Izvor: B92, 04.Sep.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe ponovo pred reformom
Beograd -- Pravosuđe Srbije ponovo je pred velikim reformama, a u toku su završne pripreme nacrta novih zakona.
Oni treba da povećaju efikasnost sudstva, ali i dovedu do njegove potpune nezavisnosti. Ove zakone prvi put zajedno rade Ministarstvo pravde, stručna javnost i međunarodne organizacije. Zakon o sudijama, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o državnom veću tužilaca, zakon o visokom savetu sudstva i zakon o organizaciji pravosudnih organa pretrpeće velike izmene.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Njima će biti uvedene nove institucije kao što su Vrhovni kasacioni sud, apelacioni i upravni sudovi. Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca biće dodatni garant nezavisnosti pravosuđa, smatraju stručnjaci.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero očekuje da će novi zakoni rešiti pravne dileme koje proizlaze iz ustavnog zakona, a tiču se reizbora sudija.
Ipak, ona je u prvi plan istakla pitanje disciplinske odgovornosti sudija. "Sudija ima svoju odgovornost u vršenju svoje vlasti kroz izricanje odluke", kaže ona.
"Ali ne može biti neodgovoran, ali isto tako ne može odgovarati političkim željama, dakle, ne može odgovarati nekoj drugoj grani vlasti", kaže ona.
"Ako se uvede dobar sistem disciplinske odgovornosti, ona će sankcionisati loše ponašanje sudija, neažurnost, nekvalitet, neefikasnost - dobrim sistemom mera, sankcija - i imaćemo poboljšanje sudstva", kaže ona.
Predsednik Okružnog suda Siniša Važić veruje da će planirane reforme pravosudnog sistema omogućiti da sudovi budu efikasniji.
"Sada imamo predmete gde jedan sudija prima 78 predmeta u radu, a u drugom sudu u istoj Srbiji sudija ima 2,5 predmeta u radu mesečno. To definitivno nije ravnomerna raspoređenost predmeta", navodi on.
"Ovakvom reformom pravosuđa, donošenjem nove mreže sudova, uveren sam, rešiće se i ti problemi, a samim tim i brže rešavanje i efikasnije predmeta", kaže on.
Reformom pravosuđa zajedno su se bavili Ministarstvo pravde, stručnjaci iz srpskog pravosuđa i međunarodne organizacije. Ministarka pravde Snežana Malović kaže da se planiranim zakonima uvodi nova organizacija pravosudnih organa.
"Ovo je momenat kada se opredeljujemo na koji način ćemo sprovesti reformu pravosudnog sistema", rekla je ona.
"Reforma je nužna pre svega zbog nas samih, zbog naših građana, zbog želje da postignemo što bolje rezultate u budućnosti. To je i jedan od najvažnijh uslova za evropske integracije", rekla je ona.
Set pravosudnih zakona osiguraće samostalnost, transparentnost, odgovornost i nepristrasnost srpskog pravosuđa, kažu njegovi kreatori.
Nacrt tih zakona trebalo bi da se nađe pred Vladom Srbije u oktobru, kako bi posle toga bio upućen Skupštini na razmatranje. Optimističke prognoze govore da bi njihova primena mogla da počne u prvoj polovini sledeće godine.
Tužioci pozdravljaju promene
Vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović rekao je da tužilačka organizacija novim zakonom prvi put dobija Državno veće tužilaca koje će obezbediti funkcionalnu samostalnost tužilaštva.
Radosavljević je rekao da će usvajanje novog Zakonika o krivičnom postupku proširiti funkciju javne tužbe i zahtevati novu organizaciju tužilaštva sa razgranatom mrežom i specijalizacijom.
"Postojanje tužilaštava posebne namene nikako ne sme da dovede u pitanje jedinstvenost tužilačke organizacije i ustavom zagarantovanu poziciju Republičkog tužilaštva", naglasio je Radovanović.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević predložio je da bi trebalo posebnim zakonskim odredbama precizirati pitanje osnivanja, stvarne nadležnosti i ovlašćenja tog tužilaštva.
Istakao je da je u novom zakonu o javnom tužilaštvu posebno značajno uvođenje trajnog mandata za zamenike javnog tužioca jer to doprinosi stabilnosti njihove funkcije i u izvesnoj meri jača njihov položaj i nezavisnost.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević napomenuo je da je radnim verzijama zakona o javnom tužilaštvu i tužilačkom savetu garantovana njihova nezavisnost.
Ukazao je da su u izradi zakona učestvovali i predstavnici pravosuđa i izvršne vlasti, čime je postignut konsenzus koji je veoma značajan za reformu pravosuđa.
Diskusiju o nacrtima zakona o Visokom savetu sudstva, o sudijama, o uređenju sudova, o Javnom tužilaštvu i o Državnom veću tužilaca organizovali su Ministarstvo pravde Srbije i Misija OEBS u Srbiji.
