Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred nama je veći izazov od Upitnika
U kratkom roku treba promeniti faktičko stanje, u skladu s preporukama iz Izveštaja o napretku, a to će onda nabolje promeniti život građana
Premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Božidar Đelić i direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević danas u Briselu predaju evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu odgovore Srbije na Upitnik Evropske komisije.
,,Kod kuće, veći izazov od Upitnika, koji je podrazumevao da se u kratkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << roku opiše stanje u zemlji, biće promeniti to faktičko stanje, u skladu s preporukama iz Izveštaja o napretku i na taj način doprineti da mišljenje Komisije bude pozitivno. Dakle, teži deo posla nas još čeka”, kaže Delevićeva, koja objašnjava da sami odgovori na Upitnik, osim što ogoljavaju način na koji funkcioniše izvršna, zakonodavna i sudska vlast u zemlji, kao i odnos izvršne vlasti i nezavisnih tela, suštinski ništa ne menjaju u životu građana.
,,Ovo sledeće što treba da uradimo, menjaće, i to nabolje, život građana”, naglašava ona u intervjuu za ,,Politiku.
Je li tu reč o onih dobro poznatih deset uslova koje Srbija mora da ispuni, prema vladinom Akcionom planu, kako bi dobila krajem godine status kandidata?
Reč je o desetak oblasti, koje je i sama Komisija označila kao indikativne, ali one se raščlanjuju na veliki broj preporuka. Sve te preporuke nemaju podjednaku političku težinu. Na primer, one koje se tiču promene izbornog zakonodavstva, u delu blanko ostavki i redosledu poslanika na listi, pitanje svojine na lokalnom nivou i povraćaja imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata, svakako predstavljaju teža pitanja od, recimo, usvajanja zakona o optičkim diskovima, koji je kao jedan od sektorskih reformi, takođe, u Akcionom planu.
Jesu li iz EU postojale neke nepreciznosti u vezi sa uslovima koje treba ispuniti?
Mislim da su uslovi jasni. To je tih deset indikativnih oblasti – završetak reforme pravosuđa u skladu s preporukama EK, stvaranje prostora za rad nezavisnih tela, (odnosno mogućnost da se ,,umešaju” u svoj posao i da ga rade stručno, a ne da ih izvršna vlast sprečava u tome), zatim regionalna saradnja, saradnja s Haškim tribunalom, izborno zakonodavstvo (u delu koji se odnosi na blanko ostavke i redosled poslanika na izbornim listama), povraćaj imovine, povraćaj imovine opštinama, a tu spada i imovina Vojvodine, nediskriminacija i uključivanje manjinskih grupa (što je preporuka sama po sebi, ali to se podrazumeva i u skladu s praćenjem postvizne liberalizacije, jer neuključivanje manjinskih grupa u društvo znači i njihov veći pritisak da se pojave kao emigranti u zemljama „belog šengena”)...
Pored tih deset oblasti, podrazumeva se i praćenje obaveza koje već imamo sa EU iz Prelaznog trgovinskog sporazuma i liberalizacije viznog režima. To su ugovorne obaveze sa EU, važne kao pokazatelj odnosa prema budućim obavezama koje ćemo steći napredujući ka EU.
Pre kraja februara, u Srbiju bi trebalo da dođe misija EK da proveri zapisano u odgovorima na Upitnik. Da li će se ona baviti i nekim od ovih reformskih pitanja?
U ovom trenutku imamo najavu da će doći tri ekspertske misije. Najavljeno je da će se one baviti pravosuđem, borbom protiv kriminala, korupcije, radom nezavisnih tela, kontrolom granica, migracijama, ljudskim pravima i diskriminacijom.
U političkoj javnosti je do sada bilo prilično nedoumica šta sve zemlja, konkretno, treba da uradi kad je reč o blanko ostavkama, restituciji...?
Reč je o mitu koji je u Srbiji podjednako snažan kao i mit da nećete moći da pečete rakiju ili da pravite kajmak kad uđete u EU. Drugi mit je da Evropa ima rešenje za sve i da treba samo, kao u ,,Ikei”, da to raspakujete, sastavite i primenite u Srbiji. Niko nama ne kaže da moramo da imamo ovaj ili onaj stepen regionalizacije, ili da li uopšte treba da je imamo. U stvari, EU, prati da li ima zahteva za regionalizacijom, da li se s njima politički sistem nosi tako da uvažava sopstvene zakone i evropske standarde. Tako je i za izbore. Neće doći neka evropska ,,Ikea” da nam da „paket” koji moramo da imamo. Ali, reći će da je praksa blanko ostavki sporna, da poslanici treba da budu vlasnici svojih mandata, kao i da je činjenica da poslanici mogu da ulaze u parlament mimo redosleda na izbornim listama izigravanje volje građana, koji tako ne mogu da utvrde za koga su glasali. Znači, ono što se očekuje kod izbornog zakona jeste rešavanje ove dve stavke. Da li će tu doći do šire promene izbornog zakonodavstva je stvar izbornog apetita kod kuće i političkog dogovora koji se može postići ako postoji politički interes.
U vezi s restitucijom, neće EU reći morate da vratite imovinu na ovaj ili onaj način. Ona će gledati da li je proces transparentan, da li su neke grupe dovedene u neravnopravan položaj i da li je povraćaj imovine takav da ne obesmišljava ideju povratka.
Srbija, dakle, ne mora do kraja godine da vrati oduzetu imovinu?
Srbija mora do kraja godine da donese zakon kojim će ući u rešavanje ovog problema.
A do kada bi trebalo pripremiti zakone za pomenute oblasti?
Prema Akcionom planu, koji inače obavezuje Vladu, najveći deo obaveza treba da bude ispunjen do leta. Većina rokova je jun – kraj avgusta. Važno je, naravno, i da Skupština kasnije odradi svoj posao i da EK vidi da su stvari počele da se sprovode. Očekujemo da će mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata biti objavljeno u oktobru, što znači da će Komisija rad na praćenju onoga što se dešava u Srbiji morati da završi početkom septembra.
Prema našim saznanjima, premijer Cvetković će i sutra biti u Briselu. Zbog čega?
Premijer, osim sastanaka s Van Rompejom, Barozom i Fileom, u ponedeljak, ostaje na sastanku s potpredsednicom Komisije i komesarom za pravosuđe i ljudska prava, u utorak. U ovom trenutku, reč je o razmatranju situacije u pravosuđu i učinjenih koraka o kojima je ranije diskutovano sa evropskim partnerima, ali i o dogovoru o nekom zajedničkom radu u budućnosti.
Da li Srbija, zbog EU, treba u ovom trenutku da menja svoj ustav?
Ustav Srbije u ovom trenutku nije prepreka evropskim integracijama.
Šta znači ta najava da će Komisija svoje mišljenje dati u oktobru, a ne novembru, kako se ranije govorilo?
Treba da ubrzamo posao. S druge strane, to ostavlja više vremena zemljama članicama da mogu da razmatraju mišljenje EK i sprovedu unutrašnje procedure da bi se odobrio status kandidata, naravno ako prethodno mišljenje bude pozitivno.
Biljana Čpajak
objavljeno: 31.01.2011
