Izvor: B92, 30.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pozitivna diskriminacija" za stranke manjina
Beograd -- U novom izbornom zakonu u Srbiji primenjivaće se afirmativna akcija, tj. "pozitivna diskriminacija" stranaka manjina, ali se još ne zna koji model će biti usvojen. Državni funkcioneri koji se bave položajem manjina, ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i vojvođanski sekretar za prava manjina Tamaš Korhec, zalažu se za model "prirodnog praga", po kom bi za izbor jednog poslanika stranke manjina bilo potrebno onoliko glasova koliko "vredi" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedan mandat u Parlamentu. To znači da za stranke manjina ne bi bilo cenzusa, a prirodan prag bi bio izračunavan tako što se broj birača izašlih na izbore podeli brojem mesta u Skupštini. Drugi model podrazumeva snižen cenzus od jedan odsto, a treći model je onaj koji se primenjuje u Crnoj Gori i Hrvatskoj, s garantovanim brojem poslaničkih mesta koja bivaju popunjavana sa posebnih izbornih lista manjina.
Za treći model zalaže se "Lista za Sandžakk" Sulejmana Ugljanina. Član Predsedništva te koalicije Esad Džudžević ocenio je da taj model "zadovoljava zahteve svih manjinskih naroda". Rasim Ljajić smatra, međutim, da je "teško da bi ta ideja dobila podršku ostalih stranaka i javnog mnenja". Predsednik Poslaničke grupe "DOS, reforme Srbije" u parlamentu Srbije Bojan Pajtić nedavno je izjavio za "Mađar So" da očekuje da će za manjinske stranke biti predviđen niži cenzus. Tamaš Korhec slaže se s Ljajićem da bi manjinskim strankama najviše odgovarao model "prirodnog praga". Taj model, ipak, najviše odgovara najbrojnijim manjinama, a to su Mađari, Bošnjaci i Albanci. Član Predsedništva Partije za demokratsko delovanje Behljul Nasufi rekao je da se i Albanci sa juga Srbije zalažu za taj model. Prema njegovoj proceni, "realno je da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe imaju dva poslanika" u Skupštini.
