlja se da će oni ipak biti birani glasovima odbornika, a ne neposredno.
J. C.
[objavljeno: 22.08.2007.]
.jpg)
