Izvor: B92, 25.Sep.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe krši prava
Beograd -- Najveći nedostaci srpskog pravosuđa su preduga suđenja i problemi u izvršenju presuda, pokazala je praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Trenutno se pred tim sudom nalazi oko 2.000 predstavki građana protiv države Srbije, a do sada je doneto 20 presuda, od kojih se najveći broj odnosio na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Prvi slučaj koji je rešen pred Evropskim sudom povodom brakorazvodne parnice, poznat kao V.M.A, u Srbiji je započet >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre deset godina i još se nalazi pred sudom.
Prvu presudu protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava doneo je prošle godine, u slučaju V.A.M. Podsetimo, presuda se odnosi na dužinu i nepravednost procedure za razvod braka i starateljstvo nad detetom. Naime majka je gotovo deset godina sprečena da viđa dete jer je zaražena HIV-om.
Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da Srbija ni presudu Evropskog suda nije ispoštovala jer majka i dalje svoje dete viđa samo slučajno na ulici.
"Reč je pre svega o postupku razvoda braka, koji je praćen naravno odlukom o starateljstvu i koju karakteriše u stvari razdvojenost majke sa maloletnim detetom već evo desetu godinu", kaže ona.
"I nakon donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava, gde je utvrđeno da je država povredila članove Konvencije, ono što je u stvari postignuto nakon donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava je da je isplaćena samo naknada", kaže ona.
"Nakon donošenja prvostepene presude taj kontakt još uvek nije realizovan između majke i deteta i da se još uvek nalazi ovaj slučaj pred sudom", kaže ona.
Presuda u slučaju V.A.M. samo je primer na kome se jasno vidi šta bi država trebalo da promeni.
Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero kaže da se u javnosti uvek najviše priča o visini odštete koju država treba da plati, a da je to u stvari najlakši deo posla.
"Presude, odluke iz Strazbura nosi nekoliko segmenata. Prvi, najlakši je isplatiti naknadu na koju je država obavezana. Sledeći je uraditi u okviru nacionalnog prava je izvršenje, odnosno, ostvarivanje prava vezanog za tog pojedinca, znači, individualno izvršenje", kaže ona.
"Najteži posao države je da napravi one opšte mere, sistemske mere, kojim će se otkloniti uzrok, a to znači promena zakona ako imamo zakone koji ne regulišu neka prava adekvatno. To znači da moramo ponekad omogućiti izmenu zakona", kaže ona.
"Sada se mora izvršiti i nacionalna i presuda suda u Strazburu. To iziskuje efikasan rad i centara za socijalni rad, ali i policije. Samo koordinisanjem svih službi dolazimo do rezultata. Sud daje samo finale zaštiti prava", kaže Vida Petrović Škero.
Ženevjev Mejer, direktorka Odeljenja za izvršenje presuda Evropskog suda, kaže za B92 da nije nezadovoljna onim što Srbija čini u ovom trenutku.
"Mi od srpskih vlasti dobijamo kvalitetne informacije. Čim donesemo presudu, srpske vlasti nas obaveštavaju kako će se ta presuda sprovesti. Naravno, nekada je je potrebno vreme da se naložene mere sprovedu, ali sa Srbijom imamo dobru saradnju", kaže ona.
Carić: Problem razumni rok
U porodičnim stvarima, kao i u većini drugih slučajeva, najveći problem ipak predstavlja protok vremena, kaže Slavoljub Carić, pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
"Protokom vremenu mnoge stvari drugačije se vide i stoga je glavni problem opet suđenje u zakonskom roku", kaže on. Carić je precizirao da je u oblasti porodičnog prava Sud u Strazburu doneo tri presude protiv Srbije.
Reč je o slučajevima "VAM", "Tošić" i "Jevremović", rekao je Carić i naveo da je na poslednjem sastanku u Strazburu Komitet ministara Saveta Evrope, koji nadgleda proces izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava, Srbiji dao dodatni rok za preduzimanje individualnih i generalnih mera u slučaju "VAM".
Carić je rekao da je jedan od problema i to što Ustavni sud još uvek nije počeo da odlučuje u meritumu po ustavnim žalbama građana, kao i to što komisija za naknadu štete još uvek nije odlučivala ni po jednom zahtevu.
On smatra da bi najbolji put za rešavanje nastalih sporova bilo prijateljsko poravnanje, koje je kao praksu izabrala Hrvatska i koje je Srbija primenila u nekim slučajevima.
"Broj predstavki varira jer se neki odmah odbacuju od strane komiteta troje sudija, ali koliko ja znam, tu je negde oko 2.000 predstavki koje su u radu", kaže on.
"Tu su najrazličitija pitanja, ali najčešće se odnose na dužinu trajanja sudskih postupaka pred domaćim sudovima, a to može da generiše razne probleme, u oblasti porodičnih stvari, krivičnom postupku, problema u vezi sa dužinom pritvora i mnogim drugim pitanjima", kaže on.
"Ali glavni problem je upravo to suđenje u razumnom roku. Tu imamo dve presude koje se odnose na olako izričenje osude za klevetu", kaže on.
Neznanje i loši zakoni
U ovom trenutku u radu Suda u Strazburu je oko 2.000 predstavki građana Srbije. Žalbe su podnete iz najrazličitijih razloga, ali najčešće se odnose na trajanje sudskih postupaka.
Ministarka pravde Snežana Malović kaže da se intenzivno radi na unapređenju zakonskog okvira, ali i obuci sudija i tužilaca, kako bi se efikasno zaštitila ljudskih prava.
A ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio je da predstavnici srpskog pravosuđa nisu dovoljno upoznati sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima u oblasti prava na porodični život.
"S obzirom na dosadašnje iskustvo u primeni Konvencije i probleme koji su se pokazali u izvršavanju presuda koje se odnose na povredu prava na porodični život, ne možemo biti zadovljni poznavanjem Konvencije", rekao je on.
On je istakao da su porodično pravo i pravo deteta veoma osetljive oblasti i da u izvršavanju presuda koje se odnose na povredu tih prava postoje određeni problemi zbog čega je neophodna šira akcija svih državnih organa.
"Ljudska prava predviđena Konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava treba da budu osnov i smernica u radu pravosuđa, ali i drugih državnih organa", ocenio je Čiplić.
